Karlo Kadlec Prvobitno slovensko pravo

Dr. КАРЛО КАДЛЕЦ

УНИВ. ПРОФЕСОР ИСТОРИЈЕ СЛОВЕНСКИХ ПРАВА

У ПРАГУ

ПРВОБИТНО

СЛОВЕНСКО ПРАВО

ПРЕ X ВЕКА

ПРЕВЕО И ДОПУНИО

ПРОФ. Dr. Φ. ТАРАНОВСКИ

ПРЕДГОВОР

Првобитно се словенско право пре X века сматра као

полазна тачка за изучавање посебне историје права појединих

словенских народа па због тога се у дотичним предава-

њима узима у обзир у тој или оно] мери. Темељ за то je

поставио Херменегилд Јиречек у своме „Словенском праву

у Чешкој и Моравској" и његову су традицију настављали

навластито историци руског права, — Ф. И. Леонтовић,

Μ. Φ. Владимирски-Буданов, Η. Π. Загоскин и др. ') — а

такође и историк бугарског права С. С. Бобчев, који за

првобитно словенско право одређује нарочито много места

у својим предавањима из историје старобугарског права.

)

Пољски историк права О. Балцер je особито истакао и очи-

гледно показао научно значење првобитног словенског права

пре X века

Међутим у књижевности нема једног систематског изла-

гања првобитног - словенског права пре X века, које би

могло да служи као упбеник за студенте. Покојни руски

професор Ф. Ф. Зигель je у својим многогодишњим уни-

верзитетским предавањима из историје словенских права

увек пружао опширан нацрт првобитног словенског права

пре X века, али на жалост никад није сам своја предавања

штампао, а дотична издања његових слушалаца су пуна

разних погрешака те не могу се сматрати као тачна и сигурна.

Као јединствени и ваљани систематски нацрт прво-

битног словенског права пре X века јављају се чланци

познатог чешког паучника Карла Кадлеца, наштампани на

поиском језику у Пољској Енциклопедији (Encyklopedja

Polska, wydawnictwo Akademii Umiej^tnošci, tom IV, eze.sc 2:
Poczqtki kultury slowianskiej, Krakow, 1912), *) издано] од

Пољске Академије Наука у Кракову.

Потреба за дотичним уџбеником за студенте je мене

побудила да те Кадлецове чланке преведем на српски језик,

!) Види: Ф. Тарановски, Увод у историју словенских права, Београд.

1923 г., стран. 153-154, 156-159. "

*) Сшефан С. Бобчевъ, История на старобългарското право (Лекции

и наследования), София, 1910.

) Види: Ф Тарановски, Увод, стран. 194-208.

) Види: Ф. Тарановски, Увод., стран. 184-185 и 192.

за што сам добио лубазну дозволу и од поштованог писца,

и од Пољске Академије.

У преводу су у текст уведене неке поправе и допуне.

Неколико je поправа дао сам проф. К. Кадлец. Неке допуне

учинио сам ja и из ових разлога. Кадлецови су чланци посве-

ћени Западним Словенима. Али није то било лако да се у

правном погледу Западни Словени издвоје из целокупног

Словенства. Због тога у чланцима о приватном праву, кри-

вичном праву, судству и судском поступку су у самој ствари

узети у обзир не само Западни, него и Источни и Јужни

Словени. И у чланку о политичком уређењу нису Источни

и Јужни Словени испали. Али у чланку о зачетцима државног

уређења пре X века ништа се за њих не спомиње. Сматрао

сам као нужно да се та празнина ма да кратко попуни.

Неке ситне допуне истог карактера увео сам и на другим

местима. Има такође допуна, које се тичу књижевности за

нека поједина питања и неких научних контраверза. Све моје

допуне су у тексту и у примедбама испод редака издвојене

помоћу оваких заграда: [ ].

Предајући ово издање мојим слушаоцима, не могу да

не скренем њихову пажњу на једну околност, и то на то,

што се српским читаоцима пружа једно дело, написано од

чешког научника на пољском језику и преведено на српски

језик од Руса. Дакле се ово издање јавља као једна мани-

фестација оне узајамне словенске сарадње, која je толико

потребна за развијање и ширење славистике уопште и исто-

рије словенских права у појединости.

Земун, 20 септембра 1923 год.

Ф. Тарановски.

ГЛАВА I.

О ПОЛИТИЧКОМ УРЕђЕЊУ КОД СЛОВЕНА

ПРЕ X ВЕКА.

• Словени су много доцније од германских народа почели

да се организују у народне државе. Већи су словенски др-

жавни организми постали тек у X эеку. Баш у исто се je

време почело у целом Словенству проширивати хришћанство,

a заједно с њим je наравне дошла и туђа култура, и то:

римска код Западних Словена и грчка код Јужних и Источ-

них Словена. Пре тога, т. ј. пре X века, Словени су живели

готово искључиво у првобитним племенским организацијама.

Појам о појединим словенским народностима je тек почињао

да се ствара. Тако, на пример, није још у IX веку било

чешког „народа". Beehaimi, Boehemi, Boemani не одговарају

још у IX веку управо речи „Чеси". То je назив за означа-

вање различитих чешко-словенских племена, која су насеља-

вала некадашње земљиште Боја (Boii), другим речима, то

није ни мало један етнички назив, него je један територијални

назив. Доста се рано (већ 822 г.) појављује у Франачким

хроникама назив Срба;~међутим нису још Срби пре X века

створили један јачи државни организам. Тек у XJI веку по-

стаје централизована држава великих Рашких~ жупана. До

тога доба и Срби живе у племенским организацијама, тго^"

дељени на више трупа племенских заједница. Исто тако и

Хрвати, чије се име појављује већ у домаћем документу од

852 г. (Trpimirus, dux Chroatorum), нису у IX веку стигли

даље, него до почетака државне организације. Централизо-

вана једноставна Хрватска држава je тек дело_ЈС-века.

Најтипичнији пример племенских Словенских државица

представљају собом У'1Х веку Полапски Словени, о којима

ћемо подробније говорити у следећој глави (О зачетцима

држава код Словенских племена пре X века).

На стадиуму племенских државица дуго су се време

налазили такође и Руси. Почетни руски летопис, који се

раније називао Несторовим, набраја поједина Словенска пле-

мена ондашње Русије. Уопште Руски Словени нису дуго

време имали чак ни заједничко име. Садашњи свој назив при-

хватили су од дошльака Шведа, и то Варјаго-Руса

), који су

l) Реч „Руси" происходи од финске речи „Ruofau", којом су речију

Финн навивали и досада називају Шведе.

према летописној изјави стигли, да установе поредак и слогу

између Словена и Фина, који су се иначе свађали. Источни

писци IX и X в., који су сами по Русији путовали или су

дотичне извештаје поцрпли од непосредних путника, врло

још разговетно разликују Русе од Словена. Исто тако Кон-

стантин Порфирогенит у X веку бележи разлику између

руског и словенског језика.

