0033 2

64

64

Geografska

imena

Imenice na -tka

Imena od prideva

Geografska imena se razlićito ponaśaju: u doma-ćima je ćeśće -ci (Lika - Lici, Rijeka - Rijeci, Banja-luka - Banjaluci) ali i -ki (Boki, Kreki, Krki); od Pozega je Pozegi i Poźezi. Medu stranima je sibilarizacija prilwaćena za nekoliko poznatijih [Africi, Americi, Aljasci, Korzici), ali joś ćeśće izostaje: Męki, Kazablan-ki, Majorki, Nebraski, Malagi, Volgi, Omahi itd.

Za imenice na-tka obićno se ćuva k ako su dvoslożne (tetki, motki, patki, lutki, Letki itd.); ipak, od bitka je bici (preko *bitci), ćeśće nego bitki. Kod troslożnih i duźih imenica najćeśće postoje dubleti, npr. krletki i krleci, reśetki ćeśće nego reśeci, ćestitki ćeśće nego ćeslici, pripoveci i rede pripovetki. Dvojni oblici su dozvoljeni i u dosta drugih imenica, npr. (k)ćerki/(k)ćerei, unuki/ unuci, freski/fresci, humoreski/humoresci, slugi/sluzi, snahi/snasi, epohi/eposi i dr.

- Imena zemalja i pokrajina na -ska, -ćka, -śka poreklom su pridevi, pa u D-L imaju nastavak -oj po pridevskoj promeni: Francuskoj, Hrvatskoj, Nemaćkoj, Baćkoj, Norveśkoj itd.

5.5.1.3. Vokativ jednine. - Od regularnog nastavka za vokativ -o odstupaju uglavnom vlastite imenice.

Żeńska i muśka imena po pravilu imaju vokativ jednak nominativu: Vera, Zorka, Olga, Marija, Gor-dana, Nataśa; Nikola, Kosta, llija itd.

Ovo ne vażi za dvoslożna imena sa dugouzlaznim Dvosloźna akcentom, ćiji je vokativ na -o, a akcenat prelazi u du- imena gosilazni: od Nada, Zóra, Mica, Nena, iii od muśkih Pera, Bóza, Paja itd., vokativ glasi Nado, Zoro, Mico,

Neno, Pero, Bożo, Pajo itd.

Vokativ jednak nominativu imaju i rodbinski na-zivi mama, tata, deda, tetka, ujna, strina, baba²², kao i maloćas pomenuta imena drżava i pokrajina na -ska,

-ćka, -śka.

²² Dve poslednje imaju i vokativ na -o, ali u figurativnom smislu: Strino jedna! iii Babo jedna!, upućeno s prezrenjem muśkarcu.

Troslożne i viśeslożne imenice sa zavrśetkom -ica Imenice na ica imaju vokativ na -e, npr. ućiteljice, drugarice, tatice, mamice; to vażi i za żeńska imena kao Danice, Milice,

Zorice i za muska kao Perice, Tomice. Imenice koję se primenjuju jednako na muśkarce i na żene obićno imaju vokativ na -ico (pijanico, izdajico, kukavico), ali i na -ice.

5.5.I.4. Genitiv mnoźine. - Imenice s kratkim voka-lom u poslednjem slogu osnove, kao riba, żena, kuca, plota, dobijaju dug vokaI u genitivu mnoźine: riba, żena, kuca, plota.

Tri imenice imaju u ovom padeżu nastavak -u, C.mitivna « poreklom iz nekadaśnje dvojine: ruka - ruku, noga

-    nógu, sługa - slugu.

Imenice ćija se osnova zavrśava na dva iii tri su-glasnika po pravilu imaju u genitivu mnoźine uobićajeni nastavak samo ako su ta dva suglasnika st, zd, śt iii sć, kao u lasta, vrsta, gazda, zvezda, basta, gośća. Ostale grade G mnoźine na dva nacina:

(a)    Umetanjem nepostojanog a, kao u olovka - olo- Umetanje a vaka, marka - maraka, devojka - devojaka, ovca - ova-

ca, crkva - crkava, igła - igala, zemlja - zemalja, pesma

-    pesama, usną - usana, tresnja - treśanja, sestra - se-stara. Ponekad se ispred nepostojanog a javi prvobitni suglasnik, koji je u svim drugim padeżima obezvućen usled jednaćenja: od sveska G mn. je svezaka (jer potiće od glagola svezati), od pripovetka - pripovedaka (pre-ma glagolu pripovedati), od beleśka - beleżaka (prema glagolu beleżiti).

(b)    Mnoge druge imenice umesto nastavka -a Genitivna / dobijaju -i, kao molba - molbi, lopta - lopti, nepravda

-    nepravdi, vojska - vojski, tajna - tajni, omta - omti i sl. To pogotovu vażi za imenice stranog porekla, kao lampa - lampi, bomba - bombi, funta - funti, konzer-va - konzervi, norma - normi, himna - himni, śansa

-    śansi itd.

Imenica breskva ima nepravilan G mn. bresaka.