0098

194

żivota karakteristićan za to biće, npr. robovati, kraljeva-ti, carevati. Sa osnovama od imenica neżivog znaćenja izvode se glagoli kao ratovati, skulowit.i, irnenovali, bićevati i dr. Retke su izvedenice od pridevskih osnova, npr. ludovati, iii od prilośkih, kao napredovati.

Sufiksom -omti se izvode i mnogi glagoli od stra-nih osnova, obićno primljeni preko ncmaćkog (na -ie-ren) iii francuskog (na -er), kao diskutwati, trijumfo-vati, apelovati, interesoeati (se) itd.

Sufiksi stranog porekla

15.4.4.    )oś dva sufiksa koją se javljaju u pozajmljeni-cama te vrste jesu -irati (npr. programirati, drogirati, asfaltirati, filozof rati) i -isati (prezent na -iśem, npr. operisati, informisati, koncentrisati, fotografisali). Svi ovi glagoli su nesvrśenog vida iii dvovidski.

Sufiks -isati se javlja i u manjem broju glagola od domaćih iii davno odomaćenih osnova, kao ugljenisati, testerisati, kaldrmisati.

Frckvcnlativni

sufiksi

15.4.5.    Frekventativnim, deminutivnim iii iterativnim nazivamo one sufikse koji pokazuju da se radnja vrśi ućestalo i isprekidano. Najrasprostranjeniji su -kati, kao u pipkati ( = pomalo, viśe puta pipati), gurkati, kop-kati, gouorkati itd., -ucati kao u svetlucati, kaśljucati, -uckati kao u suiruckati, pijuckati, dremuckati itd. De-minutivno znaćenje nalazimo i u viśe drugih sufiksa kao sto su -karati (trćkarati, piskarati), -akati (mo-Ijakati), -utati (skakutati), -cati (jurcati) itd.

15.5. PREFIKSALNO-SUFIKSALNA TVORBA

U starijim gramatikama ovaj tip tvorbe predstavljan je kao izvodenje sufiksom iz sintagme (npr. besposlica od bez posła plus sufiks -ica), sto iz istorijskog aspekta i jeste naćin na koji su mnoge od ovih red nastale. Ipak, ima reći koję se ne mogu izvoditi iz sintagme (npr. po-vetar-ac,

na-reć-je, kao i gotovo sve glagolske tvorenice), pa je na sinhronijskom planu opravdanije nazvati ih prefiksa-lno-sufiksalnim, sto znaći da na osnovu dolaze istovre-meno i prefiks i sufiks. U daljem tekstu upotrebljavaćemo skraćenicu PST = prefiksalno-sufiksalna tvorenica.

15.5.1.    Imenićke PST najćeśće se grade sa sledećim lmenicr sufiksima:

-je, npr. bespuće (od bez- + put + -je), narećje, predvećerje, Podunavlje ( = oblast uz Dunav), podne-blje, razdoblje, sazveżde itd.;

-ica, npr. bespuslica, dokolenica, prikolica, posla-stica, potpetica, susneżica itd.;

-nik, npr. nacelnik, beskućnik, sagovornik, douśnik, prirućnik itd.;

-ina, npr. zavetrina, poledina, pokrajina, omladi-na itd.;

(a)k, npr. ponedeljak (G ponedeljka), prikrajak, naprstak, podbradak, dovratak itd.;

-(a)c, npr. vanzernaljac (G vanzemaljca), poveta-rac itd.

U rećima kao nemar, nepovrat, nedogled, u z prefiks ne- i osnovu glagola mariti, povratiti, odnosno dogle-dati, imamo nulti sufiks (-0).

15.5.2.    Pridevske PST prvenstveno imaj u sufiks -(a)n, Pride\ i odnosno -ni, kao u heskrajan (bez- + kraj + -(a)n), bespomoćan, nezaboravan, prekobrojan, pristrastan, potkuźni, predizborni, eanbraćni, medunarodni, za-grobni itd.

Dosta ih je i sa sufiksom -ski: bescarinski, pomorski, nadmorski, prigradski, prekookeanski, vanevropski, s prefiksom stranog porekla postdiplomski itd.

Ovde możemo svrstati i prideve kao nezajażljiv Pridcvi tipa (od ne- + zajazfitij +-ljiv), neopisiv, neunistir, neu- nezajailjiv krotiv, nesalomljiv, pośto se javljaju samo s prefiksom i sufiksom istovremeno. Naprotiv, oni kao neostvarljiv