0007 4

1. POLOŻAJ JEZIKA I DIJALEKTI

Ekavski i ijekavski

Srpski jezik, zajedno sa hrvatskim i bośnjaćkim^{1 2}, pri-pada jużnoj grani slovenskih jezika, u kojoj se nalaze joś i slovenaćki, makedonski i bugarski. Za osnovu standardnog jezika u srpskom, hrvatskom i bośnjaćkom uzet je śtokavski dijalekat, tako nazvan po upitnoj zamenici stoi sta. Druga dva dijalekta, ćakavski (gde ista zamenica glasi ca) i kajkavski (zamenica kaj), govore se samo na teritoriji Hrvatske, a ni tamo nisu priznati kao standardni.

U okviru śtokavskog dijalekta razlikuju se dva izgovora nekadaśnjeg slovenskog glasa jat (B, u latinićkoj transliteraciji e): ekavski i ijekavski. (Postoji i treći izgovor, ikavski, ali se njime nećemo baviti pośto je iskljućivo regionalan.) Ekavskom e, u rećima koję sadrże jat (npr. de te), odgovara ijekavsko ije (dijete), odnosno

1

¹ U svetskoj slavistici, kao i u Jugoslaviji pośle II svetskog rata, bio je uobićajen termin srpskohrmtski jezik. Srpski i hrvatski su smatrani njegovim varijantama, a od sedamdesetih godina proślog veka poćelo se govoriti i o »bosanskohercegovaćkom standardnojezićkom izrazu«. Pośle ratova koji su krajem veka doveli do raspada Jugoslavije, u novostvorenim drźavama usvojeni su pojedinaćni nacionalni nazivi. Razlike izmedu srpskog, hrvatskog

2

bośnjaćkog, ipak, sasvim su sitne (uporedive s razlikama izmedu britanskog i amerićkog engleskog), a medusobna razumljivost gotovo je stoprocentna, tako da se u ćisto lingvistićkom pogledu - za razliku od druśtvenog i politićkog - oni i dalje mogu smatrati varijantama istog jezika.

U danaśnjoj Bośni i Hercegovini usvojen je zvanićni naziv bosanski jezik, ali ga srpski lingvisti ne priznaju, jer je izveden iz imena Bosna, ćime pretenduje da se predstavi kao drżavni jezik obavezan za sve tri nacije u toj zemlji. Bośnjaćki, naprotiv, izvedeno je iz imenice Bomjaci, kako se naziva naród koji je ranije nazivan Muslimanima.