0003

5

NAPOMENA ()va knjiga ima za cilj da usaźetom, a ipak iscrpnom vidu prużi neophodne podatke o fonetici, morfologiji, tvorbi reći i sintaksi srpskog jezika. Poslednjih decenija dobili smo nekoliko dobrih udźbenika srpskog (srpskohrvat-skog) jezika za strance, ali se u njima gramatićko gradi-vo nuźno izlaźe u delovima i postupno, dok viśe prostora zauzimaju tekstovi, veżbanja i tumaćenje novih reći. Kada ćitalac takvog udźbenika ne uspeva da pronade u kojoj je od ranijih lekcija obradeno neko pitanje, iii kad zakljući da mu je potreban sistematski pogled na datu gramatićku pojavu, ovakva gramatika bezsumnje cc mu koristiti kao pomocni prirućnik.

Budući da knjiga nije namenjena korisnicima odrę-dcnog maternjeg jezika, strogo kontrastivni pristup nije sc mogao primeniti. Posebna paźnja, ipak, poklonjena !<■ pojedinim sitnijim i krupnijim pitanjima koją izvor-nim govornicima ne zadaju teskoće, pa se u skolskim cramatikama najćesće i ne pomińju. To su, na primer, jcdnakosti medu padeźima, promene osnove usled ne-postojanog a i prelaska ł u o, upotreba lićnih zamenica u subjektu, dvojina zamenica i prideva (moja dva dolna druga), promena i znaćenje neodredenih zamenica, naćenje reći u deiktićkim trojnim opozicijama (ovaj/ l i|/onaj, ovako/tako/onako, evo/eto/eno i dr.), prilozi u mesto sa inkorporiranim predlogom (dokle, dovde, odatle, odande i sl.), upitni i odrećni oblici glagola, > A spresicne upotrebe glagolskih vremena, iskazivanje n cmena u pasivu (skola se otvara - prozor je otvoren ■dola je otvorena u proślom veku), uticaj enklitika na n ,l reći (videću - ja ću videti, on mnogo govori - govo-ii li on mnogo?), idiomatske konstrukcije kao nas tri, linr li lepo, ne ide mi se, bilo je problema/ima pro-