80
A |
njih; ih |
1 |
njima |
L |
njima |
Se.be, se
7.1.2. Povratna zamenica je ista za svih śest lica i za sva tri roda, usled ćega se naziva i zamenica svakog lica. Budući da se uvek odnosi na subjekat rećenice u kojoj se nalazi (npr. Pisać govori o sebi = o piscu), ona sama nema oblik za subjekat, tj. nema nomina-tiv. Nenaglaśeni oblik postoji samo u akuzativu (se), a upotrebljava se za gradenje povratnih i bezlićnih glago-la (v. 9.9.1, 9.9.4).
Tabela 12
N |
— |
G |
sebe |
D |
sebi |
A |
sebe; se |
1 |
sobom |
L |
sebi |
Zamenica svoj
Prisvojne zamenice su pridevske, usled ćega imaju tri roda kao i pridevi, zavisno od imenice s kojom se upotrebljavaju. Pored zamenica za tri lica jednine i tri lica mnożine postoji i prisvojno-povratna zamenica svoj, jednaka za svih śest lica. Ona oznaćava pripadnost subjektu rećenice u kojoj se nalazi, npr.
Direktor je u svojoj kancelariji ( = u direkto-rovoj).
Rećenica Direktor je u njegovoj kancelariji znaćila bi da se direktor nalazi u kancelariji nekog drugog ćoveka.
Prisvojno-povratna (za sva lica): svoj, svoja, svoje.
Njegov i njen
U trećem licu jednine, zamenica njegov oznaćava pripadnost biću iii predmetu muśkog iii srednjeg gramatićkog roda (kao nemaćko sein): pisać i njegovo delo, selo i njegovi stanovnici. Zamenica njen oznaćava pripadnost biću iii predmetu żenskog gramatićkog roda (kao nemaćko ihr iii englesko her): majka i njena deca, odluka i njene posledice.
Njen ima i redu varijantu njezin (-a, -o), a u mnożini pored njihov postoji danas preteźno zastarela varijanta njln (-a, -o).
Promena
pri$vojnih
zamenica
JEDNINA
1. moj, moja, moje
2. tvoj, tvoja, tvoje
3. njegov, njegora, njegovo njen, njena, njeno
MNOŻINA nas, naśa, nase vaś, vaśa, vaśe njihov, njihova, njihovo
7.2.1. Prisvojne zamenice se menjaju kao pridevi, i to one prvog i drugog lica i zamenica svoj po palatal-noj promeni (kao pridev vruć, v. tabelu 9), a zamenice trećeg lica po nepalatalnoj (kao pridev nov). U muśkom rodu jednine, kao i kod prideva (v. 6.3), akuzativ je jednak genitivu ako se odnosi na żivo biće, a jednak aku-zativu za neżivi pojam:
Grofica nareduje da pozovete njenog śofera. Grofica nareduje da donesete njen kaput.
Kod zamenica moj, tvoj, svoj dolazi i do sażimanja u osnovi: pored mojeg(a), tvojeg(a), svojeg(a) javlja se i oblik mog(a), tvog(a),svog(a),poredmojem(u),tvojem(u), svojem(u) i oblik mom(e), tvom(e), svom{e).27 Kad se tome doda neobavezno prisustvo zavrśnog -u, odno-sno -e (v. 3.5.9), ispada da svaki genitiv i dativ-lokativ od ovih triju zamenica ima po ćetiri varijante, a akuza-
27 Do ove promene je doślo ispadanjem j izmedu vokala, zatim asimilacijom oe u oo i saźimanjem dva o u jedno: mojeg(a) —* tnoeg(a) —> moog(a) —* móg(a), mojem(u) —» moem(u) —* moom(e) —> móm(e). U svim sażetim oblicima o je dugosilazno.