0026 2

50

5.3. DEKLINACIJE

Prema obliku padeżnih nastavaka, imenice u srpskom jeziku mogu se podeliti na tri iii ćetiri deklinacije, tradicionalno nazvane vrste promene iii samo vrste. O broju i redosledu tih deklinacija ne postoji slaganje medu gramatićarima. Ovde ćemo dati podelu na tri deklinacije, od kojih je prva najslożenija, jer se u okviru nje mogu razlikovati dva iii tri podtipa zavisno od roda imenice i od zavrśetka njene osnove.

5.4. PRVA DEKLINACIJA

U ovu deklinaciju spadaju imenice muśkog roda sa zavrśetkom na suglasnik i one srednjeg roda sa zavrśetkom na -o iii -e. 1 jedne i druge imaju preteźno iste nastavke, ali pri tom treba voditi raćuna o dva osnovna pravila:

Żivo i neżivo znaćenje

(a)    Kod imenica muśkog roda akuzativ jednine je jednak genitivu ako imenica oznaćava Ijudsko biće iii żivotinju, a jednak nominativu ako oznaćava neżivi pojam. Neźivim se smatraju svi nazivi biljaka (hrast, jablan, kupus itd.), kao i imenice koję oznaćavaju kolektiv żivih bića, kao naród, skup, ćopor i sl. S druge strane, imenice kao mrtvac i pokojnik menjaju se po żivoj promeni.

(b)    Sve imenice srednjeg roda imaju jednak nomi-nativ, akuzatiy i vokativ, kako u jednini tako i u mnożini.

Uticaj zavrśnog suglasnika

5.4.1. Imenice muśkog roda. - Pored upravo pome-nutę razlike izmedu imenica żivog i neźivog znaćenja, na promenu utiće i zavrśni suglasnik imenice. Ukoliko je to jedan od palatalnih iii prepalatalnih suglasnika j, Lj, nj, ć, dż, ć, d, ś, ź, instrumental jednine dobiće nastaval< -em (umesto -om), a vokativ nastavak -u (umesto -e).

Tabela 1

JF.DNINA

ŻlVO			NEŻIYO
nepalatal		palatal	nepalatal	palatal
N	doktor	prijatelj	zavod	ćekić
G	doktor-a	prijatelj-a	zavod-a	ćekić-a
D	doktor-u	prijatelj-u	zavod-u	ćekić-u
A'	doktor-a	prijatelj-a	zavod	ćekić
V	doktor-e	prijatelj-u	zavod-e	ćekić-u
I	doktor-om	prijatelj-em	zavod-om	ćekić-em
L	doktor- u	prijatelj-u	zavod-u	ćekić-u

U mnożini nema razlika izmedu źivih i neżivih niti izmedu palatalnih i nepalatalnih zavrśetaka, tako da bi se sve navedene imenice menjale po istom obrascu:

MNOŻINA

N	doktor-i
G	doktor-a
D	doktor-ima
A	doktor-e
V	doktor-i
I	doktor-ima
L	doktor-ima

5.4.1.1. Produżena mnożina. - Većina jednoslożnih i dobar deo dvoslożnih imenica dobijaju u mnożini is-pred padeźnog nastavka umetak -ov-, odnosno pośle palatalnog suglasnika -ev-:

Tabela 2

MNOŻINA

N	stan-ov-i	muż-ev-i
G	stan-ov-a	muż-ev-a
D	stan-ov-ima	muż-ev-ima
A	stan-ov-e	muż-ev-e