0058

114

Mi bisnio mało odspavali ( = Hteli bismo mało da odspavamo).

U dijalogu se u ovom znaćenju może upotrebiti i sam pomocni glagol, uz izostavl]anje radnog prideva:

- Bis te li ( = Biste li hteli) mało torte? - Hvala, ne bih.

Ponavljanjc u proślosti

9.5.2.2. Jedna specifićna upotreba srpskog potencijala je za radnju koją se ponavljala u proślosti:

Sto bi zaradio, to hi odmah i potrośio, i zato nikąd niśta nije stekao.

9.6. VREMENA

Prosta i slożena yremcna

Glagolskih vremena ima ukupno sedam. Prosta vreme-na su prezent, aorist i imperfekt. Slożena vremena, tj. ona sastavljena od dve iii tri reći, jesu perfekt, pluskvam-perfekt, futur I (koji je delimićno i prosto vreme, v. niże) i futur II.

Kao śto smo već napomenuli govoreći o potenci-jalu, radni pridev u slożenim vremenima może imati tri roda, osim u prvom licu gde ima dva. Polożaj enklitika sam, si itd. prema radnom pridevu zavisi od toga da li im prethodi nęka druga reć: videosam, ali ja sam video, odmah sam video; bila je videla, ali gospoda je bila vi-dela i sl.

Kada se dva iii viśe slożenih vremena niżu jedno za drugim sa istim subjektom, pomocni glagol se obićno ne ponavlja:

Bezduśni koćijaś ih je psovao, grdio i udarao bićem.

U sledećim odeljcima opisujemo samo naćin obra-zovanja vremena, dok se o njihovom znaćenju i upotre-bi govori kasnije, od 9.7 nadalje.

9.6.1.    Prezent (sadaśnje vreme). - Lićni nastavci za prezent su:

U JEDN1NI    U MNOŻIN1

1. -m    1. -mo

2. -ś    2. -te

3.    -0 (nulti nastavak)    3. -e, -u iii -ju

Prvo lice prezentu navocli se uz infinitiv u svakom boljem rećniku. Treba obratiti pażnju na glagole moći i hteti, ćije je prvo lice jednine na -u: mogu, odnosno hoću (v. 9.12, 9.13.2).

3. lite mnożine prezenta

Sto se tiće trećeg lica mnożine, treba voditi raćuna o sledećim pravilima:

-    Ako se 1. lice jednine zavrśava na -im, nastavak 3. 1. mn. je -e i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez zavrśnog -i), npr. vidim - vide, drźim - drze, nosim

-    nose.

-    Ako se 1. lice jednine zavrśava na -em, nastavak 3. 1. mn. je -u i dodaje se na okrnjenu osnovu (bez zavrśnog -e), npr. każem - kaźu, padnem - padnu, pijem - piju, kupujem - kupuju, prospem - prospu; izuzetak su glagoli navedeni u sledećem pravilu.

-    Ako se 1. lice jednine zavrśava na -am, nastavak

3.1.    mn. je -ju, npr. dam - daju, ćitam - ćitaju, spavam

-    spavaju. Isti je nastavak i kod glagola smeti (smeju), umeti (umeju), razumeti (razumeju), uspeti (uspeju), dospeti (dospeju), prispeti (prispeju) i snabdeti (snab-deju).

Navedimo primere prezenta s razlićitim nastavci-ma u 3. licu mnożine:

vidi-m vidi-mo każe-m każe-mo peva-m peva-mo vidi-s vidi-te    kaźe-ś kaź-ete peva-s peva-te

vidi    vid-e    każe    każ-u    peva peva-ju