Такође се врло^дрцкан појављује назив Пољака. Нај-

старији извори, којиГспомињу за Пољске Словене, и то ба-

варски географ од друге половине IX века и крал» Алфред I

Ксвоме опису Германије знају само за По-ьске Вишљане

г. ј. за Пољско становништво на Висли], о којима иначе

не пружају нама ништа тачнијег. Легенда о Св. Методију

такође спомиње за моћног незнабожачког кнеза, који je по-

стојао код Вишљана. Извори нама разговетно не пружају чак

ни име оног народа, над којим je владао први историјски

поиски кнез Мешко. Видукинд прича 963 г. о Мешку, као

о краљу Лицикавица, под којима једни разумевају Ленчи-

цане (једно мало племе, чији je главни град била Ленчица),

други пак Лехите (Брикнер сматра Лицикавице као Лестко-

вице, који су тако били названи према њиховом кнезу

Лестку или Лешћку). Тешко je да се та објашњења приме

кар успешна. Тек се на самом завршетку X века у изворима

појављује име Пољана (у житију Св. Војцеха, саставльеном

од Canaparius'a, наводи се Болеслав као dux Polaniorum).

Најдоцније су се између словенских народа издвојили

Бугари, т. ј. они Балкански Словени, који су у себе упили

Туранске осниваче Бугарске државе. Према Благоеву

) стари

(турско-татарски) Бугари доста су се дуго одржали као један

посебни народ, јер су у таквом стању постојали чак до краја

прве Бугарске државе (до 1018 г.), ма да су се вероватно

почели сливати са Словенима, после пошто je у Бугарској

било примљено Хришћанство и словенски je језик био уведен

као званичан и државни. На други део наведеног тврђења

треба да се пристане. Што се пак тиче његовог првог дела,

то тешко je да се као образложено сматра мишљење, да су

се Турско-татарски Бугари одржали чак до почетка XI века.

Бащ томе не верује ни Константин Јиречек, један од најбољих

зналаца бугарске лсторије. Према њему су се Бугари већ

слили са Словенима „више мање у току X века, кад je ве-

роватно ишчезнуо њихов властити несловенски језик". Докле

пак нису се Турско-татарски Бугари слили са Словенима,

који сачињавају већину становништва њиховог краја, не сме

се говорити о Бугарској, као о једној словенској држави.

Ствар изгледа овде на један слични начин, као и у герман-

) В. Н. П.-Блаюевъ, История на старого българско държавно право,

часть първа, София, 1906, стран. 98.

ским државама, основании на територији, коју je насельавало

романско становништво, као што се догађало у државама

Франака, Вестгота и Лангобарда. Упоредо са подвлашћеним

народом толико je мало било освајача, да су они у току

времена ишчезнули у маси освојеног народа.

Напротив не може да се у томе погледу упореди са

Бугарском Русија. Ма да се данас т. з. норманска теорија

о организации државне власти у Русији може да обори,

ипак постоји велика разлика између шведског (варјаго-руског)

живља, који je дошао у Русију, и бугарских оснивача др-

жавног живота на Балкану. Варјаго-Руси, о којима прича

почетни руски летопис, нису били цео народ, него само „дру-

жина", која je страну династију пратила у нови крај. Та je

дружина могла бити довољно многобројна, — не знамо ништа

тачније о њеном броју, — али, упоредо са Бугарима, и то

с једним од пет Бугарских племена, које je на завршетку

VII века у средний словенског становништва на Балкану

Основало једну нову државу, Варјаго-Руси су према подвла-

шћеном Словенском (а делимично и Финском) народу сачи-

њавали једну мањину, која je лако ишчезавала. Постоји још

и друга разлика између давних Бугара и Варјаго-Руса. Бу-

гари су били један народ, који je међу Балканским Слове-

нима саградио једну нову државну организацију ^од самог

тешуйи Међутим нису Варјази ништа више учинили;" "него"

""су™државни живот Руских Словена болье уредили. Већ пре

њиховог доласка су већ Словени садашње Русије били орга-

низовани у различитим државицама, које су се називале

„земл>е", „кнежевине", „волости".

Пре X века, као што изгледа, није се још државни живот

Руских Словена много разликовао од њиховог првобитног

племенског уређења. Нека су племена вероватно одржала

њихово исконско племенско уређење чак до самог доласка

Варјаго-Руса, који су тек почели да државну мисао темеље.

С обзиром на то можемо дакле да и словенске државне

организације у руским земљама пре X века убројимо у

општи тип политичких уређења код осталих Словена, и то

у тип племенских државица.

Постаје питање, за што су Словени, — са мало изу- 1«

зетака — заостали тако дуго време, и то чак до почетка

X века, у примитивним племенским организацијама, а нису

створили неке веће политичке целине. Има за то више

узрока. Пре свега нису Словени од самог почетка своје

историје имали велики политички смисао. То je везано за

њихову природу, за њихову малу енергију., Недавно je проф.

Собестјански у своме делу „Учешя о нацюнальныхъ особен*

ностяхъ характера и юридическаго быта древнихъ славянъ

<Харьковъ, 1892)"

) иступио против мишљења Хердера и ста-

) Учен>а о националним особинама карактера и правног живота дав-

них Словена, (Харков, 1892 г.).

ријих слависта, као што je бир Шафарик

(Šafařík), који су

тврдили, да су Словени били један народ меког карактера.

На основу извора Собестјански je доказао, да су Словени

допуштали исте суровости, које су и други народи чинили.

Изворски би докази, наведени од Собестјанског, могли да

се знатно умноже, али, не гледајући на то, не сматрамо

мишљење руског паучника као потпуно удесно. Такви се

докази не морају узимати из оних времена, кад су се на-

роди налазили у ненормалним приликама, кад су тек за себе

тражили земљиште за стални боравак и били су приморани

да га добијају оружјем, из оних времена, кад уопште пре-

облада рат, ма да и дефензиван. У сличним приликама стра-

сти се испољују, а народ се уопште налази у анормалном

стању. Историја читавих столећа пружа нам о Словенској

природи много боле сведочанство. чОдатле дозна)емо, да

су Словени проширивали своје области само онамо, где

нису налазили на велике препоне. Истина, тачно je, да и

они су примали учешће у сеоби народа и да су при томе

неке области добијали насиљем, али, после пошто су нове

области заузели, нису их затим проширивали насилно на

• "

