0067

132

Naslutivśi prevaru, odbili smo svaki razgovor s njirna (uzroćno znaćenje).

Neki put je radnja glagolskog priloga istovremena s radnjom u predikatu, tako da glagolski prilog prośli ima praktićno isto znaćenje kao i sadaśnji:

Ću.vśi ( = ćujući) korake iza sebe, pożuri da se sakrije.

Prośao je kraj nas ne primetivśi ( = ne prime-ćujući) nas.

9.9. PRELAZNI, NEPRELAZNI I POVRATNI GLAGOLI

Prelazni glagoli su oni koji mogu imati direktni objekt (u akuzativu), npr. źeleti (koga, sto), gledati, dodirnuti, naci, uzeti, osloboditi.

Neprelazni su oni koji ne mogu imati direktni objekt, npr. spamti, hodati, leteti, cvetati, ostati, rasti. Mnogi od njih mogu imati indirektni (nepravi) objekt u dativu, npr. prići (korne, ćemu), odgovoriti, verovati, zahvaliti, dosaditi. Redi je nepravi objekt u instrume-ntalu, npr. uz glagole vladati, upravljati (kim, ćim), rukovati (ćim), iii uz glagole kretanja sa imenicama za delove tela, npr. klimnuti glavom, mahnuti rukom.

I prelazni glagoli mogu pored direktnog imati indirektni objekt, npr. u Odnesite paket (akuzativ) pri-maocu (dativ).

9.9.1. Povratni glagoli su oni koji imaju uza sebe Vrste poymtiuh

povratnu enklitićku zamenicu se, jednaku u svim licima. gtagola

Zamenica se javlja i u infinitivu i u glagolskim prilozi-

ma i uvek se piśe odvojeno: pojaviti se, pojavljujući se,

pojavivśi se. Povratni glagoli se mogu podeliti na ćetiri

grupę:

(a) Prelazno-povratni su oni koji bi bez zamenice bili prelazni i koji pokazuju da subjekt vrśi radnju na samom sebi: prati se, oblaćiti se, hvaliti se, hraniti se, spremiti se, ćuvati se, prihliźiti se, predstaviti se itd.

(b)    Medijalni takode imaj u naspram sebe prelazni glagol, ali se radnja dogada u subjektu, a ne vrśi je on na sebi: roditi se, plaśiti se, ćuditi se, razvijati se, otvo-riti se, napuniti se. Dok se prelazno-povratni mogu parafrazirati uz pomoc naglaśene povratne zamenice, npr. prati se = prati (samog) sebe, kod medijalnih je to nemoguće (roditi se ne znaći roditi samog sebe).

(c)    Uzajamno-povratni (reciproćni) podrazume-vaju dva iii viśe subjekata koji vrśe radnju jedan na drugom, npr. voleti se, mrzeti se, zbliźiti se, tući se, sre-sti se, dogovorili se, razlikovati se itd. Neki od njih, kao prva dva navedena, mogu se upotrebiti samo u licima mnożine, ali većina ih ima i jedninu, s tim da se drugi subjekt iii subjekti podrazumeva(ju), npr. Moj sin se stalno tuce (podrazumeva se: s drugom decom).

(d)    Apsolutni povratni su oni koji postoje iskljućivo u spoju s povratnom zamenicom, npr. nadati se (ne postoji * nadati niti *Ja nadam). Izraźavaju obićno osećanja, kao diviti se, ponositi se, stideti se, bojati se, kajati se, ponaśanje kao smejati se, rugati se, truditi se, iii uzajamnu radnju kao boriti se, takmićiti se, prepirati se itd. Tu spadaju i glagoli koji znaće boju, kao beleti se, crveneti se, kao i oni s prefiksom na- koji pokazuju da je radnja izvrśena do krajnje mere, do zasićenja, tipa najesti se (v. 16.3.5).

Neobavez.no se

9.9.2. Poneki glagoli mogu biti neprelazni iii povrat-ni, bez razlike u znaćenju: śetati = setati se, brinuti = brinuti se, żuriti = żuriti se itd.

9.9.3. Bezlićna upotreba glagola. - Bezlićnom iii be-subjekatskom ( = bez subjekta) nazivamo onu glagol-sku konstrukciju u kojoj nije odreden subjekt, vrśilac radnje. Takva konstrukcija postoji samo u trećem licu