0053

104

Da li deca spavaju?

Da li sam dobro uradio?

Da li će brzo ozdraviti?

(Poznajeśga.) Da liga poznajeś?

Vidi i 9.6.4.1, 9.6.6.2. Za pitanja s rećcom zar vidi

13.3.

9.3.    ODREĆNI OBLIK

Za negiranje prezenta, aorista i potencijala ispred glagola se stavlja rećca ne, pri ćemu treba voditi raćuna o mestu enklitike, lipr:

(Lift radi.) Lift ne radi.

(Dugo biste ćekali.) Ne biste dugo ćekali. Naglasak je katkad na negaciji a katkad na glago-lu, sto zavisi od toga kakav je akcent u osnovi glagola (v. 3.4.1).

Nemam, nisam, neću

Glagoli imati, biti i hteti imaj u u prezentu posebne odrećne oblike nemam, nisam, odnosno neću (v. 9.12, 9.13.1.1,9.13.2.1). Budući da su poslednja dva pomocni glagoli, nisam se koristi za odrećni oblik perfekta, a neću za odrećni oblik futura, npr.:

(Juce je padao sneg.) Juce nije padao sneg. (Pobedićemo.) Nećemo pobediti.

Pitanja s negacijom

Za odrećna pitanja uglavnom se koristi odrećni oblik sa enklitikom li:

Ne biste li hteli mało torte?

Nismo li se negde već videli?

Upotreba rećce zar u odrećnim pitanjima (v. 13.3) pokazuje da se odrećan odgovor smatra manje verova-tnim:

Zar deca ne spavaju?

Zar juce nije padao sneg?

Vidi i 9.Ó.4.2, 9.Ó.6.3.

9.4. VID

Kao i u drugim slovenskim jezicima, giagolski vid (aspekt) predstavlja znaćajnu teśkoću za strance koji uće srpski. Vid ne spada u promenu glagola, nego za svaki pojedini glagol treba odrediti da li je po vidu svrśeni (perfektivan) iii nesvrśeni (imperfektivan).

Ncsvrśeni i ućestali glagoli

9.4.1.    Nesvrśeni glagoli iskazuju radnju u toku, koją tra-je izvesno vreme u proślosti, sadaśnjosti iii budućnosti, bez ogranićenja. Uz to, gotovo svi se mogu upotrebiti i kao iterativni (ućestali), ako iskazuju radnju koją se viśe puta ponavlja. Nesvrśen je, na primer, glagol pisati u rećenici Ućenici pisu zadatak. Iterativan je isti glagol u rećenici Pisaću ti svakog dana.

U malom broju slućajeva postoji glagol samo sa ite-rativnim znaćenjem. Takvi su npr. rućavati i većeravati naspram nesvrśenih rućati i većerati, iii vidati naspram svrśenog i nesvrśenog videti (v. niże, 9.4.3).

Vrste svrśenih glagola

9.4.2.    Svrśeni glagoli iskazuju zavrśenu radnju, npr. napisati u rećenici Napisao sam pismo. Pri tom treba razlikovati nekoliko podvrsta perfektivnosti:

-    trenutno-svrśeni glagoli, za radnju koją traje sasvim kratko, praktićno se obavlja u trenutku, npr. pasti, udariti, dati, uzeti, skoćiti, pući i sl.;

-    poćetno-svrśeni glagoli, koji oznaćavaju poćetak radnje, npr. zapemti ( = poćeti pevati), zaspati ( = pasti u san),potrćati, poleteti, progovoriti;

-    zavrśno-svrśeni glagoli, koji pokazuju da je radnja privedena kraju, npr. pojesti, napuniti, proćitati, otpevati, izgoreti.

Detaljnijom analizom znaćenja dolazi se i do drugih podvrsta svrśenog vida, kao śto su ingresivni iii inten-zivni glagoli, koji pokazuju da je radnja trajala izvesno vreme, npr. pożiveti ( = żiveti izvesno vreme), zaigrati se ( = prepustiti se igri, ne vodeći raćuna o vremenu), uleżati se ( = predugo leżati), potrajati, porazgovarati