0116

230

Kupiću hic ba i vina.

Imate li vremena?

Donco sam vam kolącą.

Genitiv uz negariju

(b) Pośle odrećnog glagola ćesto se upotrebljava objekt u genitivu (tzv. slovenski genitiv), npr.:

Neću im dati ni dinara.

(Up. u potvrdnom obliku: Daću im dinar.)

Ne vidim nacina da se to uradi.

Slovenskigenitivjetipićanzastariji i narodski jezik, dok se u danaśnjem govornom jeziku i pośle negaci-je najćeśće upotrebljava akuzativ. Tako bi, na primer, rećenica Vuka Karadźića »Ali on ovoga obećanja svoje-ga ne ispuni« danas bez sumuje glasila: Ali on ovo svoje obećanje ne ispuni (nije ispunio).

Nepravi objokt

20.4.2. Nepravi objekt. - Nepravim iii indirektnim objektima nazivamo sve one koji dopunjavaju znaćenje neprelaznih glagola. Zavisno od rekcije glagola, oni mogu biti u genitivu, dativu iii instrumentalu. Medu njih obićno svrstavamo i predlośke objekte, tj. one koji se sastoje od predloga s irnenskom rećju u genitivu, akuzativu, dativu-lokativu iii instrumentalu.

Genitiv bez predloga dolazi gotovo uvek s povrat-nim glagolima, npr.:

Seti se obećanja.

Viśega se ne plaśim.

Genitiv s predlogom:

Sve zavisi od rezultata.

Dativ:

Ne prija mi sladoled.

Verujte strućnjaku.

Akuzativ s predlogom:

Princ se zaljubi upastiricu.

Nisam mislio na vas.

Instrumental:

Vladao je ogromnim carstvom.

Ćime se sada bavitc?

Instrumental s predlogom:

Nastavićemo s yezbama.

Nemojte źaliti za proślosću.

20.4.3.    Pojedini glagoli zahtevaju po dva objekta - pra-vi i nepravi, pravi i predlośki, iii nepravi i predlośki. Tipićan takav slućaj su glagoli davanja, s jednim obje-ktom u akuzativom i drugim u dativu:

Pruźite śansu mladima.

Posiali smo vam pozivnicu.

Neke druge moguće kombinacije vidimo u pri-merima kao:

Pośtedite starce tih napora (pravi + nepravi u genitivu).

Premazaćemo tortu ćokoladom (pravi + ne-pravi u instrumentalu).

Zahvalio sam mu na Ijubaznosti (nepravi u dativu + lokativ s predlogom).

20.4.4.    Dopune imenica, prideva i priloga. - Ana-logni nepravim objektima glagola jesu padeźni, odno-sno predlośki oblici koji dopunjavaju smisao imenica, prideva, a u redim slućajevima i priloga. Od imenica, to se pre svega odnosi na glagolske imenice (sa sufiksom -nje iii -će) i one koję oznaćavaju neku radnju iii proces. Dopune u dativu iii u instrumentalu iste su za imenice kao i za odgovarajuće glagole: izvinjenje ćitaocima kao izviniti se ćitaocima; rukovanje aparatom kao rukomti aparatom. Neizmenjeni ostaju uglavnom i predlośki objekti, npr. pad s krova kao pasti s krova, teżnja ka savrsenstvu kao teźiti savrśenstvu.

Naprotiv, imenice koję odgovaraju prelaznim glagolima umesto pravog objekta dobijaju genitiv (objekatski genitiv), a ponekad i predlośku dopunu: uvoziti hranu —> uvoz brane; olkriti Ameriku —* olkriće Amerike; żeleti promene —> żelja za promenama; loviti zećeve —> lov na zećeve.

Mnogi pridevi, kao i glagoli, imaju svoju rekciju, koją bi u boljim dvojezićnim recnicima morala da budę

Glagoli sa dva objekta

Objekatski

gcnitiv

Rekcija pride