j » . Г Г ,ыт

I штету других народа. Историја не зна за процес принудне

/ Вишизације, шта више ни за њен пркушај, нити за нешто,

/ што би одговарало добро познатом процесу германизације

читавих Словенских племена. Не само нису Словени своје

народне државе проширивали, него су готово искльучиво

радили на томе, да стране нападе одбију и да на тај начин

своје државе сачувају.^

Могло би се казати, да мала енергија и меки карактер

не би морали Словене спречити да образују веће државе ма

да онде, где je на великој територији живело више средних

Словенских племена у суседству. Али у таквим случајевима

сретамо опет неку другу црту словенског карактера, која на

жалост није досада ишчезнулалУ односима са странцима Сло-

вени се јављају доста меки и попустливи, али између себе

су свадливи и непокорни. Историја нам стално прича, како

јеЦаИГ словенски народ или једно словенско племе иступа

с оружјем против другог. Руски летопис позив Варјаго-Руса

од стране Словена, који су становали на Илменском језеру,

и од стране Фина објашњава само тим, што „je устао род

на род, измену себе су се мрзили и почели су сами с собом

ратовати". Збиља, речи да „je устао род на род" не треба

да се разумеју литерално, али ипак оне упозорују на то, што

je између споменутих Словенских и Финских племена имало

борбе, и што je требало да се та борба уклони.

Споменута je словенска непокорност проузроковала, да

нису Словени у развитку државне мисли могли да стигну

далье од племенских организација. За време до X века и шта

више још доцније сведоче p томе многобројни страни и до-

маћи писци. \Већ Прокопије, византијски писац VI века, у

своме делу о Готском рату (III, 14) прича рвако: „Овим пле-

менима, Склавенима и Антима, не влада један, него од ста-

рине живе у демократији и због тога увек заједнички врше

послове и пријатне и неповолъне".

) Не би тај извештај сам

по себи био довољан и због тога треба да се допуни сведо-

чанством других писаца. Између последњих од најважнијег

je значаја Маврикије, аутор Стратегикона (582—602). Дотично

његово место, које нас занима (XI, 5), гласи овако: „Пле-

мена Склава и Анта истог су начина живота и обичаја и

слободна, и никако се не дају у ропство или подаништво".

)

Па затим: „Живе без власти у међусобној мржњи, и не поз-

нају реда". — „Како код ньих влада разлика мишљења, или

се на сложе или ако се и сложе ипак други прекорачују брзо

оно, што се одреди, пошто су сви страсно једни против дру-

гих, и пошто нико није волан да уступи другом". — „Како

je међу њима много поглавара, па су несложни Meijy собом,

није неумесно неке од њих премамити или речима или пок-

лонима, а нарочито оне блиске граници, а нападати друге,

да их не би непријатељство све сложило и ујединило под

једну владу".

)

Кад сва наведена места упоредимо, тек онда he се за

нас изјаснити, у каквом су државном облику живели Сло-

вени у VI веку. Оба су писца, од којих смо наведене изве-

штаје поцрпли, и који су између себе понегда потпуно са-

гласни, били Грци и при томе најугледнији људи свога народа.

Како Прокопије, секретар вође Велизара, тако и цар Маврикије

имали су добре информације о Словенима, између којих су

распознавали две гране, и то, — Словене у ужем смислу и

Анте. Као Грци, оба су писца јбили навикли у својој земљи

на монархијски облик владе, апкод Словена и Анта су баш

нашли једну ствар, која je их зачудила, и то одсуство власти

једног лица [монократије]. Словени и Анти живе према Про-

копију у „демократии", а према Маврикију у „анархији".

Треба да се те обе речи прегледа. Под демократијом треба

да се овде разуме не један одређени облик владе за цео

народ, него само такву владу, на чијем челу не стоји један

монарх. (Подробније ћемо то доцније расправити). Исто тако

треба да се разуме Маврикијева изјава, да Словенска и Антска

племена су „анарха" (без власти). Заиста Маврикије спомиње,

да се Словени и Анти међу собом мрзе, па нико неће да се

другоме покори. Ипак то сведочи, као што je seh Собестјански

(op. cit., p. 191) казао, да je међу Словенима и Антима било

много страначких сукоба. За доказ томе служи горе наве-

) [Сш. Сшанојевић и Вл. Ћоровић, Одабрани извори за српску исто-

рију, I Доба од VI—X века, Београд 1921, стран. 3.].

) [Ibidem, pajr. 30.].

) [Ibidem, рая- 31.].

дено тврђење, према коме код Словенских и Антских пле-

мена има више поглавара (Маврикије их назива „кралима"),

који су несложни међу собом.

О томе, што су Словени више столећа живели у облику

племенских државица, пружа нам извештај још и други грчки

писац X века, и то Константин Порфирогенит у делу, које

се обично цитира под насловом De administrando imperio.

930 г. говори он /о далматинским Хрватима, да још у IX веку

није њихова већина имала друге властодршце осим старешина,

који су се називали жупанима и којих je исто тако било и код

осталих Словена.

Са таквим извештајима од стране Грка сагласни су изве-

штаји од стране источних писаца. Тако, на пример, Масуди,

)

савременик Константина Порфирогенита, /прича, да су Сло-

вени били раздељени на више племена и на многобројне родове.

Кад су у току времена међу племенима постале свађе и слога

je била порушена, онда je настала деоба на родове и свако

je поједино племе изабрало за себе владаоца. Ал Бекри

) je

тај извештај прихватио од Масудиа и га понавла у мало

измењеном облику.

, Што нису Словени у току дугог времена напустили пле-

менско уређење, о томе сведочи и облик колонзације сло-

венске територије. Словени су заузели територију врло

незгодну за постајање већих државних организама. Неки су

се уселили у планинске крајеве, који су били од осталог

света одвојени непролазним шумама. Други пак су се селили

на равницама, али такође покривеним шумама и мочарима.

О томе опет сведоче многобројни страни писци. Класичне

примере у томе погледу пружа горе споменути Маврикије,

који у 5 гл. XI. књиге свога горе споменутог дела говори, да

Словени и Анти „станују у шумама, око река, по мочварама

и при језерима, где се тешко долази".

) Сигурно je због тога

било тешко с њима ратовати, на што Маврикије мало далье

скрепе пажњу овако: „Како насела Склава (Словена) и Анта

леже уз реке једна за другим и једна с другим у вези, тако,

те нема између њих празнине достојне помена, а око њих

су понајобичније непосредно шума или баре или ритови, то

онда треба у походима против њих одмах с ударом на прво

село кренути сву војску, jep he остала села, пошто су суседна

и близу шуме, осетивши њихово врење, лако избећи ca сво-

') Види: Гаркави, Сказашя мусульманскихъ писателей о Славянахъ и

РуСскихъ, С.-Петербургъ, 1870 г., стрн. 137.

) Види: Весшбергъ, Комментарий на записку Ибрагима Ибнъ-Якуба о

Славянахъ, С. Петербургъ, 1903 г., стрн. 13.

