0090

178

- prelazak / u o : sel(o) —* + -ce —» seoce, sel(o) + -ski —> seoski, del(iti) + - ba —> deoba, bran{iti) + -lac —* branilac, genitiv branioca;

- palatalizacije 1< —* ć, g —* i, h —* ś, c —» ć, s —* ś, z —*■ z: uzrok + -ni —* uzrocni, krug + -ić —* krużić, greh + -an —> gresan, zec + -ica —> zećica, ukms(iti) + -avati —+ ukraśavati, izraz(ili) + -avati izraźavati;

- jotovanje t —> ć, d —> d, 1 —* Ij, n —♦ nj, p —* pij, b —* bij, v —> vlj, m —* mlj: pruł + -je —* pruće, medved + -ji —> medvedi, sel(o) + -(j)ak —* seljak, kamen + -je —> kamenje, snop + -je —> snoplje, źab(a) + -ji —> źablji, drw(o) + -je —+ drvlje, Rim + -(j)anin —> Rimljanin.

Yiśestruke

alternacije

Dve iii viśe fonetskih alternacija mogu se kom-binovati u istoj izvedenici. Tako na primer imamo:

list + -je —»^y‘lisće (jotovanje) —* liśće (jednaćenje po mestu izgovora);

drug +-stvo —> *drużstvo (palatalizacija) —> *dru-śstvo (jednaćenje po zvućnosti) —> druśtvo (gubljenje suglasnika).

Vari;ante sufiksa -ski

15.1.1. Raznolikośću fonetskih promena naroćito se istiće pridevski sufiks -ski, koji zavisno od zavrśetka osnove może steći i oblike -ski, -ćki iii -ki. Svaki od tih oblika może nastati razlićitim putevima, kao sto pokazuj u sledeći primeri:

sport + -ski			sportski
tenis + -ski	(*tenisski)		teniski
Francuz + -ski	(fraticuzski	*francusski)	francuski
varoś + -ski	(*varosski)		uarośki
stalez + -ski	(*staleśski)		staleski
knjig(a) +-ski	(dinjizski	*knjiśski)	knjiśki
Vels + -ski	(*velśski)		velski
Ćeh + -ski	(*ćeśski)		ćeski
Njujork + -ski	(*njujorćski	*njujorsski)	njujorśki
Hec + -ski	(^:'i:>ećski)		bećki
junak + -ski	(') imać ski)		junacki
lovac + -ski	(*lova6ski)		lovaćki
mladić + -ski	(*mladićski)		rnladićki
Suec + -ski	(*suecski)		suecki

Pojedini imenićki i pridevski sufiksi mogu imati nepostojano a. Takvo a je u gramatici pożeljno oznaćiti na poseban naćin, npr. stavljanjem u zagradu, jer uko-liko je a stalno, posredi je sasvim drugi sufiks, drukćije promene i znaćenja. Primera radi, nije isti sufiks -(a)k u ućinak, gen. ucinka (od glagola ućiniti) i sufiks -dk u zemljak, gen. zemljóka (od ze mija)-, nije isti pridev-ski sufiks -(a)n u plodan, płodna, płodno i sufiks -an u zvezdan, zvezdana, zvezdano.

Nepostojano a

15.2. IMENIĆKI SUFIKSI

Od nekoliko stotina imenićkih sufiksa, ovde ćemo ukazali samo na nekoliko desetina najćeśćih i najraspro-stranjenijih. Shodno onome sto smo gore reki i o viśe-znaćnosti sufiksa, primetiće se da se pojedini sufiksi javljaju u viśe raznih grupa po znaćenju.

Sufiksi i rod

Medu sufiksima za ljudska bića, velika većina se odnosi na muśkarce. Odgovarajući izrazi za żene ug-lavnom se prave od muśkih, dodavanjem sufiksa koję zovemo mocionima (v. niże 15.2.6). Poneke imeniće vaże jednako za oba roda (pre svega one na -ica i -lica, v. 15.2.3), dok za neke (npr. borne, debeljko, glavonja) uopśte nema żenskog oblika.

Slovom a u zagradi oznaćavamo nepostojano a.

15.2.1. Sufiksi za vrśioca radnje (nomina agentis)

-(a)c, npr. pisać (G pisca), borac, Lrgouac, prodavac itd.

-I(a)c: nosilac (G nosioca, mn. nosioci, G mn. nosiła ca), prevodilac, ćitalac itd.

-ać (dugo a): vozać, pevać, nosać itd.

-telj: ućitelj, łjubitelj, snimatelj itd.

-nik: putnik, savetnik, predsednik itd. (v. i sledeći odeljak).