0092

182

15.2.8. Deminutivni (i hipokoristićni) sufiksi

-ić: muzie, crvić, papirić, brodić itd.

-ćić: sinćić, trbuscić, ekserćić itd.

-ica: źenica, bubica, śumica itd.

-ćica: granćica, stvarćica, cevcica itd.

-(a)c: krevetac (G kreveca), bratać itd.

-(a)k: cvelak (G cvetka), daeolak itd.

-ce: zvonce, ostrvce, pisanice itd.

-ence (G -encela): detence, pilence, burence itd. -ce (G -ćeta): momće, deeojće, prozorće itd.

15.2.9. Augmentativni (i pejorativni) sufiksi -ina: vojnićina, volina, komadirta itd.

-ćina: lażoećina, kafanćina itd.

-etina: babetina, ribetina, maćketina itd.

-ura: kożura, seljanćura, devojćura itd.

-urda (dugo u): rućurda, nożurda, glavurda itd.⁶³

15.2.10. Sufiksi za sprave i oruda

at (dugo a): prekidać, brisać, upaljać itd.

-lica: grejalica, prskalica, busilica itd.

-lo: brojilo, vozilo, pojadało itd.

-aljka (dugo a): śtipaljka, pisaljka, pecaljka itd. -iljka (dugo i): cediljka, nosiljka itd.

15.2.11. Sufiksi za mesta i prostorije

-iśte: Unńśte, ognjiśle, stepeniste, sajmiśte, bojiśte itd. -liśtc: śetaliśte, klizaliśte, lećiliśte itd.

-ana: śećerana, krećana, elektrana itd.

-ara: pivara, gvożdara, knjiźara itd.

“ Post oj i joś nekoliko augmentalivno-pejorativnih sufiksa koji su dobro poznati, ali se upotrebljayaju samo za po jednu iii dve imcnice, npr. kuca —> kućerina, bara —> baruśtina, trava —* tra-wuljina, ćovek —> Ijudeskara (od osnove plurala Ijudi, samo u aug-mentatiynom znaćenju).

-nica: pirnica, mennica, komćnica, ludnica itd. -onica: spavaonica, ćekaonica, ućionica itd. -ionica: perionica, predionica, śtedionica itd. arnica: mlekarnica, biletarnica, pecenjarnica itd. -injak: zverinjak, mravinjak itd.

-ik (dugo i): sljivik, borik, viśnjik itd.

15.2.12. Ra/.ni sufiksi za neżive pojmove

-nica: ulaznica, uplatnica, propusnica, dopisnica itd. -ka: petrolejka ( = petrolejska lampa), maśinka ( = maśinska puśka), nuklearka ( = nuklearna centrala) itd.

-ina: govedina, telelina, piletina itd. (vrste mesa), -etina: svinjetina, ovćetina itd. (vrste mesa). -ovina: hrastovina, horovina, jelovina itd. (vrste drvene grade).

-arina: putarina, mostarina itd. (naplata za prolaz). -ovaća/-evaća: lozovaća, }abukovaća, viśnjevaca itd. (pica).

15.2.13. Sufiksi s apstraktnim i uopśtenim znaćenjem

Od imenica:

-stvo: junastvo, prijateljstvo, siromaśtvo itd.; slika-rstvo, pćelarstvo, stvaralaśtvo itd.'*¹

Od prideva:

-ost: Starost, hrabrost, ludost, pravilnost, upornost itd.

-óta: dobrola, lepota, sramota itd.

-óća: hladnoća, skupoća, teskoća itd.

-ina: brzina, vrelina, gorcina, velićina, praznina itd.

-ilo: ludilo, rurnenilo, mrtvilo itd.

^M Primeri iz prve grupę oznaćavaju osobinc, a oni iz druge ak-tiynost. Za jo.ś jedno, kolektiyno znaćenje sufiksa -stvo vidi gore pod »Zbirni sufiksi«.