) (Scheffer, Arriani Tactica et Mauricii Ars militaris. Upsala, 1644, pag.

273). [Српски превод види код Сш. Сшано/eeaha и В. Ћоровића, Одабрани

извори за српску историју, L Доба од VI—X века, Београд, 1921, стр. 30.]

јим."

). Од западних писаца потврђује Маврикијево тврђење

готски историк '.Јорданис, крји je живео срединой VI века.

У своме делу Der origine actibusque Getarum (V, 35) говори,

да Словени „место градова имају за насела мочваре и шуме"

(hi paludes silvasque pro civitatibus habent). Нити се друкчије

изражавају источни писци, који описују своја путовања. Ибн

Руста, који je живео у почетку X в., у своме делу Kitäb el-
aläk en-nafisa (Књига скупоцених ствари) описује Саклабију

(словенску територију) на оваки начин: „Од земље Печенега

до земле Словена има десет дана путовања. У ближим обла-

стима Словенске земле (близу словенске границе) лежи град

зван Vä-i (Кујаб). Пут тамо води кроз степе, беспутицом,

кроз потоке и велике шуме (беле горице). Земла Словена

je равница покривена шумом; у шумама Словени и станују"

На један мало различай начин говори исто и Гардизи, пер-

зијски писац из половине XI в., који je из истог извора црпао,

као што и Ибн Руста (према мађарском оријенталисту грофу
Gézy Kuun'y — из Џајханија, арапског географа од почетка

X века), па којим се користио и Ал Бекри (f 1094). Дотично

место код Гардизија гласи овако: „Између Печенега и Сло-

вена има растојања од десет дана, па нема тамо правог

пута, него се путује кроз изворе и кроз многе шуме. Сло-

венска земла је једна велика равница са многим шумама, и

Словени станују већином усред шуме"

|Дакле питање je у томе, баш што су наши информа-

тори разумевали под речију „Словени". Према Јорданису

Словени (Vinidae) деле се на Венете, Словене (Склавене)

и Анте (XXIII, 19). Венети према њему (V, 34) станују лево

од Дакијских (Карпатских) планина у северном правцу по току

реке Висле. Територија се Словена простире (V, 35) од града

Новијетуненског (Novae, Noviodunum, као што изгледа, да-

нашњи Швиштов на Дунаву, а према Шафарику — Исакчи)

и Мурзијанског језера (близу Осијека у данашњој Славонији)

све до Данастра, а на север — до Висле. Анти, који су од

Словена најхрабрији, вели исти писац, тамо где се савија

Понтијско Море, протежу се од Данастра све до Данапра

(V, 35). Дакле према Јорданису Венети то су северо-западни

Словени, Анти пак — Словени руски, а Словени у ужем смислу

означавају Словенска племена, настаиьена у данашњој Руму-

нији, а вероватно и у јужној Мађарској. То се види не само

) [Сш. Сшанојевић и В. Ћоровић, Одабрани извори, стран. 32].

) Хвольсонъ, Извюсия о Хазарахъ, Буртасахъ, Болгарахъ, Мадьярахъ,

Славянахъ и Руссахъ Ибнъ, Dacma, Петербургъ, 1869, стр. 28. — Речи, цити-

ране од нас под знаком навода, преведене су са мађарског превода графа Куна,
објављеног у зборнику: A magyar honfog-lalás kutföi (Budapeszt, 1900).

) Према оригиналном тексту, објављеном у зборнику A magyar hon-

foglalás љубазно je за нас превео оријенталист г. Рудолф Двожак (Rudolf

Dvorak).

из њихове полазне тачке, и то земле Печенега, него и из

назива оног горе споменутог великог словенског града, који

лежи близу границе. Vá-i, односно Кујаб није ништа друго

до Кијев.

Дакле према Јорданису, Ибн Русту и Гардизију су

Словени живели у землама данашње јужне Мађарске, Сед-

мограђа (Ердела), Румуније и Русије, у областима покриве-

ним густим непролазним шумама, многобројним мочварама

и водама.

О опширним мочварама у Мекленбургу, земли Сло-

вена Оботрита, сведочи Ал Бекри, а властито Ибрахим ибн

Јакуб, који je првог информисао. Спомиње за мост на Лаби,

који je био дуг једну миљу (очевидно због тога, што je водио

кроз мочарну околину

). Мало дал>е говори, да војска не

може да до земле Näkura (Nakona) т. j. до Мекленбурга,

дође без великог труда, јер цео тај крај то су ливаде, треке

и мочваре.

)

У осталом, ако не бисмо те извештаје ни имали, то

ипак je научним истраживањима констатовано, да и у другим

сем горе споменутих, словенским крајевима, и то у Полској

и на територији Велета, толико je било мочвара, да цели ти

крајеви су ньима били од осталог света потпуно одлучени.

Тако, на пример, цело je поречје Хоболе било покривено

множином језера, која су се између себе саједињавала, и

опколено мочварама и шумама. Исто тако нису другојачије

биле околине на доњој Шпреви. Још je 1714 г. унаоколо

Берлина било седамдесет два језера и мочвара. Због тога

немачке војсковође, које су предузимале рат против Полске,

пролазиле су мимо поречја Хоболе и доње Шпреве, па су

се упућивале у Полску из Мишна преко горње Шпреве.

)

То je исто било у Полској и у Пруској. Тек у XVIII и XIX в.

знатан je део Полесја, некадашње Кнежевске Пруске и цен-

тралне области Велике Полске био пресушен. Исто тако

je мочаран био већи део поречја Одре и њених притока Ба-

рића и Варте са Просном, Обром и Нотечју. На простору од

Опола до Кросна могло се проћи преко Одре само на че-

тири места, а, почињући од Кросна, све до ушћа Одре су

се већ протезале непролазне мочваре. Најмочварнија je од

горе споменутих река била баш Нотећ, која још данас својим

*) Весшбергъ, Комментарш на записку Ибрагима ибнъ Якуба о Сла-

вянахъ, Петербурге,, 1903. стр. 143 Није то био један мост у правом смислу,

него сигурно саједињени ca мостом на Лаби наспи грађени на мочварама.

·'— За такве „pontes sine aqua" („мостове без воде") у Мађарској спомиње

Филеаичъ, Истор!я древней Руси, I, Варшава, 1896 г., стран 71.

z) Весшбергъ, цитир. дело, стран. 143.

)BoguslawskiWilh., Dzieje Slowiaiíszczyzny póínocno-zachodniej (Иеторија

северо-аападног Словенства), tom II, Poznan, 1889, str. 279.

