0108

214

Brój + imenica + suhks: jedno\smer-an,dvo\sob-an, tro\del-an, sto\procent-an itd.; jedno\partij-ski, tro \cetvrtin-ski itd.; tro\cifr-en, dvo\smisl-en itd.; (s rednim brojem:) prvo\klas-an, treće\razred-an itd.

Polu- + pridev: poliĄmrtav, polu\prazan itd.

Prilog + pridev: puno\mastan, opśte\narodni itd.; (s glagolskim radnim pridevom:) dobro\dośao, novo\nas-tali itd.; (s glagolskim trpnim pridevom:) tako\zvani, muogo\pośtovani itd.

Prilog + imenica + sufiks: mnogo\ljud-an, malo\ \krv-an, vise\sloż-an itd.

Prilog + glagol + sufiks:sporo\voz-ni, lako\misl-en itd.

17.5. GLAGOLSKE SLOŻF.NICE

Sloźenih glagola ima znatno manje nego sloźenih ime-nica i prideva. Neśto ćeśće se javljaju samo tri tvorbena tipa:

imenica + glagol: ruko\voditi, bogo\huliti, dau|

|gubiti itd.;

zainenica + glagol: samo\upravljati, samo\fman-sirati se itd.;

prilog + glagol: zlo\upotrebiti, krivo\tvoriti itd.

Uz to, pojedini glagoli sastavljeni su od prefiksa Glagoli s o- s prilośkom i glagolskom osnovom, kao o-zlo\jediti, prefiksom o-o-nialo\vażiti, o-dugo\vlaćiti. Od njih treba razlikovati one kao o-zlovolj-iti, u-dvostruć-iti, po-jednostav-iti, koji takode sadrże po dve leksićke osnove, ali nisu slożeni nego prefiksalno-sufiksalni, izvedeni iz sloźenih prideva zlo\volj-an, dvo\struk, jedno\stav-an i sl.

17.6. SLOŻENICE U OSTALIM YRSTAMA REĆI

Zamenice, brojevi, prilo/i

Slożeni predlozi

Kompozicija postoji i kod zamenica, brojeva i kod ne-promenljivih vrsta reći, ali tu je ona tesno povezana sa znaćenjenri, usled ćega smo na nju naiśli već prilikom upoznavanja s tim vrstama reći u morfologiji. Tako smo kod neodredenih zamenica videli da kombinuju formante ni-, ne-, sva- sa upitnom zamenicom, kao u i\kakav, ni\ćiji, ne\ćiji, sva\ko i sl. (v. 7.6, 7.6.1). Brojevi su gotovo svi sloźene reći, pa na primer brój sedamslo pedeset osam (758) sadrżi pet osnova - se-dam, sto, pet, deset i osam. Za priloge smo videli (10.5) da mogu biti slożeni od predloga s drugom rećju, npr. iz\jutra, na\veliko, za\malo i sl.; mogu sadrżati iste formante kao i neodredene zamenice, npr. ni\kuda, sva\kako. Znaćenje neodredenosti imaju prilozi s redu-plikacijom gdegde ( = ponegde) i katkad ( = ponekad), kao i poluslożenice od dva slićna priloga kako-Lako, manje-vise, kad-tad i sl.

Medu nepravim predlozima moźemo razlikovati dve grupę slożenica. Jedni, kao iz\nad, is\pod, is\pred, iz\medu i dr. sastavljeni su od po dva prava predloga: po znaćenju su jednaki prostim predlozima nad, pod, pred, medu, ali, dok ovi idu sa instrumentalom, slożeni predlog traźi genitiv (nad zemljom - iznad zemlje). Drugu vrstu slożenica ćine spojevi predloga sa imeni-com, kao na\vrh, po\vrh, na\kraj, u\mesto, na\mesto, po\pul itd., takode s genitivom.