0051

100

100

U pot roba /birnili brojeva

8.3.1.    Zbirni brojevi se upotrebljavaju u tri slućaja:

(a)    uz zbirne imenice, koję pośle njih stoję u geni-tivu: troje dece, sedmoro braće, desetoro gospodę™;

(b)    za nabrajanje ljudskih bića razlićitog pola, is-pred imenice u genitivu (dvanaestoro Ijudi = ukupno 12 żena i muśkaraca, imao je sestoro dece = imao je ukupno śest sinova i kćeri), pośle zamenice u genitivu (nas dvoje, rećeno o muśkarcu i żeni, njih petoro itd.) iii bez ićega (npr. stan za ćetvoro);

(c)    ponekad u apstraktnom smislu, npr. Treha znati dvoje ( = dve stvari, dve ćinjenice).

Kao sto je rećeno gore za kardinalne, i zbirni bro-jevi najćeśće se upotrebljavaju u skamenjenom akuzati-vu, npr. Dohio sam pisma od troje Ijudi; Źivim u malom stanu sa ćetvoro dece.

brojni pridevi

8.3.2.    Od iste osnove kao zbirni brojevi izvedeni su brojni pridevi, s nastavcima za sva tri roda: dvoji, dvoje, dvoja; troji, -e, -a; ćetvori, -e, -a; petori, -e, -a itd. Dekliniraju se kao zamenica moj (v. tabelu 13), ali većina padeżnih oblika danas je zastarela.

Ovi oblici se danas upotrebljavaju samo uz imenice koję nemaju jednine (pluraiia tantum), i to praktićno samo u żenskom i srednjem rodu: dvoje makaze, ćetvore naoćari, troją vrata, petora kola.

8.4. BROJNE IMENICE

Pribliżni brojcvi

8.4.1. Dodavanjem sufiksa -ak na osnovu kardinalnih brojeva dobijaju se imenice sa znaćenjem pribliźnog broją: desetak ( = oko deset), dvanaestak, petnaestak, dmdesetak, tridesetak itd. do devedesetak. Za stotine

^M Za brojeve 2-4 może se upotrebiti i kardinalni brój, a imenica je tada u obliku dvojine: dva (tri, ćetiri) deteta, brata, gnspodina. Za imenice kao braća igospoda, pośto oznaćavaju muśkarce, może se upotrebiti i brojna imenica na -ica: sedmorica braće, desetorica gospodę (v. niże, 8.4.3).

ove imenice glase slotinak, doestotinak itd. Sve se upo-trebljavaju kao nepromenljive.

Kazloimi

8.4.2.    Nazivi za razlomke grade se sufiksom -ina od rednogbroją (osim rećipolóvina = 'A): trećina, ćetvrtina, petina i tako dalje. Menjaju se kao imenice II deklinaci-je, npr. dve trećine (2/3), pet osmina (5/8) i sl. Ne postoje za- brojeve s poslednjom cifrom 1 iii 2, kao ni za hiljadu, milion, mifijardu, gde se mora upotrebiti redni brój s imenicom deo: dvadeset prvi deo (1/21), hiljaditi deo (1/1000) itd.³¹ Od sto se każe stotinka (obićno kad je reć o 1 /100 sekunde) iii ćeśće stoti deo.

Imenice na -ica

8.4.3.    Od zbirnih brojeva grade se imenice sa sufiksom -ica: deoj ica, trojica, ćetvorica, petorica i tako dalje, takode za slożene brojeve, npr. sto trideset sedmorica (137). Sa istim sufiksom je i obojica. Ne postoje za bro-jeve s poslednjom cifrom 1, kao ni za sto, hiljadu, milion, milijardu.

Ovebrojneimeniceoznaćavajuiskljućivomuśkarce; ne mogu se odnositi na skup muśkaraca i żena (gde bi se upotrebili zbirni brojevi tipa dvoje, v. gore 8.3.1), za żene, niti za neżive pojmove. Kao i za kardinalne bro-jeve, imenica ciolazi pośle njih u genitivu mnożine (npr. desetorica dećaka), a lićna zamenica ispred njih u geni-tivu (vas dvojica, njih dvanaestorica i sl.). Pogodne su zato sto se menjaju po drugoj deklinaciji (samo u jed-nini, budući da već znaće mnoiinu) i mogu se javiti u svim padeżima, za razliku od nepromenljivih iii teśko promenljivih kardinalnih brojeva, npr. Dosao je s peto-ricom drugova; Poziv je poslat deectorici svedoka.

³¹ U matematici se oba broją ćitaju kao kardinalni, npr. jedan krozdvadesetjed.au (1/21), tri kroz pedeset (3/50) itd.