3582461184

July 1, 2011

1SKRIPTA IZ OSNOVA MAKROEKONOMIJE]

Bogdan Tween Mandić

1. Makroekonomija kao ekonomska nauka

Makroekonomia je proućavanje agregalnih ekonomskih odnosa koji se uspostavljaju izmedu pojedinaca. firmi i dr/ava. Makroekonomija pokazuje da ono Sto vażi za pojedinca ne mora vaziti i za druStvo u celini. pa ni makroekonomija nije replika mikroekonomie. Makroekonomija proućava zaposlenost. nezaposlenost. BDF. stopu inflacje, kamatne stopę, itd.

Na krizu makroekonomie prvi su 70-tih godina ukazali nobelovci Dzon Hiks i D/.ems Tobin. Kriza u makroekonomiji proistićc iz neuspcha ekonomista da u svoje teorije uspeSno integrisu stepen dosegnutog znanja. TeSkoće proizilaze iz naćina na koji je razumeju i predstavljaju ekonomisti. Kejnzijanska ekonomija je otvorila 2 problema:

1.    potrebu ustanovljavanja mikroosnova makroekonomije. i

2.    uskladivanja racionalnog izbora sa nestabilnoscu.

Po monetaristima, pojedinci poseduju sve raspolożive informacije - znanje. a po kejnzijancima ne raspolażu dovoljnom kolićinom informacija. Monetarsti zakljućuju daje ishod izvestan. a kejnzijanci obratno. za monetariste racionalnost u uslovima savrSenog znanja vodi izvesnosti. a za kejnzijance iracionalnost u uslovima nesavrSenog znanja vodi neizvesnosti.

Dźon Nevil Kejns, otac Dżona Majnarda Kejnsa. poćetkom 20. veka je izdvojio 3 osnovna ekonomska toka:

1.    pozitivna ekonomija - bavi se ekonomskom realnoSću kakva ona jeste;

2.    normativna ekonomija - propisuje kakva bi ona trebalo da budę: i

3.    vestina ekonomije spaja prve dve na temeljima ekonomske politike - veStine koją miri realnost i żeljene ciljeve.

Veśtinu ekonomije Dzon Nevil Kejns definiSe na sledeći naćin: „To je grana ekonomije koją otkrica pozitivne ekonomije povezuje sa ciljevima normativne ekonomije.”

VcStina ekonomije je izgubljena. zato Sto su se ekonomisti obavczali da koriste iskljućivo metodologiju pozitivne ekonomije.

2. Modiljanijev żivotni ciklus potrośnje

Prema Modiljaniju. promene potroSnje ne prate trenutno apsolutne promene dohotka. već źivotni ciklus dohotka. PotroSnja ima sledeci oblik C=aWR + cYl gde je:

WR - realno bogatstvo (nasledeno) a - granićna sklonost potrośnji iz bogatstva Yl - radni dohodak

c - granićna sklonost potroSnji iz radnog dohotka

(videti grafik na 63. strani u knjizi)

Modiljanijev zakljućak o żivotnom ciklusu potroSnje osporava Kejnsovu hipotezu o apsolutnom dohotku u sledećem:

1.    potroSnja je konstantna tokom żivotnog veka pojedinca

2.    potroSnja se tokom ćitavog źivotnog veka finansira iz źivotnog dohotka i poćetnog bogatstva tokom svake godine troSi se a - ti deo bogatstva i c - ti deo radnog dohotka.

Na osnovu Modiljanijevog modela mogući su neki opśti zakljućci:

1.    znaćajan nivo bogatstva smanjuje potrebu za Stednjom u datom trenutku

2.    granićne sklonosti potroSnji i Stednji zavise od dohotka i bogatstva

3.    Stednja se może objaSnjavati żeljom za ostavljanjem nasledstva i neizvesnoScu u pogledu dużine penzijskog staża

4.    odnoś potrośnja/dohodak bice stalan ako je odnoś bogatstvo/dohodak stalan.

1