0093

184

Od glagola:

-a: tuća, osuda, zaśtita, dodela, upotreba itd.

-nja: patnja, gradnja, mrżnja itd.

-ba: borba, źalba, pogodba itd.

-idba: żenidba, veridba, plovidba itd.

-(j)ava: lomljava, zvonjava itd.

-njava: kuknjava, pucnjava, dernjava itd.

-(j)aj: trzaj, dogadaj, zagrljaj, oprośtaj itd.

-(a)k: odlazak (G odlaska), boravak, postupak, na-stamk itd.

-eh dremeź, grabeż, crtez itd.

-0 (nulti sufiks): piać, rast, prepis, odmor, nazeb itd.

Cilagolske

imenice

15.2.14. Sufiksi -nje i -će - Sufiks -uje slużi za gradenje glagolskih imenica. Za razliku od sufiksa nabrojanih u prethodnom odeljku, od kojih se svaki vezuje tek za mali bro) glagolskih osnova, imenice na -nje postoje go-tovo od svih nesvrśenih glagola, kao i od znatnog broją svrśenih. Po tonie su one uporedive sa imenicama na -ing u engleskom, iii s nemaćkim poimenićenim infini-tivima tipa das Lesen.

-Anje i -enje

Osnova ovih imenica je kao u trpnom pridevu (tamo gde on postoji)^tó, tako da glagoli na -ati imaju glagolsku imenicu na -anje (npr. ćitanje, disanje, gle-danje, zapaźanje, pribliżavanje), a svi ostali na -enje. Akcent je isti i na istom slogu kao u infinitivu. Kod imenica na -enje dolaz.i do jotovanja svuda gde ono postoji u trpnom pridevu, npr. pamtiti - pamćenje, ćistiti - ćiśćenje, suditi - sudenje, paliti - paljenje, goniti - gonjenje, kvasiti - kvasenje, gaziti - gażenje, topiti - topljenje itd. Bez jotovanja su plesti - plete-nje, bosti - bodenje, tresti - tresenje, gristi - grizenje

Istorijski, ove imenice su nastale dodavanjem sufiksa -je na trpni pridev, pri ćemu je doślo do jotovanja -n i -je —* -nje. Da-nas ih ipak ne możemo izvoditi na taj naćin, budući da postoje i od neprelaznih glagola, koji nemaju trpni pridev.

itd., jer ga nema ni u trpnom pridevu (pleten, boden, tresen, grizen). Od liti, śiti, mleti imenica glasi livenje, śivenje, mlevenje, prema trpnom pridevu liven, śiven, mleven. Za neprelazne i povratne glagole oblik glagol-ske imenice mora se posebno naućiti. Obićno se i kod njih javlja jotovanje, po analogiji, npr. roniti - ronjenje, kasniti - kaśnjenje, truliti - truljenje, trubiti - trublje-nje, diviti se - divljenje itd., ali poneki su bez jotovanja, kao ići - idenje, sedeti - sedenje, bdeti - bdenje, leteti - letenje, rasti - rastenje i dr.

Specifićna

znaćenja

15.2.14.1.    U principu, imenica na -nje izrażava samo poimenićenu glagolsku radnju. Poneke ipak dobijaju i specifićna znaćenja: takva je i sama reć znaćenje, takve su letoeanje (= godiśnji odmor ),zvanje (= titula), dugomnje (= dug), bolovanje (=odsustyo zbogbolesti) i druge. Neke od njih pri promeni znaćenja menjaju i akcent, pa tako od imanje postaje imdnje (= posed), od pećenje - pećenje ( = pećeno meso), od jedinjenje - jedinjenje (hemijski spój dva iii vi.śe elemenata).

Imenice na • nje od svrśenih glagola

15.2.14.2.    Glagolske imenice od svrśenih glagola uvel< imaju dugouzlazni akcent na slogu ispred -nje. One postoje samo za pojedine glagole, i to uglavnom za one prelazne s prefiksima. Mogu oznaćavati svrśenu radnju, kao rodenje, izvrsenje, izlećenje, oslobodenje, ispunjenje, razorużanje itd., iii stanje, kao uzbudenje, poniźenje, zagadenje, zapaljenje, zasićenje itd., odnosno promenu stanja, kao poboljśanje, pogorśanje, uvećanje, smanje-nje, pojaćanje, ubrzanje itd.

Specifićna

znaćenja

Joś ćeśće nego one od nesvrśenih glagola, ove iz-vedenice mogu steći puno imenićko znaćenje. Tako imamo predskazanje ( = prognoza), dopuśtenje ( = do-zvola), naredenje ( = naredba), utvrdenje ( = tvrdava), odeljenje ( - deo, odsek), oboljenje ( = bolest), izdanje, udubljenje i mnoge druge.