95
Brojevi se dele na kardinalne (osnovne, glavne), redne i zbirne. Od njih, samo redni se uvek slażu u rodu, bro-ju i padeźu sa imenicom. Većina kardinalnih i zbirnih brojeva ponaśa se kao prilozi za kolićinu, tj. imenica stoji pośle njih u genitivu mnożine. To je razlog sto se brojevi ne svrstavaju medu prideve, kao u većini ne-slovenskih jezika, nego ćine posebnu vrstu reći.
Promena broją jedan
Promenljivi su samo brojevi od jedan do ćetiri. Medu njima, jedan i dva imaju posebne oblike za tri roda, dok se tri i ćetiri menjaju samo po padeźima.
Jedan (Jedna, jedno), s nepostojanim a koję se ja-vlja samo u nominativu (akuzativu) jednine, deklinira se kao pridev tipa nov (v. tabelu 9). Mnożina se upotre-bljava u dva slućaja:
- Sa imenicama koję imaju samo mnożinu (plura-lia tantum), npr. jedne makaze, jedne pantalone, jedne saonice (ż. rod), jedna wata, jedna kola (s. rod).
- U korelaciji sa drugi, uz imenice koję oznaćavaju mnożinu bića iii predmeta, npr:
Taman unistimo jedne bube a pojave se druge iii i bez imenice:
Jednima ovaj predlog odgovara, drugima ne.
Promena broją dva
8.1.1. Dva ima taj oblik nominativa i akuzativa za muśki i srednji rod, npr. dva vojnika, dva dugmeta. Genitiv je dvaju, a dativ, lokativ i instrumental dvama. U żenskom rodu biće dve (npr. dve sestre), s genitivom dveju, dativom, lokativom i instrumentalom dvema.