0011 3

3. GLASOYNI SISTEM

3.1. SAMOGLASNICI (VOKALI)

Srpski jezik ima pet samoglasnika, i, e, a, o, u, koji se izgovaraju pribliźno kao i u drugim slovenskim jezici-ma, iii kao u italijanskom, śpanskom, nemaćkom itd.

Slogotvorno

Suglasnik r takode może u pojedinim rećima da budę nosilac sloga. Takvo r se ponekad naziva »vokal-skim«, ali je taćniji naziv slogotvorno r. Najćeśće to biva izmedu dva suglasnika, kao u rećima krst, sr-ce, tr-ća-ti, sre-brn, ali i na poćetku reći ispred suglasnika, kao u rt, r-za-ti, r-va-ti (se). Kada glagoli kao śto su ova poslednja dva dobiju prefiks, r ostaje slogotvorno, iako mu prethodi samoglasnik: za-r-za-ti, po-r-va-ti (se).³

3.2. SUGLASNICI (KONSONANTI)

P, t, k, b, d,

3.2.1. Plozm (okluzivi) p, t, k, b, d, g izgovaraju se kao i u većini ostalih jezika, obrazujući tri para po zvu-ćnosti:

bezvućni	zvućni
P	b
t	d
k	_g_

³ U starijem jeziku r je ostajalo slogotvorno i u muśkom rodu radnih prideva, kao u-mr-o, za-tr-o, analogno sa żeńskim i srednjim rodom u-mr-la, u-mr-lo, za-tr-la, za-tr-lo. Takav izgovor danas je zastareo, pa se r izgovara kao obićan suglasnik (u-mro, za-tro).

U nekim pozajmljenicama iz francuskog, r je slogotvorno i na kraju reći, kao u żan-r, ma-sa-kr, s tim śto gubi slogotvornost u padeźima, ispred vokala: ian-ra, żan-ru itd. Isti je slućaj sa suglasnikom / u malom broju pozajmljenih reći, kao bi-ci-kl, an-sam-bl (u padeźima: bi-ci-kla, bi-ci-klu itd.).