0120

238

vidljivih spojnih elemenata, u kom slućaju każemo da su asindetske (od grć. a-, ne, i syndetos, vezan).

Umetnute

rećenice

Nezavisna rećenica może biti i umetnuta u drugu nezavisnu, npr.:

Stadion - to je sada jasno - neće biti zavrśen na vreme.

»Moji planovi«, hladno odgovori A na, »tebe se ne tiću!«

Prema znaćenjskim vezama izmedu rećenica i prema znaćenju spojnih elemenata razlikujemo pet osnovnih vrsta odnosa u nezavisno slożenoj rećenici: sastavni, zakljućni, suprotni, rastavni i iskljućni.

Sastavne

rećenice

21.2.1.    Rećenice u sastavnom (kopulativnom) odno-

su oznaćavaju radnje koję su po znaćenju podudarne, koję se odigravaju istovremeno iii se nadovezuju jedna na drugu. Mogu biti asindetske iii spojene veznicima i, pa, te, odnosno veznikom niti (ni) ako su odrećne. Primeri:

Naoblaćilo se, sneg provejava, uskoro će zima.

Idi do kioska i kupi mi novine (Idi do kioska pa mi kupi novine).

Optużenog ne poznajem niti sam ga ikada sreo.

Zakljućne

rećenice

21.2.2.    Rećenice u zakljućnom (konklu/.ivnom) od-nosu mogu se posmatrati i kao podvrsta sastavnih rećenica, s tim sto druga iskazuje zakljućak koji sledi iz prve. Grade se prvenstveno s veznicima iii prilozima dakle, (i) zato, stoga, te, pa. Primeri:

Brave su nedirnute, dakle nije u pitanju pro-valnik.

Momci su se mnogo trudili, zato ih treba na-graditi.

Ja sam već triput uzimao reć, pa je bolje da ćutim.

21.2.3.    Rećenice u suprotnom (adverzativnom) odno-

Suprotne

rećenice

su iskazuju radnjc koję su medusobno suprotstavljene po znaćenju. Spajaju se veznicima a, ali, dok, medutim, nego, već, izrazima a ipak, pa ipak, a opet, a ono i dru-gima. Primeri:

Kuca je visoka, a nenia lifta.

Platę jesu małe, ali ne gladujemo.

Bakar je sve skuplji, dok gvoźde pojeftinjuje. Nije magla, nego su prozori prljavi.

Rastavne

rećenice

21.2.4.    Rećenice u rastavnom (disjunktivnom) od-nosu iznose dve mogućnosti koję se medusobno iskljućuju. Grade se uz pomoc veznika iii, koji se może javiti iii samo na poćetku druge iii na poćetku obeju rećenica. Primeri:

Możeś li to da poneseś, iii da ti pomognem? Ili ćemo pobediti iii ispadamo iz takmićenja.

Iskljućne

rećenice

21.2.5. Iskljućne (ekskluzivne) rećenice iznose neki izuzetak iii ogranićenje u odnosu na radnju prethodne rećenice. Iskljućni prilozi i veznici su samo, samo sto, osim sto, jedino sto, tek i drugi. Primeri:

Svuda je tiśina, samo u dvoriśtu skići usa-mljeni pas.

Mała dobro ući, osim sto ima problema s matematikom.

Możda je pravedno, moźda ne, tek presuda je doneta ( = kako god bilo, presuda je doneta).

21.3. ZAVISNO SLOŻENE REĆENICE

U ovim slożenim rećenicama zavisna prosta rećenica najćeśće dolazi pośle glavne, odnosno upravne. Uko-liko dode ispred nje, to se smatra za inverziju normal-nog redosleda i u pisanju se beleźi zapetom: lako sam je pozvao, nije dosla (Up. bez zapete: Nije dosla iako sam je pozvao).