0047

92

sveg(a), dativ-lokativ svem(u), instrumental svim{e).

U genitivu mnożine, pored svih, javlja se i oblik sviju, koji neki autori osećaju kao regionalizam.

U govoru i kod manje pażljivih pisaca, u srednjem rodu umesto sve javlja se svo, ali ga jezićki standard ne priznaje.

Pridevsko

znaćenje

Zamenićka

znaćenja

7.6.3. Zamenica sam {sama, samo) może biti i pridev sa znaćenjem usamljen, bez druśtva‘, npr. Ne volim da budem sam u kuci. Kao zamenica ima dva osnovna znaćenja, koją se donekle preklapaju:

(a)    Znaćenje 'samostalno, bez tude pomoći‘, npr. Sam ću to uraditi; Devojćica se sama obukla. Ćest je spój sam od sebe, koji znaći ’spontano‘, sopstvenim sna-gama‘, npr. Rana će zarasti sama od sebe.

(b)    Znaćenje naglaśenog identiteta, kao u lat. ipse, fr. meme, nem. selhst, engleskim zamenicama na -self itd. Primeri: Sam ne znam ( = ni ja lićno ne znam) sta me je snaslo; Sami ste krivi ( = za vaśu nevolju krivi ste vi, a ne neko drugi). Ćesto mu prethodi veznik i, odnosno ni u odrećnim rećenicama:

I sama optużena priznaje krivicu.

Ni sam autor se ne seća sta je hteo da każe.

Naglaśava povratnu zamenicu u spojevima sam sebi, sam za sebe i sl.; precizira i pojaćava znaćenje imenice u izrazima kao od samog poćetka, do samog kraja, u samom centra i sl. Ukoliko se nade neposredno uz enklitićki oblik 1. lica jednine prezenta glagola biti, sam, zamenicu obićno piśemo s dugosilaznim akcentom da bismo ih medusobno razlikovali, npr. Sam sam to uradio.

Prefiks po-

7.6.4. Zamenice naglaśene neodredenosti. - Prefiks po- uz zamenice na ne- pokazuje da je reć o malobroj-nim i retkim licima iii predmetima: Ponesto je taćno u ovom ćlanku ( = samo pojedina mesta); Poneko se neće

sloziti sa urnom-, poneki pul ( = katkad, povremeno) i sl.

Rećca god

Rećca god pośle upitne zamenice pokazuje da do-lazi u obzir svaka od raznih mogućnosti (analogno en-gleskom whoever, whatever i sl.): Ko god dode, recite mu da nisam tu; Sto god da se desilo, sada je prosto; ćiji god ( = svejedno ćiji) itd.²⁹

Ma, makar, bilo

Za iskazivanje potpune neodredenosti iii neograni-ćenog izbora upotrebljava se, ispred upitne zamenice, rećca ma, npr. ma ko ( = svejedno ko, svako), ma koji ( = svejedno koji, svaki), ma sta, ma kakav, ma ćiji. Sa istim znaćenjem upotrebljavaju se i makar (makar ko, makar koji, makar 'sta itd.) i bilo (bilo ko, bilo koji, bilo sta itd.). Ova poslednja może doći i pośle upitne zamenice, sa istim znaćenjem: ko bilo, koji bilo, sta bilo.

^m Od ovoga god treba razlikovati -god pisano sastavljeno, kao sufiks, gde ima znaćenje slićno prefiksu po-: kogod = poneko, kojigod = poneki, śtogod = poneśto, kakaygod = nekakay i sl.