водама напуњава више језера. Пруска je и данас одвојена

од Мазовша дугим ланцом од шума и језера. Некад су се

пре векова овде протезале големе мочваре, покривене шу-

мама, а на више места je ту било протегнутих језера, тако

да je цео тај крај постајао неприступачан. Исто je тако

било мочварно поречје многих руских река, навластито При-

пећи, која још и данас тече по територији, која je већином

покривена мочварама.

)

Ю томе, што су се Словени селили у мочварним обла-

стима, сведоче такође многрбројни географски називи. У

појединим се словенским крајевима налазе насеља, која се

називају Блато (Bíoto, Болото), Слатине (руски Солотвина),

Луже (Лужна, Лужец, Луженице, Лужани, Лужанки), Рохо-

зец (Рохозна, Рохозно, Рогожно, Рогожина), Rokytná (Rokitno,
Rokytnice, Rohycany), Калуга (Калуга Kalisz,

Kališté), Střitež

(у место

Třitež, Črietež од черет, чрет, што значи трека,

arundo), Мозир (Мрзь'рь у Русији на Припећи и Mozirje,

немачки Prassberg·, у јужној Штајерској), и друга. Неки се

од тих назива сретају врло често. Тако, на пример, у самој

Чешкој има шеснаест насела, која се зову

Střitež (Třitež,

Střiteř, Citer), a у Моравској три. Каткад су целе области

добијале називе према своме мочварном карактеру. Облает

у Чешкој, која лежи јужно од територије Лучана, се je на-

зивала Рокитанска. Слично и једно je од руских племена

било названо Дреговићима јединствено због тога, што je

становало на мочварним местима.

Пре X века толико je још много било предела, покри-

вених шумама или поплавлених водом, да нека су Словенска

племена била таквим просторима потпуно одлучена од других

племена па нису могла да с њима подржавају какве односе.

То je одржавало само племенски сепаратизам и спречавало

je постајање већих државних организација.

/до заснивања већих државних организама није долазило

не само због тога, што нису поједина племена осећала уну-

трашњу потребу за уједињењем ca другим сродним племе-

нима, него такође и због тога, што ни спола није било за

то побуде, јер су неприступачни словенски предели дуго

време чували становништво од страних непријателских на-

пада. Тек кад су се сполашњи непријатели обратили на

словенске крајеве и почели су тежити да словенска племена

ухвате у јарам ропства, онда je потреба настала да се сло-

венска племена уједине у неким ширим заједницама. Баш у

таквом су се стању налазили Чешки и Полапски Словени

од оног времена, кад je Карло Велики покушавао да их

ухвати у јарам ропства. Онда постају заједнице од више

!) Sadowski, Drogi handlowe greckie i rzymskie (Грчки и римски трго-

вински путеви), Pamie.tniki Akad. Umiej. Krak., wydz. fil. i hist.-filoz., III, str. 2

i nast;CWma&, Illustr. dzieje Polski, t. I, Wieden, 190S, str. 3 i 4.

племена, које трају једно дуже или краће време зависно од

тога, како je дуго угрожавала спољашња опасност (Подро-

бније о томе биће доле). Онамо, где Словени нису, као

што на пример Пољаци, имали моћне и опасне суседе, већи

су се државни организми стварали тек доцније.

Дакле je побуда за стварање словенских држава до-

лазила споља. Не би ипак правилно било мишльеше, да нису

Словени властите државе засновали без спољашње помоћи.

Као застарелу сматрамо хипотезу, да je Польска држава по-

стала услед спољашње навале од стране било једног сродног,

било једног потпуно туђег живља. Између свију словенских

држава јединствено je Бугарска држава била једно дело

страног народа. Али, баш због тога je она у почетку била

једна несловенска држава, која се je тек доцније пословенила.

За значенье Варјаго-Руса у историји руске државе већ смо

горе споменули. Као једно дело страног порекла каткад се

наводи држава Сама од прве половине VII века. Али, Са-

мова држава не може да се узима у обзир, jep je она била

толико спојена ca својим оснивачем, да се je после његове

смрти одмах распала.

Уопште Словени су сами засновали своје народне др-

жаве, али то je наступило под утицајем, горе наведених узрока

тек у потоње доба, и то у X веку. /
Ϊ . ^-Горе смо споменули, да нису Словени од самог почетка

своје историје имали политичког смисла. Ипак погрешна je

хипотеза, изјавлена и брањена од Пајскера у његовом делу

Die älteren Beziehungen der Slaven zu Turkotataren und Ger-
manen und ihre sozialgeschichtliche Bedeutung *), као да су

давни Словени били један народ слаб, ропски и при томе

склон на анархију, да нису били способни за ништа више,

до за запрезање у страни јарам. Словенски су народи према

Пајскеру робовали у двојаком ропству, и то у старијем

урало-алтајском (турско-татарском), и у потоњем германском.

Сигурно je германско ропство било мекше, jep нису Германци

забрањивали да се освојени народи баве сточарством и зем-

лорадњом, него су ограничавали само неке услове н>ихо-

вог живота, и то тражили су од њих за себе оно, чега су

сами требали за себе и за своја стада (стр. 105). Много je

горе, заиста зверско било турско-татарско господарење. За

Германца словенски je земљорадник (сельак, chíop, смердъ)

био некако једна питома животиња, која заслужује да буде

негована; за Урало-Алтајца он je био једна подла скотина,

која се може убити или ухватити за продају (стр. 110). Гер-

манско се ропство састојало у зависности од једне трајне,

у извесној мери регулисане, ма да и тврде, власти од стране

господара, који су у крајевима освојених народа стално бо-

) Vierterljahrschrift für Sociál- und Wirtschaftsgeschichte, 111. Цитирамо

према посебном оштампаном примерку, Berlin—Stuttgart—Leipzig,—1905.

равили. Напротив турско-татарско je ропство било праћено

смртним страхом од навале туђих ордија, које су се налазиле

изван краја или су посред Словена само зимовале; кадгод

то je тим ордијама допадало, то су оне освојен народ

пљачкале, по целој земљи људе убијале и насела палиле;

пошто услед дуготрајног ропства нису Словени имали ни-

какве организације, дакле су према тим ордијама остајали

без одбране (стр. 108). У далеким степама није се могло

против урало-татарског ропства очекивати никакву помоћ

изнутра из земље; није се могло од номадског пљачкаша

заштитити, jep он никад на једном месту дуго не борави,

не да се у степи опсадити, ишчезава, као мувьа, да брзо опет

са друге стране нападне. Напротив германски je освајач могао

да буде протеран и више je пута бивао одбијан. Али, од

каквог то je значаја могло бити за Словенина, кад није се

он научно да слободу добивену борбом ужива, кад није

умео да сопственим силама организује за себе државу? У

осталом би то се исто могло казати о сваком таквом ропском

народу. Заиста je Словении MC£Sß_^^ у току^врем&на збаци

са себе гармански јарам. За што би^ пак_га мен»ао?™3а3£Ш"

150' ду?^Нй1шш,"самоТ?^Г^архйТУí"a~íо je. б,ила_ једна несрећа

не манье тешка него ропство. Ήέ kpajy би морао молити,

да се оно германско господарство поврати, које га je не то-

лико давно побуђивало за буну (стр. 116.

