0126

250

On zapali śibicu ne bi li mało ogrejao pro-mrzleprste ( = u nadi da će mało ogrejati...) Pregledali su dnevnik iśćczlog moreplovca, ne bi li lamo naśli resenje misterije.

21.13. POSLEDIĆNE (KONSEI<UTIVNE) REĆENICE

KoreIaliv u

gl.nnoj

rećenici

Zovu se tako jer iskazuju posledicu radnje u glavnoj rećenici. Poćinju uvel< veznikom da. Imaju dve osobine po kojima se razlikuju od ostalih zavisnih rećenica: (a) ne mogu nikada doći ispred glavne i (b) u glavnoj rećenici mora postojati korelativ - prilog tako iii toliko, zamenica takav iii toliki, iii neki izraz kao do te mere - na koji se zavisna rećenica nadovezuje po smislu. Primeri:

Pravila su tako jednostavna da se mogu naućiti za pola sata.

Tolika je navala da sam celo prepodne ćekao u redu za ulaznice.

Korelativni izraz se może naci neposredno ispred veznika da:

Pudbal je omiljena tema kafanskih razgovora, toliko da ćak i politiku baca u zasenak.

Mnoge rećenice sa spojem tako da samo su pri-vidno zavisne, dok u stvari imaju vrednost naporedne zakljućne rećenice, gde bi .se tako da mogło zameniti sa pa iii te:

Ćetvrtak i pętak su praznićni dani, tako da će se zasedanje nastać i ti u ponedeljak ( = pa će se zasedanje...).

Frazeologizmi

Iz eliptićnih posledićnih rećenica nastali su hiperbolićni frazeologizmi s drugim licem jednine u bezlićnom znaćenju koji izrażavaju jako osećanje, tipa da umreś, da poludis, da ti pamet stanę, da ne cerujes scojim oćima i slićni:

Torta je bila prste da poliżeś ( = bila je tako ukusna da zaźeliśprste da polizes).

21.14. DOPUSNE (KONCESIVNE) REĆENICE

lako, mada, premda

Ove rećenice pokazuju da se radnja iskazana u glavnoj rećenici odvija uprkos radnji iskazanoj u njirna. Dolaze pre iii pośle glavne rećenice. Najćeśći koncesivni vezni-ci su iako, mada i danas manje uobićajeno premda-.

lako ima kompjuter, pisma uvek pi.śe na maśini iii rukom.

Sunce joś sija, mada (premda) je zima na pragu.

U imenskom predikatu może se izostaviti kopula (glagol biti), ćime dobijamo eliptićnu rećenicu:

lako bojazljiv po prirodi, odlućno je branio svoje stanoviśte.

Makar

Ośtriji kontrast izraźen je veznikom makar, koji zahteva glagol u obliku radnog prideva:

Neću popustiti makar poginuo.

Makar (/) niśta ne naśli, dobro je da ispitamo teren.

Ma

Ma i makar ispred upitne zamenice iii upitnog priloga (v. i 13.6) pokazuju da se tvrdnja odnosi na bilo koju osobu iii predmet:

Ma ko dosao {Ma ko da dode), ne otvaraj. Pronaći ću tog lupeża ma gde se nalazio. Makar kako pazio {Makar kako da pazis), uvel< ostanę poneka mrlja.

21.15. USLOVNE (POGODBENE,

KONDICIONAL.NE) REĆENICE

Ako, ukoliko, kada, da

Izrażavaju uslov koji je neophodan za ostvarenje radnje glavne rećenice. Stoję obićno ispred glavne rećenice, ali neretko i pośle nje. Uslovni veznici su ako, ukoliko, kad{a) i da, a u realnim rećenicama może se upotrebiti i rećca li (v. niże). Zavisnu rećenicu moramo posmatrati naporedo s glavnom, jer od podvrste uslovne rećenice