0069

136

U ovoj fabrici se mało radi.

Prića se da je zaljubljen.

Sve se może kad se hoće. (izreka)

Sa imenicom iii zamenicom u dativu, bezlićno se pokazuje da osoba oznaćena dativom żeli, da je spre-mna iii raspolożena da vrśi radnju oznaćenu glagolom. Otuda rećenice kao:

Detetu se spava ( = dete je pospano).

Jedu mi se bombone ( = osećam żelju za bom-bonama).

Nama se nije izlazilo ( = nismo imali volje da izademo).

Pasivno

znaćenje

Upotrebljeno s prelaznim glagolom i uz navodenje predmeta radnje, bezlićno se dobija pasivnu vrednost, npr.:

Ova knjiga se lako ćita.

Prodaje se motorni ćamac.

Ćarape se peru u mlakoj vodi.

Kao sto bi bilo i uz glagol u pasivu, predmet radnje u ovim rećenicama je subjekt (knjiga, ćamac, ćarape).

9.10. PASIV

Pasiv (trpno stanje) u naćelu se gradi kao i u drugim jezicima, tj. od trpnog prideva (participa pasivnog) i odgovarajućeg vremena glagola biti. Ono sto bi u ak-tivnoj konstrukciji bio objekt (npr. Uradiću posao na vreme), u pasivnoj postaje subjekt, kao u:

Posao će biti uraden na vreme.

l>vnjako

znaćenje

prezenta

Pri tom treba obratiti pażnju na to da prezent pa-siva {sam, si, je... + trpni pridev) może imati dvojaku vrednost. On je pravi prezent samo kad opisuje stanje iii osobinu, npr:

Vrata su otvorena.

Staklo je premazano zaśtitnim słojem.

Ako iskazuje radnju, ista struktura znaćiće proślo vreme, npr.:

Śkola je otvorena 1932. godine.

Za iskazivanje sadaśnje radnje najćeśće će se upo-trebiti bezlićno-pasivno se, opisano u prethodnom odeljku, npr.:

Danas se otvara śkola za strane jezike.

Ako je reć o uobićajenoj radnji, może se upotrebiti i prezent od bivati (iterativnog glagola naspram glagola biti):

Svako biva nagraden prema zaslugama.

9.10.1. Pri upotrebi pasiva u srpskom retko se navodi vrśilac radnje (agens). Pokatkad, ali samo u zvanićnom izrażavanju, on se może uvesti strukturom od strane + genitiv (iii samo od + genitiv), npr.:

Presuda je potvrdena od (strane) Vrhovnog

suda.

Za neżiv agens może se upotrebiti instrumental,

npr.:

Grad je pogoden zemljotresom.

Obuzet radosću, sve nas je poćastio picem.

Ipak, agens najćeśće ostaje neiskazan, jer je glavna upotreba pasiva za radnje ćiji se vrśilac ne zna iii nije bitan. U jezicima s fiksnim redom reći pasiv ćesto slużi da bi se vrśilac radnje pomerio u tzv. rematski polożaj, tj. u naglaśeniji deo rećenice. U srpskom bi takav pa-siv (npr. »Amerika je otkrivena od strane Kolumba.«) zvućao krajnje neprirodno. Umesto njega upotrebila bi se aktivna rećenica, u kojoj je isti red reći omogućen padeżnim nastavcima koji jasno pokazuju staje objekt, a śta subjekt: Ameriku je otkrio Kolumbo.

9.11. TIPOVI PROMENE GLAGOLA

Izmedu osnove i lićnih nastavaka, kod raznih glagola, umeću se razlićiti vokali (npr. ter-a-m, ber-e-m, żur-i-m). Pri tom i u osnovi może doći do glasovnih izmena (npr. uzeti: uzm-em, peći: peć-em, pek-u, pec-i). Posledica toga je takva raznovrsnost da u srpskom nije