) За ондашњег je

Словенина било само могуће: или да се урало-алтајском

или германском господарству покорава или да живи у анар-

хији. Баш та три стања напуњавају целу његову првобитну

историју. При томе Пајскер додаје, да није цео германски

народ, него je само малобројна јуначка војничка дружина

успела да своју власт наметне великим словенским крајевима

(стр. 118).

Пајскер ту слика Словене као један народ, кога су било

Германци, био Турско-Татари држали кроз читаве векове у

ропству, па због тога није тај народ био способан за осни-

вање сопствених држава. Да ближе ту хипотезу испитамо.

Она се не само повраћа на старо учење о голубињој при-

роди словенској, него и иде још много даље, jep нама пред-

ставла Словене као слабе страшљивце, неспособне ни за што

друго, до само да буду робље туђих народа. Своју тезу Пај-

скер базира у главкоме на лингвистичком материјалу. Наводи

(стр. 59—95) читав низ речи, које су из германског језика

прешле у давни словенски језик, па затим једну реч, која je

била прихваћена из турско-татарског језика (тварогъ). Најпре

Пајскер истиче неколико речи, које се тичу предмета и пој-

мова из пастирског и землорадничког живота. Осим речи

„тварогъ" (сир) то су четири речи, прихваћене из герман-

!) Овде се наговешћује позив Варјаго-Руса од стране словенских па

яаравко и финских племена савремене Русије.

ског језика, и то: „ΜΑΪΚΟ", „скотт,", „нута" (= стока) и „плугъ".

Тек се у другом реду Пајскер базира на историјским изве-

штајима. Делимично се користи помоћним антрополошким

и етничким средствима.ПКао што друго Европско становни-

штво, исто тако су се и Словени на почетку бавили сточар-

ством. За доказ су томе многобројне прасловенске речи, које

се тичу тога предмета. Као пастири, су Словени били га-

лактофаги [т. ј. они, који се млеком хране]. Доцније су дошли

у ропство, с једне стране турско-татарско, с друге стране

германско. Нису у турско-татарском ропству могли да се

баве сточарством, па били су приморани да изађу на крај

без млека. Дакле су постали вегетарианци (стр. 101). Пошто

нису већ јели слатко млеко, заборавили су и за њихов назив

(мл'Ьзь). Ипак су код својих освајача, господара, жупана,

видели кисело млеко и сир, па прихватили су дотични страни

назив (турак = тварогъ; стр. 122 и 123). Тек у оно време, кад

се je турско-татарско ропство заменило мекшим ропством

германским, упознали су Словени слатко млеко, као један

потпуно нов напитак, па због тога су га назвали речју,

прихваћеном из германског језика

(mělká, слов, мл^ко; стр.

123—124, 74—78).

Са лингвистичког гледишта je Пајскерова теза већ од-

бачена

). Свакако треба да се зауставимо и на дотичним

извештајима, које нам пружа историја. Пре ћемо ипак истаћи

логички lapsus, који се Пајскеру десио у извођењу заклучака

из филолошке области. Рецимо, да су Словени у самој ствари

прихватили од Турско-татара реч „тварог". Пошто je у пи-

тању старији прегермански утицај, Словени би ту реч мо-

рали прихватити од Скита, првих освајача, који су према

Пајскеру говорили на иранском, дакле индо-европском језику,

али су живот проводили на турско-татарски начин (стр. 22

и след.). Турско-татарску реч „турак — тварог" наравно би

Скити морали да одрже. За време скитског господарства

Словени су као да заборавили словенску реч „мл'Ьзь". После

скитског ропства дошло je ропство германско, па онда су

Словени прихватили германску реч

mělká. На томе пак се

историја односа Словена са Турско-татарима не завршује.

Германско je ропство било према Пајскеру смењено новим,

тачније понов-љеним ропством од стране турско-татарских

племена. Словени су били у ропству под Аварима па и под

') Види подробну анализу /os. Janko, O

stycích starých Slovanu s Turko-

tatary a Germány s hlediska jazykopytného (Věstník Češ. Akademie, TOČ. XVII),

стр. 100—192. — Janko правилно упоаорује (стр. 107) на нетачну и несигурну

лингвистичку подлогу, на којој Пајскер конструише најдавннју социалну исто-

рију Словена. — Пајскерову теорију о двократном ропству Словена под

Гурско-татаряма и Германцима прима руски филолог Корш. Коршъ, О Η·Ϊ>ΚΟ-

торыхъ бытовыжъ словахъ, заимствованныхъ древними Славянами изъ такъ

называемыхъ урало-алтайскихъ языковъ, Записки Имп. Русск. Географ,

Общ, отд. этногр., т. XXXIV, 1909). Види Јанков реферат у

Ňarodop. Věstn.

Českosl., r. IV, 1909, Nr. 7—8, стр. 174—177.

другим Турко-татарима. Али баш ту изгледа чудновато, да

су у првом турско-тарарском ропству Словени заборавили

сопствену реч, која je означавала млеко, a међутим су у по-

тоњем турско-татарском ропству сачували за означавање млека

дотичну гермарску реч.

Ипак да се обратимо извештајима од стране истори-

чара и летописаца, односно других писаца, који нас инфор-

мишу о односима Словена према Германцима и Турко-та-

тарима. Да идемо за хронолошким редом. Прво велико племе,

са којим су Словени дошли у додир, били су Скити, чији

долазак из Азије на територију јужне Русије спада, као

што одређује Л. Нидерле,

) у време пре VIII века пре Христа.

Словени су, према Нидерлеу,

) дошли у непосредни додир

са Скитима на простору од Карпата до прагова (греда од

камена) на Дшепру. Taj додир, о коме има првих извештаја

још од Херодотових времена, није био исцрп-ъен само су-

седством, него je изазвао и трговинске односе, и утицај

обичаја и т. д. Затим су Скити били једна препона за про-

ширивање Словена у јужном правцу, и то к Црном Мору и

доњем Дунаву. Moryhe je, да су они делови Словенских

племена, који су се највише изнели на југ, потпали под по-

литичку зависност од Скита. У време Дарејова похода про-

тив Скита, кад су Скити бегали пред Перзијанцима у земл>у

Неура (Словена), ти су последњи били поплашени перзијан-

ским нападом, тако да нису мислили на одбрану, и на оно

су време уступили у северне шуме. То je све, што je Ни-

дерле прочитао код Херодота о односима између Скита и

Словена, па што исто тако може прочитати сваки други ис-

траживалац. И ако претпоставимо, да су Скити, — наравно

само номадски Скити, — имали исте обичаје, као Турко-

татари, баш што Пајскер тврди, ипак из Херодота апсо-

лутно се не може извести закльучак односно ропства Сло-

вена под Скитима.

