0083

164

12.2. VEZNII< DA

Veznik s najśirom i najraznovrsni)om upotrebom bez sumnje je zavisni veznik da™ On se prvenstveno javlja u izrićnim (objekatskim i subjekatskim) rećenicama, npr.: Javio mi je da će zakasniti.

Vidi se da nemaś iskustva. ali i u namernim rećenicama kao:

Pridite da vas pogledam. u posledićnim kao:

Toliko je vruće da se asfalt topi. u pogodbenim irealnim za proślost i u jednoj varijanti pogodbenih za sadaśnjost, npr.:

Da se nije izmakao, poginuo bi.

Pomogao bih vam da mogu ( = kad bib mo-gao).

u ponekim vremenskim kao:

Ima tri nedelje da nisam izaśao iz kuce. u konstrukcijamakojęizraźavajużelju, predlog, iii ener-gićnu naredbu:

Da se odmorimo mało.

Da se nisi makao!

uz upitne reći kao izraz nedoumice, npr.:

Sta da se radi?

Kako da mu pomognemo?

Da + prezent

uniesto

infinitiva

12.2.1. Struktura da + prezent uz modalne glago-!e je ekvivalentna infinitivu, npr. Moźemo da udemo ( = moźemo ući); Nisi smeo to da radiś ( = nisi to smeo raditi). U mnogim slućajevima, bar u ekavskim govori-ma, ona je daleko obićnija, npr. Hoću da spavam; Boje se da priznaju istinu; Nije stigla da se odmori: infinitiv bi ovde zvućao arhaićno iii kao kroatizam.

⁵⁸ Kao i većina jednosloźnih veznika, da je ncnaglaśeno (osim u spoju da li): po tome se razlikuje od potvrdne rećce dii iii dci (v. 13.2).

12.2.2. U upotrebi katkad je te.śko razgranićiti veznik da od veznika sto. U principu, rećenica uvedena sa da je izrićna (iskazna) a ona sa sto uzroćna, jer da prven-stveno uvodi tvrdnju iii neśto sto tek treba da se ostvari, a sto gotovu ćinjenicu:

Da i sto

Ćujem da se Petar vratio.

Dobro je sto se Petar vratio.

Katkad se oba veznika mogu naci u istom kontekstu, s minimalnom razlikom u znaćenju, npr.

Żali se da su ga zaboravili ( = on tvrdi, sa żaljenjem, da su ga zaboravili).

Żali se sto su ga zabonwili ( = on se żali zato sto su ga zaboravili).

U govoru se neretko ćuju oblici kao Śle ta je da niste dosli iii Ovaj metod ne samo da je lakśi nego je i prijatniji, za koję bi većina gramatićara rekla da su pra-yilniji s veznikom sto.

12.3. OSTALI VEZNICI

Sto i da kao nominali/.atori

Sto, i rede da, u kombinaciji s pokaznom zamenicom srednjeg roda to u odgovarajućem padeżu sluże kao no-minalizatori, kada treba zavisnu rećenicu u imenićkoj funkciji (subjekta, objekta, dopune) uvesti u upravnu. Primeri:

To sto voli da crta joś ne znaći da će biti slikar. Petlići se raspoznaju po to me sto se tuku.

Nije bilo reći o tome da kandidati sami sebe predlażu.

Kao sto, kao da

12.3.1. Veznici kao i nego povezuju reći, dok im se za uvodenje rećenica dodaje sto, odnosno da, zavisno od znaćenja. Primeri za jednu i drugu funkciju:

(a)    Zaposlio se kao prodavac.

(b)    Dośao sam kao sto sam obećao.

Veje kao da nikada neće prestati.

(a) Imaś viśe sreće nego pameti.