0036 2

70

ova dva vida saćuvala se praktićno samo u nominativu jednine muśkog roda.

Neki pridevi imaju samo odredeni vid. To su:

-    oni koji se zavrśavaju na sufikse -ski, -ćki, -śki, -ji, -nji, -śnji i -ći;

-    svi komparativi i superlativi prideva;

-    pridev mali, za kojim se delimićno povodi i nje-gov antonim veliki.

Kod prideva sa sufiksom -an (u odredenom vidu -ni) moramo napraviti razliku izmedu opisnih i odno-snih (relacionih). Opisni pridevi, kao maloćas navedeni ćudan, vażan, ogroman, imaju i odredeni vid dudni, vaźni, ogromni. Kod odnosnih prideva postoji samo ovaj drugi vid, npr. kućni ( = koji pripada kuci), severni ( = koji je na severu), dźepni ( = koji je namenjen dżepu), nocni ( = koji se dogada po noći), motorni ( = koji je opremljen motorom) i mnośtvo drugih.

6.2.1. U principu, odredeni vid stoji uz imenice koję su ranije pomenute, iii su odredene sarnim svojim znaćenjem. S te strane se dva pridevska vida mogu upo-rediti sa odredenim, odnosno neodredenim elanom u jezicima koji imaju ćlan. Ne mogu se ipak izjednaćiti s njima, śto vidimo po ćinjenici da odredeni vid może doći pośle reći jedan iii neki (jedan mladi glumac, neki żuti cvet). Izbor izmedu ova dva vida ne może se taćno definisati pravilima, i ćesto izaziva nesigurnost i kod domaćih govornika.

Od presudne vażnosti je samo jedno pravilo: kada je pridev bez imenice u predikatu, pośle glagola biti iii nekog kopulativnog glagola, kao postati, izgledati i sl„ obavezno će biti u neodredenom vidu, ukoliko ovaj postoji. Tako każemo npr.:

Glumac je mlad Izgledaś mi umoran

dok bi rećenice kao *Glumac je mladi, *Izgledaś mi umorni bile nemoguće. U neodredenom vidu su i privremeni atribut i apozitiv (v. 20.5.2).

Pridevi bez

neodredenog

vida

Pridevi na -an i -ni

Pridev u predikatu

6.3. DEKLINACIJA PRIDEVA

U tabelama 9 data je deklinacija odredenog vida, osim u nominativu jednine muśkog roda, gde smo dali oba vida.

Ukoliko se osnova prideva zavrśava na palatalni iii prepalatalni suglasnik (/, Ij, nj, ś, z, ć, dż, d), pojedini nastavci imaće samoglasnik e umesto o. Budući da ta razlika postoji samo u rnuśkom i srednjem rodu jednine, samo za njih smo dali primer prideva s palatalnim zavrśetkom (vruć).

Jednakosti medu padeżima

Kao sto se vidi iz tabela, u jednini su muśki i srednji rod jednaki u genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu. U mnożini, u tim istim padeżima, sva tri roda su jednaka medu sobom.

Pravilnosti koję smo videli za imenice (5.2.2) vaże i ovde. Dativ je uvek jednak lokativu; u mnożini im je jednak i instrumental; u srednjem rodu medusobno su jednaki nominativ, akuzativ i vokativ, kako u jednini tako i u mnożini. Ukoliko se pridev odnosi na imenicu koją znaći żivo biće, akuzativ muśkog roda jednine biće jednak genitivu, u protivnom je jednak nominativu: Imamo novog direktora.

Imamo nov projektor.

U żenskom i srednjem rodu, kao ni u sva tri roda mnożine, opozicija żivo-neźivo ne utiće na promenu.

Pokrętni yokali

Pojedini nastavci imaju neobavezne vokalske produżetke na kraju (3.5.9), koji su ovde dati u zagradi. Uobićajen je samo nastavak -ima u mnożini, i to jedino kad pridevu ne sledi imenica, npr.:

Vi radite s novim udżbenicima, a mi sa starima.