0070

138

moguće uspostaviti praktićnu podela na konjugaci-je, kao recimo u Iatinskom iii u romańskim jezicima. Gramatićari su, istina, dcliii glagole na śest iii sedam »vrsta«, ali svaka od njih ima i podvrste, katkad veoma razlićite medu sobom.

Infmitiv i 1. lice jednine prezenta

Umesto »vrsta« ovde ćemo dati podelu prema zavrśetku infinitiva i prvog lica jednine prezenta, śto su oblici pod kojima se glagoli navode u svakom boljem rećniku. Iz njih je moguće izvesti i ostale oblike glagola, imajući u vidu pravila koją smo dali u odeljcima 9.5 -9.10.

U sledećem pregledu, za prvi primer u svakom obrascu promene navodimo infinitiv i prezent, za ostale samo infmitiv, osim kada u prezentu dolazi do gla-sovnih promena kao śto je jotovanje.

Izvcdenice s prefiksom

Treba imati u vidu da se izvedenice pomoću pre-fiksa menjaju kao i osnovni glagol, npr. kao dati, dam menjaće se i dodati, izdati, odati, predati, prodati itd.

Za svaki tip navodimo i treće lice mnożine, koję je vażno zbog osnove, a uz to i 2. lice imperativa i trpni pridev, kao oblike koji su ćesto nepravilni. Podrazume-va se da mnogi glagoli nemaju trpnog prideva, jer nisu prelazni.

9.11.1. Glagoli na -ti

9.11.1.1.    lnfinitiv na -ati, prezent na -am: pitati, pitam; tako i dati, gledati, znati, sluśati, igrati, ćuvati, spavati, uvażavati, navikavati itd.

3. lice mnożine prezenta: pitaju

Imperativ: pitaj

Trpni pridev: pitan, -a, -o

9.11.1.2.    -ati, -em: (A) orati, orem; tako i kaśljati, laja-ti, poćinjati, rvati se itd.;

(B) s jotovanjem: pisati, pisem; tako i kretati

-    krećem, glodati - głodem, vezati - veżem, plakati

-    placem, lagati - lażem, deformisati - deformiśem, kapati - kapljem, hramati - hramljem itd.

(C) sa izmenom osnove u prezentu: zvati - zovem, brati - berem, prati - perem, klati - koljem itd.;

3.1.    mn.: oru, piśu, zovu Imp.: ori, piśi, zovi

T. p.: uran, pisań, zvan

9.11.1.3.    -ati, -im: drżati, drźim; tako i lezati, ćućati, blejati, zaspati, pljustati, zviźdati, bojati se itd. Ne-pravilno: stajati (pored stojati) - stojim.

3.1.    mn.: drze Imp.: drźi

T. p.: drżan

9.11.1.4.    -ovati, -uiem: postovati, pośtujem; tako i ku-povati, verovati, putovati, trgovati, mirovati, kovati, psovati, trovati, napredovati, razlikovati itd.

3.1.    mn.: pośtuju.

Imp. pośtuj

T. p.: postovan.

9.11.1.5.    -evati, -ujem: bićevati, bićujem-, tako i kralje-vati, carevati, prijateljevati, maćevałi itd.

3.1.    mn.: bićuju Imp.: bićuj

T. p.: bićevan

PAZI: glagoli kao uspevati, zagrevati, ismemti, zahtevati itd. imaju prezent uspevam, zagrevam itd., dakle pripadaju tipu -ati, -am (9.11.1.1).

9.11.1.6.    -avati. -aiem: davati, dajem-, tako i udavati, poznavati, priznavati itd.

3.1.    mn.: daju Imp.: dajd^h T. p.: davan

⁴⁶ Ovaj imperativ je sasvim neuobićajen, a umesto njega se upotrebljava imperativ od svrśenih glagola dati (daj), poznati (poznaj) itd.