0106

210

uzvitlati, uskomeśati, uzdrmati, ushodati se, uzmuvali se itd. Glagoli ustrebati i uzmoći, u jeziku knjiżevnosti, upotrebljavaju se samo u prezentu, sa znaćenjem futura drugog (v. 9.7.6): ako ustreba ( = ako budę trebalo), kad uzmognem ( = kad budem mogao) i sl.

16.4.20. Glagoli s dva prefiksa. - Glagolu koji već ima prefiks może se dodati joś jedan, npr. Lrpnti —> natrpati > prenatrpati. Najćeśće to biva s prefiksima iz- i po- u distributivnom znaćenju, npr. iz-o-pijati se (o većem broju Ijudi koji su se opili) iii po-sa-krivati (sakriti viśe stvari jednu za drugom). Pored ovih, postoji dosta glagola koji su oba prefiksa dobili istovremeno, a ćije se znaćenje mora naućiti posebno za svaki od njih. Takvi su od-u-stati, pret-po-staviti, o-pre-deliti, s-po-taknuti, ras-po-rediti i drugi.

Izuzetno, u glagolima distributivnog z.naćenja rnogu se javiti i tri uzastopna prefiksa, npr. is-po-raz-bolevati se (pojaćanje od porazbolevati se = razboleti se jedan za drugim).

16.4. PRILOZI S PREFIKSIMA

Prilozi najćeśće imaju prefiks samo ukoliko su postali od prideva s prefiksom, npr. bez-duśno od bez-duśan.

Pravu prilośku prefiksaciju srećemo samo u malom broju reći, obićno sa istim prefiksima koję smo videli kod prideva.

«e-: negacija u nerado, nemalo, neretko, nedugo. «<

po-: ublaźava znaćenje priloga u podosta, pomalo, p» ćesto s komparativom (povise, pobliże, podalje) iii sa superlativom (ponajeiśe).

pre-: sa znaćenjem ’suviśe‘ u premalo, premnogo, P“ previśe, preblizu itd.

Specifićno znaćenje imaju prefiksi prek(o)- u prek(o) prekjuće ’pre dva dana, dan pre jućeraśnjeg\prek(o)sutra ’kroz dva dana, dan pośle sutraśnjeg' i danas retko rtak(o)-u nakjuće 'pre tri dana', nak{o)sutra 'kroz tri dana'.

17. SLAGANJE (KOMPOZ1CIJA)

Svaka sloźenica (slożena reć) sastavljena je od osnova dveju reći. Ukoliko im je na kraju dodat i sufiks, takvu reć nazivamo sloźeno-sufiksalnom tvorenicom (SST: vidi i 15.6).

Spójni vokal

Sraslice

Izmedu prvog i drugog dela, većina sloźenica ima spójni vokal, kao znak medusobne veze. Taj vokal je obićno -o-, kao u ribolov,poljoprivreda, spasonosan, ru-kovoditi, rede -e- kao u oceubica, oćevidan, svojerućan. Ukoliko se prva reć u slożenici zavrśava na u (kao u drvored, dobrotvor, stonoga, malokrvan) iii na e (kao u moreplomc, viseglasan), sam taj zavrśetak preuzima ulogu spojnog vokala.

Sloźenice bez spojnog vokala su npr. buba\śvaha, pali\kuća, oći\gledan, hiljadu.\godiśnji, dva\deset (ver-tikalnom crtom oznaćavamo granicu izmedu prvog i drugog dela). U njima se prvi deo obićno zavrśava na vokal, ali neki put i na konsonant, kao u zim\zelen iii imen\dan.

17.1. SRASLICE

Sraslicama nazivamo one sloźenice u kojima prvi i drugi deo zadrźavaju isti oblik i isti medusobni ocłnos kakav su imali u sintagmi od clve reći, a jedini znak spa-janja je jedinstven akcent. Takve su npr. kućevlasnik ( = kuce vlasnik), zndtiźeljan ( = znati źeljan), takózvani ( = tako zvani), jedanput ( = jedan put) i sl. Sraslice mogu zadavati teśkoće u pravopi.su, pośto nije uvek jasno da li ih treba pisati kao jednu reć iii kao dve.