0024 3

5. IMENICE

5.1. ROD IMEN1CA

Imenice u srpskom jeziku mogu imati jedan od tri roda: muśki, żeński iii srednji.

Rod se może, mada ne uvek, odrediti na osnovu zavrśetka imenice. Velika većina imenica muśkog roda zavrśava se na suglasnik, dok im je genitiv na -a. Imenice srednjeg roda zavrśavaju se na -o iii na -e, s genitivom na -a. Imenice żenskog roda zavrśavaju se na -a, s genitivom na -e, a manji deo ima suglasnićki zavrśetak, s genitivom na -i.

Rod imenice je vażan jer se prema njemu upravlja oblik odredbene reći (prideva, zamenice, broją iii par-ticipa) koją stoji uz nju iii se na nju odnosi. Pri tom, ako imenica oznaćava żivo biće, treba praviti razliku izmedu gramatićkog i prirodnog roda. U rećenici On je velika pijanica, na primer, prirodni rod je muśki (kao sto pokazuje upotreba zamenice on), ali reć pijanica ima promenu kao imenice żenskog roda, pa uz nju stoji pridev u żenskom obliku velika.

Gramatićki i prirodni rod

5.2. PROMENA IMENICA

U srpskom jeziku postoji sedam padeża, u jednini i mnożini.

Nominativ je padeż subjekta, iii imenice koją je upotrebljena izvan rećenice, npr. u naslovima i natpi-sima.

Genitiv iskazuje mnogo raznih odnosa, medu ko-jima su pripadanje (posesivni genitiv), deo veće celine (partitivni genitiv), odvajanje iii udaljavanje (ablativni genitiv), poreldo, osobina, vreme i drugo. U jezicima bez deklinacije najćeśće se prevodi pomoću predloga

Nominativ

Genitiv