0013 2

24

do pravopisnih alternacija i kolebanja {radio, gen. radi-ja; Mihailo i Mihajlo).

V neutralno po

zvućnosti

Glas v svrstavamo u sonante jer je neutralan u odnosu na zvućnost (v. 3.2.2, 3.5.1): ispred bezvućnih suglasnika ostaje v, a ne prelazi u f npr. ovca, ovsen, ćupavko; ispred njega mogu doći kako bezvućni tako i zvućni suglasnici (uporedi tvoje i dvoje, svekar i zvekir).

3.2.5. Po mestu izgovora svi navedeni suglasnici mogu se podeliti ovako:

labijalni (usneni): p, b, m; labiodentalni (usneno-zubni): f v; dentalni (zubni): t, d, c, s, z; alveolarni: n, l, r;

prepalatalni (prednjonepćani tvrdi): s, ż, c, dż; palatalni (prednjonepćani męki): ć, d, nj, Ij, j; velarni (zadnjonepćani): k, g, h.

3.3. AKCENTII DUŻINE

Ćetiri akcenta

3.3.1. Akcenatski sistem. - Srpski jezik razlikuje ćetiri akcenta, tj. ćetiri vrste izgovora naglaśenih vokala u po-gledu visine i duźine tona. To su: dugosilazni (znak ~), dugouzlazni (znak '), kratkosilazni (znak " ), kratkouzlazni (znak ' ).

lzgovor akcenata

Kod dugosilaznog akcenta, npr. u reći majka, visina tona opada tokom izgovora vokala. Kod dugouzlaznog, npr. beba, ton raste, iii bar ostaje na istoj visini. Kod kratkosilaznog, npr. istina, opadanje tona se teśko opaża zbog kratkoće vokala, ali se sledeći slog, odnosno slogo-vi, izgovara niże od naglaśenog. Kod kratkouzlaznog, npr. ćitati, sledeći slog (slogovi) imaju viśi iii jednak ton kao naglaśeni slog.

Ista ćetiri akcenta javljaju se i kod slogotvornog r (v. gore, 3.1) kad je naglaśeno, npr. kry, crnac, trka, trćati.

Slogotvorno r

U obićnim tekstovima akcenti se ne piśu, osim u ret-kim slućajevima kad treba razlikovati dve reći iste grafi-je, npr. grad (varoś) - grad (ledena kiśa), ópisan (pridev: deskriptivan) - ópisan (particip od glagola opisati).

I u promeni jedne iste reći mogu se javiti razlićiti akcenti, npr. od ime, genitiv imena, nominativ mnożine je imena, genitiy mnożine je imena.

Tri pravila za akcent

3.3.1.1. Za polożaj akcenata u reći vaże tri osnovna pravila:

(1)    Nijedna reć ne może biti naglaśena na posled-njem slogu. (U gradskom govoru, pojedine reći stra-nog porekla odstupaju od ovog pravila, npr. dirigent, paradajz nasuprot izgovoru dirigent, paradajz kakav propisuje standard).

(2)    Jednoslożne reći uvek imaju silazni akcent, dug kao u nóć, list, żut, znam iii kratak kao u sprat, kbnj, nas, sav.

(3)    Silazni akcenti mogu se javiti samo na prvom slogu reći. (1 od ovog pravila gradski govor neret-ko odstupa, kao u dva primera navedena pod 1, iii u ambasador, televizija, nasuprot standardnom akcentu ambasador, televizija.) 3.3.2. Nenaglaśene dużine. - U upravo navedenim primerima ambasador i televizija vidimo da je vokal u trećem slogu oznaćen znakom za dużinu. Nenaglaśeni dugi vokali javljaju se u mnogim rećima, npr. junak, vójnik, paket, neviden, idealan, pózitimn, ódavno. Oni mogu doći samo POŚLE naglaśenog sloga.

U rećima iz jezika u kojima je naglaśen posled-nji slog, kao śto je francuski, budući da takav naglasak nije moguć u srpskom, on se zamenjuje nenaglaśenom