0059

116

116

Promena osnove u 3. licu mnożine

Osnova trećeg lica mnożine razlikuje se od ostalih lica samo u glagolima na -ći, -ćem (v. 9.11.7.3), npr. peći

-    pećem, seći - sećem, teći - tećem, tući - tućem, vući

-    vućem, obuci - obućem, gde 3. 1. mn. ima ostiovu na -k: pęku, sęku, teku, luku, vuku, obuku,³⁶

Glagoli na -ti

9.6.2. Aorist se gradi od svrśenih, a vrlo retko od nesvrśenih glagola. Ima dve vrste lićnih nastavaka. Prvi se upotrebljavaju za glagole na -li i glase:

-h    -smo

-o (nulti)    -ste

-0 (nulti)    -se

Dodaju se neposredno na infinitivnu osnovu (onu koją se dobija kad se od infinitiva odbaci nastavak -ti):

(videti)    (kazati)    (ćuti)

vide-h vide-smo kaza-h kaza-smo ću-h ću-smo vide    vide-ste    kaza    kaza-ste    ću    ću-ste

vide    vide-śe    kaza    kaza-śe    ću    ću-se

Glagoli na

-sti i -ći

9.6.2.1. Kod glagola na -sti iii -ći osnova se uzima iz trećeg lica mnożine, odbacivanjem nastavka -u (npr. pojesti: pojed-u, ispeći: ispek-u) odnosno nastavka -nu, kod glagola kao pasti: pad-nu, sresti: sret-nu, podići: podig-nu, pući: puk-nu. Na tu osnovu se dodaju na-stavci za aorist koji glase:

-oh	-osmo
-e	-os te
-e	-ośe

“ Razlika je izazvana glasovnom promenom k > ć, koją deluje ispred na.stavka -em, -eś i ostalih, ali ne ispred -u. Analogna razlika javlja se i u dva danas retka glagola, strići - striźem (3. lice mnożine stńgu) i vrći - vrśem (3. lice mnożine vrhu).

Primeri:

(pojesti)    (sresli)

pojed-oh    pojed-osmo    sret-oh    sret-osmo

pojed-e    pojed-oste    sret-e    sret-oste

pojed-e    pojed-ośe    sret-e    sret-ośe

Ispred nastavka -e dolazi do palatalizacije k > c,

g> z:

(pući)    {podići)

puk-oh    puk-osmo    podig-oh podig-osmo

puć-e    puk-oste    podiź-e    podig-oste

puc-e    puk-ośe    podiź-e    podig-ole

9.6.3. Imperfekt postoji samo od nesvrśenih glagola. Nastavci, donekle slićni onima za aorist, uvek sadrźe dugo a i glase:

-ah    -asmo

-ale    -aste

-ale    -ahu

uz retku varijantu -ijdh, -ijaśe itd. Kod glagola na -iti i na -nuti dolazi do jotovanja osnove. Budući da je ovo vreme danas krajnje retko u upotrebi (umesto njega upotrebljava se perfekt nesvrśenog vida), dajemo samo obrasce za pevati i za nositi (ovaj drugi s jotovanjem): pevah    pevasmo    nosah    nosasmo

pevaśe    pevaste    nosase    nosaste

pevaśe    pevahu    nosale    nolahu

Radni pridev

•f sam

9.6.4. Perfekt. - Danas daleko najćeśće proślo vreme, perfekt je sastavljen od radnog prideva glagola koji se menja i enklitićkih oblika prezenta glagola bit i (v. 9.13):

video/videla sam video/videla/videlo si video/videla/videlo je videli/videle smo videli/videle/videla ste videli/videle/videla su