0081

160

(c)    Imenice u instrumentalu, kao u:

Tokom vożnje su razgovarali.

Krug se crta pomoću śestara.

Povodom stogodiśnjice objavljeno je dosta ćlanaka,

tako iprilikom, putem, posredsteom i dr.

(d)    Slożeni predlozi, u kojima je na prvom mestu pravi predlog, a na drugom predlog iii imenica, npr. izmedu, ispred, navrh, nakraj, namesto, umesto, uoći, posred itd.

11.2. IZBORPADEŻA

Za svaki predlog nużno je znati koji padeż zahteva, tj. u kom padeżu mora stajati imenica iii zamenica pośle njega. Poneki predlozi uzimaju po dva iii tri padeża, u zavisnosti od znaćenja.

Velika većina predloga ide s genitivom. To su: bez, blizu, van, do, duź, zbog, iz, iza, izvan, izmedu, iznad, ispod, ispred, kod, kraj, mesto, mimo, navrh, nakon, nakraj, nasred, od, oko, osim (sem), pokraj, poput, pored, pośle, pre, preko, proliv, radi, uvrh, umesto, uoći i joś nekoliko redih. Svi nepravi predlozi idu s genitivom, osim uprkos i nasuprot, koji idu s dativom-lokativom (ali katkad i oni s genitivom).

Samo s dativom-lokativoni idu k(a), pri i prema.

Samo s akuzativom idu uz, niz i kr oz.

11.2.1. Predlozi s dva padeża:

-    Predlog s(a) ide sa instrumentalom kad odgo-vara na pitanje s kim, s ćim, npr. dośao je sa ocem, supa s rezancima, sukobio se s mnogim teśkoćama. Ide s geni-tivom kad odgovara na pitanje odakle, npr. dolazim s puta, crepoei padaj u s krova.

-    Predlozi na, o, po idu s lokativom kad znaće mesto gde se neśto nalazi, npr. Łasa je na stołu, biću na

lnstrumental

Slożeni

predlozi

Predlozi s jednim padeżom

Sa instrumenta-lom i geniliyom

S lokativoni i akuzativom

aerodromu, dugme visi o końcu, iii kretanje unutar ne-kog prostora, npr. hodao je po sobi. Idu sa akuzativom kad znaće cilj kretanja, npr. ostavi Łahu na sto, idem na aerodrom, okaćići torbu o ekser, idem po vodu.

Sa instrumenlal-<>m i akuy.alivom

- Predlozi nad, pod, pred, medu idu sa instru-mentalom kad znaće mirovanje, npr. oblaci nad gradom, pas spava pod stolom, sedeli su pred kucom, medu opluzenitna je i jedna żena. Idu sa akuzativom kad znaće cilj kretanja, npr. nagnuo se nad reku, maćka se zavukla pod sto, izasli su pred kucu, idem medu di-vljake.

11.2.2. Predlozi sa.tri padeża:

Sa instrumenta-

lom, aku7.ativom i genitivom

-    Predlog za ide sa instrumentalom kad znaći iza, npr. Grad mi je bio za ledima, iii kad oznaćava praćenje, kretanje nećijim tragom, npr. On ide napred a ja za njim. Ide sa akuzativom kad oznaćava cilj kretanja, npr. Gledao sam ih dok nisu zaśli za ugao. Ide s genitivom kad oznaćava vreme trajanja, kao u izrazu za zivota ( = dok je [neko] bio żiv).

S lnkativom, akuzativom i geiiitivom

-    Predlog u ide s lokativom kad znaći mesto gde se neśto nalazi, npr. zec u sumi, poglavlje u knjizi. Ide sa akuzativom kad znaći cilj kretanja, npr. Zec pobeźe u sumu. Ide s genitivom u znaćenju pripadnosti, npr. svadbeni obićaji u Srba. (U ovom poslednjem znaćenju danas je obićniji predlog kod.)

U prenia iz, no prenia sa

11.2.3. Primetimo joś da postoji korelacija izmedu predloga u i iz, odnosno na i sa ( + genitiv). U oba slućaja prvi predlog (s lokativom) oznaćava pri$ustvo u nekoj tacki iii (sa akuzativom) kretanje ka toj tacki; drugi predlog (s genitivom) znaći udaljavanje od te taćke iii ukazuje na poreklo iz nje. Primeri: