0038

74

Genitiy po neodredenoj promeni oćuvao se joś samo u nekim ustaljenim izrazima kao teśka srca 'nera-do, s oklevanjem‘, cudna mi cuda nije to niśta neobićno', grom iz vedra neba i slićno. Izvan ovih frazeologizama upotrebio bi se genitiv po odredenoj promeni - teśkog, cudnog, vedrog.

6.3.4. Glasoyne alternacije. - U 6.1 videli smo kakve * se glasoyne razlike javljaju izmedu muśkog i druga dva roda zbog ubacivanja nepostojanog a i pretvaranja l u o.

Jednaćenje po zvućnosti

Kad se nadu u dodiru dva suglasnika koją su u no-minativu m. roda razdvojena nepostojanim a, u ostalim oblicima może doći do jednaćenja po zvućnosti. Tako naspram redak imamo G retkog(a), D retkom(e), z. rod retka, sr. rod retko; naspram gibak - gipka, gipko; blizak - bliska, blisko; teźak - teśka, teśko itd.

Gubljenjt* glasa t

U pridevima koji se zavrśavaju na -stan, po ispa-danju nepostojanog a grupa -stn- se uprośćava u -sn-, npr. ćaslan, ćasna, ćasno. Tako se ponaśaju i mastan, slrastan, svestan, bolestan, umestan, izvestan, koristan, radostan, żalostan, revnostan, pakostan, izvrstan itd. Grupa stn ipak ostaje u pridevima stranog porekla, kao robustan (robustna, robustno), kontrastni, protestni itd.

Od imenica nuźda prvobitno je izveden pridev nuźdan, nużna, nuźno, sa uprośćenjem grupę -źdn-\ naknadno se uprośćenje prenelo i u muśki rod, tako da danas glasi nuźan. Donekle slićno se ponaśaju i pridevi pristrasan (pored pristrastan: od imenice strast), pri-strasna, pristrasno, i ćudoviśan (pored cudoviśtan\ od imenice cudoviśte), cudoviśna, ćudoviśno.

6.4. POREDENJE PRIDEVA

6.4.1. Komparativ. - Za gradenje komparativa sluże tri sufiksa: -iji, -ji i -śi. Sva tri se dekliniraju po palatalnoj promeni (kao vrući u tabeli br. 9), npr. noviji, novijeg(a), novijem(u) itd.

6.4.1.1.    Nastavak -iji (-ija, -ije) dodaje se prvenstveno na osnovu dyoslożnih i viśeslożnih prideva, npr.poznat

Komparativ

na ' iji

-    poznatiji, zelen - zeleniji, spontan - spontaniji, sum-njiv - sumnjiviji, tvrdoglav - tvrdoglaviji, ćetvrtast

-    ćetvrtastiji itd. Tu spada i većina prideva s neposto-janim a, npr. umoran - umorniji, zadovoljan - zado-voljniji, okrugao - okrugliji, ukljućujući i one ćija se osnova gubitkom toga a svodi na jedan slog, npr. silan - sitniji, tuźan - tużniji, hrabar - hrabriji, krotak

-    krotkiji, vitak - vitkiji, Ijubak - Ijupkiji itd.

- Takode se -iji dodaje i na osnovu jednoslożnih prideva, prvenstveno onih s kratkim samoglasnikom u osnovi: nov - noviji, veśt - veśtiji, prav - praviji, sit -sitiji, prost - prostiji itd. Tu moźemo ubrojati i prideve sa osnovom na glas -l, koji u nominativu prelazi u -o: mio - miliji, zreo - zreliji, vreo - vreliji.

Koniparaliy na -ji

6.4.1.2.    Nastavak -ji se ne javlja u tom obliku, nego uvek izaziva jotovanje prethodnog suglasnika (v. 3.5.6.1). On dolazi na osnovu jednoslożnih prideva, preteżno onih s dugim samoglasnikom u osnovi: źut - źući, mlad

-    mladi, jak - jaći, drag - draźi, tih - tiśi, brz - brżi, cm - crnji, skup - skuplji, grub - grublji, źiv - źivlji itd. S jotovanjem i jednaćenjem po mestu izgovora (v. 3.5.2) biće gust - guśći, ćest - ćeśći, ćvrst - ćvrśći, besan - beśnji, tesan - teśnji i sl.

Pridevi na -ak, -ek, -ok odbacuju taj zavrśetak i dobijaju nastavak -ji: kratak - kraći, plitak - plići, sla-dak - sladi, redak - redi, uzak - uzi, blizak - bliżi, nizak - niżi, dalek - dalji, visok - viśi, dubok - dublji, żestok - żeśći. U teźak - teżi i śirok - śiri glas j iz na-stavka se stopio s prethodnim suglasnikom.

Ne gube zavrśetak pridev gorak, s komparativom gorći, niti oni pomenuti u 6.4.1.1, ćiji je komparativ na -iji.

Od skraćene osnove izveden je i komparativ pride-va debeo - deblji.