68
deklinaciju imenice veće, srednjeg roda. Tako dobijamo imenicu koją nije istog roda u svim padeżima:
N (to) veće (s.)
G (te) većeri (ź.)
D (toj) većeri (ż.)
A (to) veće (s.)
V veće (s.)
I (tom) većeri (ź.)
L (toj) većeri (ż.)
U mnożini su svi padeżi źenskog roda: N-A-V većeri, G većeri, D-I-L vecerima.
Ovu imenicu ne smemo pomeśati sa imenicom većera (ź), koją se menja pravilno po II deklinaciji i koją ne oznaćava doba dana, nego većernji obed.
Pośto se pridev slaże s imenicom u rodu, broju i padeżu, svaki pridev ima oblike za muśki, żeński i srednji rod, npr.
mlad - mlada - mlado
Osnova prideva
Osnova prideva se vidi kada od żenskog iii srednjeg roda odbacimo nastavak -a, odnosno -o. U muśkom rodu, budući da većina suglasnićkih grupa, kao ni suglasnik /, ne mogu doći na kraj reći, nastaju glasovne promene usled ubacivanja nepostojanog a i prelaska l u o.
Umetnuto nepostojano a u muśkom rodu imamo u dobar - dobra - dobro, hitar - hitra - hitro, ćudan
- cudna - cudno, vażan - vaźna - vażno, ogroman
- ogromna - ogromno, tanak - tanka - tanko, divalj
- divlja - divlje, śupalj - śuplja - śuplje itd.
-O umesto -l
Zavrśno -o u nominativu jednine muśkog roda, naspram l u ostalim oblicima, imamo u manjem broju prideva, kao sto su mi o - mila - milo, veseo - vesela
- veselo, topao - topią - toplo, okrugao - okrugla -okruglo itd.
Oblici koję smo u prethodnom odeljku naveli za jedninu muśkog roda pripadaju neodredenom vidu prideva, i to su oblici pod kojima se pridevi navode u rećnicima. U odredenom vidu, isti taj muśki rod jednine imao bi dugo -i na kraju, bez nepostojanog a, odnosno prelaska l u o, dakle umesto mlad, dobar, mio imali bismo mladi, dobri, mili.
Mada postoje posebni padeżni nastavci za ova dva vida (v. niże, 6.3.2), u danaśnjem jeziku razlika izmedu