,(Од германских племена су Словени дошли у додир

најпре с Бастарнима,

) који су према Трогу Помпеју дошли

на Црно Море код ушћа Дунава већ срединой III века пре

Христа. Из својих насел>а на Балтијском Мору су се Бастарни

упутили, као што je највероватније и на што и Нидерле при-

стаје, к доњем Дунаву кроз Пољску, Галицију, Волињ, По-

доле, дакле кроз крајеве, који су у половини првог тисуће-

лећа сигурно били заузети од Словена. Без сумнье je баш

насиље прокрчило пут за ту сеобу к Црном Мору. Према

!) Luboš Niederle, Slovanské starožitnosti, I, 2, u Praze, 1904, s. 227.

) Ibidem, p. 228-230.

) Заједно ca Нидерлејем претпостављамо, да су Бастарни били Гер-

манци; међутим Шафарик

(Šafařík) и други их сматрају као Келте. Види:

Niederle, op. cit., I, 2, р. 291 et sq.

Нидерлеу

), кад су Бастарни између половине V и половине

III века пре Христа ступили на словенску територију, разме-

стили су се тамо на различити начин, очевидно по поједина

племена, на простору од горње Висле све до средњег Дње-

стра, али ипак нису Словене одгурали од Карпата. У Закар-

паћу су дуго време боравили, али нису у тој периоди нама

ближе познати. После пошто су 180 г. пре Христа прешли

преко Дунава, су се први пут нашли на Балканској земљи.

О Бастарнима, тим првим немачким непријатељима Словена,

није на основу извештаја од стране старинских писаца Ни-

дерле могао да нам нешто више каже. О ма каквом ропству

Словена па навластито дуготрајнијем извори ћуте.

После Бастарна су преко закарпатске словенске тери-

торије прелазили у правцу Црног Мора Скири, исто тако

једно германско племе. За Скире знамо још мање, него за

Бастарне. Они су од мањег значаја за судбину источне Европе,

па уопшше није њихова историја ни јасна

Друго после Бастарна велико немачко племе, које je ca

Словенима ушло у ближе и важне односе, били су Готи. Они

су се иселили са западник обала Балтијског мора, прешли

преко словенске територије у Закарпаћу и упутили су се ка

обалама Понта крајем II или на почетку III века после Хри-

ста. Птолемеј (умро око 178 г. после Христа) споминье за

њих поред Венеда у Завишл>у. 215 г. су већ на Црном Мору

предузели први поход против Римљана. У току су времена

постале на Црном Мору две готске краљевине: неточна, Остро-

готска, између Дњестра и Дона, и западна, Визиготска, у

Дакији. Остроготски је краљ Херманарик (срединой IV века)

ујединио под својом влашћу све Готе и засновао једну го-

лему државу, којој су припадали и Венети, т. ј. Словени.

Многи су га упоређивали ca Александром Великим, као што

вели Јорданис. После пораза Херула подиже Херманарик

поново оружје против Венета, који, премда никакви у јуна-

штву, али јаки бројем, покушаше из почетка да се одупру.

Него ништа не ваља, вели Јорданис, величина нератника,

нарочито тамо, где и Бог дозвољава и долази оружана мно-

жина

). Ако би се веровало јорданисовим речима, држава би

се Херманарикова простирала од Одре и Балтијског мора

на север за Волгу и Дон све до Леденог мора, јер би обу-

хватала не само све Словене, т. ј. Венете, Анте и „Словене",

него и многа германска племена, па затим и нека литавска

и финска. Али je још Шафарик

) изразио сумњу о истини-

!) Ibidem, p. 301.

) Niederle, ibidem, p. 302 et 303.

) De origine actibusque Getarum, cap. 23. [Види Сш. Сшанојевић и

В. Ћоровић, Одабрани извори, I, стран. 2].

) Slov. starožitnosti, 2-го издање, I свеска, стр. 468.

тости Јорданисовог тврђења. У осталом није ту заиста у пи-

тању опширност Херманарик.ове државе. Важније je оно, што

су Словени према томе првом историјском извештају поли-

тички зависили од Германаца, и то од Гота, ма да je та за-

висност трајала кратко време. Не гледајући на знатан простор,

готска држава, како je брзо постала, тако je и брзо била

уништена од хунске навале (375 г.). Услед пропасти Херма-

нарикове државе су се Словени ослободили испод готског

ига. Херманариков се je син Хунимунд са једним делом

Острогота покорно хунском вођи Баламберу, а други je део

Острогота изабрао себи за краља Винитара. Свакако и тај се

je последњи покорно Хунима, па одмах je (вероватно још

375 г.) пошао на слободне већ Анте. У првој je битци био

од њих разбијен, ипак je сам их брзо победно, a њиховог

„краља" Боза са синовима и са седамдесет угледних грађана

(primates) заповедно je ради страшеша распети

). Скоро je

затим био од Баламбера побеђен и у битци je погинуо.

Ъ, Тек Готи су оно прво германско племе, о чијим одно-

сима са Словенима има у извесној мери тачнијих извештаја.

Знамо, да су Готи били са Словенима суседи вей на Повишљу;

онде су дакле завезали прве односе бар са неким делом сло-

венских племена. У току читавог низа година, за време своје

сеобе к Понту, су Готи долазили у додир са другим словен-

ским племенима, — у Закарпаћу, вероватно на његовој јуж-

ној граници. У трајније односе са Словенима, на име опет

само са извесним њиховим делом (са Словенима данашње

Русије, са Антима) су Готи ступили већ ка Црном Мору.

Баш какви су то били односи, да ли пријатељски или неприја-

тељски, за то се из извора не познаје. Под Херманариком,

дакле већ у IV веку (пре 375 г.) су Готи, као што бар тврди

њихов поштовалац Јорданис, бајаги освојили и Словене, сва

три њихова племена, названа: Венетима, Антима и Склавенима.

Није вероватно, да je Херманарикова држава могла да са

обала Црног Мора простре своју власт на све Словене. Али,

и не гледајући на то, не зна се ништа ближе о карактеру

тога првог историјски забележеног ропства Словена под Гер-

манцима. На основу извесног броја готских израза, прихва-

ћених словенским језиком и обрнуто на основу постојања

словенских речи у готском језику

) може се извести само

онај закључак, да су се оба народа између себе излазили у

теснијим и дуготрајним односима. Пре свега то су сигурно

*) Jordanis, ibidem, cap. 48. — О Готима види

Š a f a ř í k , ibidem, I св.,

стр. 464—471; Ed, BogusXawskí, Hisíorya Stowían, t. II Krakow, — Warszawa,

1899, str. 96—109; Niederle, ibidem, св. I, део И, с. 383—385; св. II, део I, стр.

