0117

232

naznaćena. Tako npr. pridev żeljan traźi genitiv (żeljan promena), zadovoljan traźi instrumental (zadovoljan presudom), umoran traźi od s genitivom (umoran od napora), siguran traźi u s akuzativom (siguran u sehe) i sl.

Dopuna uz komparativ i superlath

Fosie komparativa i superlativa dolazi dopuna od sa genitivom (skuplji od zlata; najveći od svih filozofa). Isto vażi i za poredenje priloga, npr. Ti ćes to uraditi bolje od mene.

20.5. ATR1BUT

Kad pridevska reć (pridev, glagolski pridev, pride-vska zamenica iii redni brój) odreduje imenicu i slaże se s njom u rodu, broju i padeźu, tu njenu funkciju u rećenici nazivamo atributom. Atributi su kurzivom pisane reći u:

Żale se na gradski saobraćaj.

Prosla sezona je bila uspeśna.

Mogu li da uzmem tvoje naoćare?

Cetvrto poglavlje je najduże.

Dva iii viśe atributa mogu stajati uz istu imenicu,

npr.:

Ovajpraśujaui seoski put vodi do mlina.

Sintagme kao atributi

20.5.1. Medu atribute obićno se svrstavaju i padeżne i predlośke sintagme koję stoję pośle imenice, ukoliko je odreduju (opisuju) na isti naćin kao i pridev. Ta-kvi primeri bi bili devojćica plave kosę ( = plavokosa devojćica),gume za automobil ( = automobilske gumę), udżbenik za srednju śkolu ( = srednjośkolski udźbenik). Ovakve atribute je ćesto teśko razlikovati od maloćas opisanih dopuna imenice. Bitna razlika je u tome śto u primerima iz prethodnog odeljka imenice sarnim svojim smislom zahtevaju dopunu (otkriće ćega? źelja za cim? itd.), dok se za imenice kao devojćica iii guma takvo pitanje ne postavlja.

I prilozi, naroćito oni za mesto i vreme, mogu imati ulogu atributa: kretanje nizbrdo, saobraćaj noću, fioka gore levo ( = gornja leva fioka).

20.5.2. Privremeni atribut, nazvan i predikatski atribut, predikativ iii aktuelni kvalifikativ, kazuje noku osobinu imenice koją nije stalna, nego vażi u vreme raduje iskazane predikatom:

Otac se iscrpljen sruśio na leżaj.

Nasi su prvi stigli na cilj, a vaśi poslednji. Nikąd te nisam video ovakvog.

Apozitiv

Prelaznu kategoriju izmedu privremenog atributa i apozicije (v. sledeći odeljak) ćini apozitiv, kao u prime-rima:

Vlazna od kiśe, zemlja se ugibala pod noga-ma.

Moj kolega, iznenaden, nije stigao da reaguje. Onako ndadoj i neiskusnoj, Sombor joj se ućinio kao velegrad.

Za razliku od privremenog atributa, on je od ostatka rećenice odvojen intonacijom i pauzom (odnosno pauzama, ako je u sredini rećenice), sto se u pisa-nju oznaćava zapetom (zapetama). Kao i u predikatu (20.3.1.1), pridev u predikativu, odnosno apozitivu, uvek je u neodredenom vidu: nije moguće *Otac se iscrpljeni... niti *Moj kolega, iznenadeni...

20.6. APOZICIJA

Dve i menie

Każemo da su u apoziciji dve imenice stavljene jedna uz drugu tako da jedna pobliże oznaćava i odreduje drugu; i sama takva odredba naziva se apozicijom. Najćeśće su apozicije ispred vlastitih imena: gospoda Lukić, profesor Kaśanin, kralj Petar, ćika Jova, baba Milica, restoran „Proleće", jezero Balaton, ręka Misisipi i sl. Rede apozicija dolazi POŚLE imena i tada se odvaja zapetom: Stojan Matić, novinar.