0008 2

14

je ako je vokal kratak (ekavski deca - ijekavski djeca). Ispred nekih glasova to je prelazi u i (hteo - ijek. htio, grejati - ijek. grijati), a może se odraziti i na promenu prethodnog suglasnika (koleno - koljeno, negovati -njegovati).

Veći deo Srba govori ekavski, dok se ijekavski govori na krajnjem jugozapadu Srbije, u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. U drżavi SCG oba izgovora priznata su kao standardna, ali nisu jednako rasprostranjena u upotrebi. Sredstva informisanja u Srbiji sluże se skoro iskljućivo ekavskim izgovorom, a u Crnoj Gori ijekavskim. S obzirom na maloćas pomenute razlike izmedu ije, je i i, rodenom ekavcu veoma je teśko da ovlada ijekavskim izgovorom. Podrućje ijekavskog u Srbiji postepeno se sużavalo tokom poslednja dva veka. Mnogi znaćajni srpski pisci u proślosti, poćev od Vuka Karadźića, bili su ijekavci, ali se danas velika većina knjiga objavljuje na ekavskom.

U ovoj knjizi primeri će se davati u ekavskom obliku. Bolji jednojezićni rećnici (kao sto su śestotomni rećnik Matice srpske i joś nedovrśeni rećnik Srpske akademije nauka i umetnosti) navode, pored ekavske, i ijekavsku varijantu.

2. PISMO (GRAFIJA)

Tradicionalno pismo srpskog jezika jeste ćirilica, u obliku koji joj je dao Vuk Karadżić (1787-1864). Pośle stvaranja jugoslovenske drźave (1918) u Srbiji i Crnoj Gori poćela se nagło śiriti upotreba latinice. Danas je latinica rasprostranjenija, do te mere da se javio pokret za zaśtitu ćirilice, a poslednjih godina preduzete su mere da se ćirilica zakonom definiśe kao osnovno pismo u zvanićnoj i javnoj upotrebi. Mada je naporedna upotreba dvaju pisama, za koju je skovan termin dvoazbućnost, jedinstven slućaj u Evropi, ako ne i u svetu, może se predvideti da će ona potrajati i u budućnosti. Otuda je svakome ko ući srpski jezik neophodno poznavanje oba pisma.

Azbućnii abecedni red

1 ćirilica i latinica imaju istih 30 slova, tako da medu njima postoji dvosmerna konvertibilnost. Uobićajeni redosled tih slova, medutim, nije isti, jer se u ćirilici navode po azbuci, poreklom iz crkvenoslovenskog, odnosno u daljoj perspektivi iz grćkog jezika:

Aa    B6    Bb Ir Aa ’5t)    Ee    33    Mnjj

Kk    Aa    A> a> Mm Hh ł-b    u> Oo flnPpCc    Tr

Rh Y y    Xx Llu Mm (ly Lliiu

dok su u latinici poredana po abecedi:

Aa    Bb    Cc Ćć Ćć Dd    Dżdź Dd Ee    Ff    Gg

Hh    li    jj Kk LI Ljlj Mm Nn Nj nj    Oo    Pp

Rr Ss Śś Tt Uu Vv Zz Żż

Iz ova dva spiska vidljivo je da je u ćirilici u Fonolośki potpunosti sproveden fonolośki princip »jedan glas