105 и след.

) На ту je обрнуту рецепцију скренуо пажњу већ

Šafařík (op. cit., I,

469). Pejsker би морао да за њу не заборави.

били односи трговински, дакле мирни, а каткад у изузетним

случајевима и непријатељски.

«Више je него вероватно, да су се Словени у току ду-

готрајних односа са Готима врло много од њих научили.

На име то се тиче војног уређења, у коме су Готи изврсно

успевали, па такође и политичког уређења. О томе јасно све-

доче више израза, прихваћених словенским језиком од готског.

За називање владаоца je код Гота и других Германаца по-

стојао израз König (kuninga). Према томе су Словени своје

поглаваре називали кнезовима (k'bne.g'b, ki>ne,dzb, князь,

kněz,

kněz, тек доцније knize, ksiaže). Динар се германски називао

penninga (penningr); од тога су израза Словени начинили

pene.g'b,

pěnqdzb, peníz. Барјак се старословенски називао

chorajyy (korouhev), који je израз био прихваћен од готског

hrunga (hrugga-мотка) или од германског hrungö. И словен-

ски мач (мечь, miecz) je сигурно прихваћен од готског mékeis,

и слично шлем <1шгЬмъ> — од готског hilms. Исто тако ствар

стоји саизразом ce,ta (монета), који полази од готског kjntus.

)

Има читавог низа таквих израза. Неки научници сумњају,

да ли су их Словени прихватили управо од готског, или пак

од неког другог германског језика. Пајскер (op. cit., pag.

96) неправилно оцењује значај готског утицаја на Словене.

Најважнији социолошки изрази, које су Словени прихватили

од Германаца, нису према Пајскеру готског, него западно-

германског порекла (op cit., pag. 96 и 97), и западно-гер-

мански утицај на Словене je, по Пајскеровом мишљењу,

много старији од готског. На то Јанко

) одговара, да нико

од лингвиста није у стању да за доба, које Пајскер истра-

жује, потпуно тачно одреди, што има готског и што запад-

но-германског.

Питање о готском утицају на Словене, ма да заслужује

тачну обраду, досад није још, као што треба, подробно

истражено. Сасвим je случајно на то обратно пажњу Ф.

Успенски,

) кад je забележио ванредно уређење готске војске.

N V веку су представници једцог угледног готског рода кроа

три колена заузимали највиша места у византиској војсци и

администрации. Ако су дакле Готи могли да утичу на ви-

зантијску војну организацију, то лако се може претпоста-

вити, да њихов је утицај на Словене био много већи, и то

у позитивном смислу, јер од њих су се Словени врло много

научили. За доказ томе служи први историјски словенски

У<

') Bríickner, Cywilizacya i jezyk, 2 wud., Warszawa, 1901, str. 24 i 25..

Pejsker, Die älteren Beziehungen etc., p. 60—96 passim.

) Јанко, op. cit., p. 109.

) θ. Усиенскш Старо-болгарская надпись Омартага, Изв^спя Рус=

скаго Археологическаго Института въ Константинонол-Б, том. VI, вып..

I., Соф!я, ιροο, стран. 5—9·

кнез, — према Јорданису „краљ", — Боз.

Běh je у другој

половини V. века, још под готским утицајем, имало код

Анта неке државне организације. Поред иьиховог владаоца

иступа једна врста словенског племства (primates). Да би

Словени, при томе сви, у току дужег времена били у роп-

ству под Готима, о томе нема никаквих историјских изве-

штаја. Што се тиче давнијих односа између осталих Герма-

наца и Словена, то се може само ирешиосшавиши, да су

Словени већ за сто година пре Христа заузели источну

Германију све до Лабе и Сале и да су доцније били оданде

протеривани од Германаца (Гота, Бургунда, Херула, Вандала,

Лонгобарда, Скира и других), који су ишли делимице из

Скандинавије, а делимице са доње Везере, Лабе и Одре и

упућивали се у јужном и неточном правцу. То je све тра-

јало, докле год нису Словени потпуно уступили из области

германске окупације. ') Понављам и наглашујем, да то je

само једна претпоставка, ма да и потпуно вероватна. Какав

je у оно доба словенско ропство под Германцима имало ка-

рактер и у колико je оно било интенсивно, питање о томе

наравно остаје нерешено.

Шрви источни народ, са којим су Словени одмах после

пропасти готске државе дошли у додир, били су Хуни. Али

тим поводом тачно бележи Нидерле,

) да су Хуни, почињући

од 376 године, поробили само један део Источних, а тек до-

цније и Подунавских Словена, па није то ропство дуго тра-

јало, jep je већ 453 г. Хунска моћ била оборена и њихова

власт ограничена највише на један незначајни део Словена

на доњем Дунаву. Затим историја нам ништа не говори, да

ли су Словени примали учешће у хунским ратним походима.

Од осталих Туркотатара долазе сад на ред у погледу

њихових односа са Словенима најпре Бугари. Један je део

Бугара дошао на Дунав са Дона крајем V века; они су већ

пре имали односе са једним делом Руских Словена, али

ипак о тим односима нема никаквих историјских података.

За Бугаре знамо већ нешто више, и то, да су се делили на: 1)

Подунавске Бугаре (Истахри их назива спољашњима), 2)

Покамске

) или Беле, и 3) Приазовске или Црне (Истахри

их назива унутрашњима). Подунавски су Бугари под Аспа-

рухом, њиховим вођом, засновали 679 г. на Балкану једну

') Niederle,

Nová Peiskerova hypothesa o sociálním stavu starých Slovanů'

Národop. Věstník Českoslov., I, 1906, str. 196. — Овде je у путању само једна

претпоставка. Други се пак -научници држе другојачијег мишљења, на при-

мер, Bachmann (Geschichte Böhmens, I, S. 66) сматра, да нису Словени чак

ни у Ш веку после Христа стигли на Одру. Иначе би се код Вандала, Бур-

гунда, Лонгобарда и других Германаца сачувао спомен о борби са Словенима.

) Niederle, ibidem, p. 197.

) [Покамски су Бугари живели на Ками, притоку Волге].

државу, у чији су састав улазила и Словенска племена. Тур-

скотатарски су Бугари били онде властодршци, али, као

што изгледа, нису Словени од њих били сувише притиски-

вани. Златарски

) сматра, да je између Бугара и Словена

било погодбе у циљу узајамне одбране против непријатеља.

Категорички се ипак не може говорити о каквом ропству

Бугарских Словена, баш што има на уму Пајскер.

) Такође

не може бити говора ни о словенском ропству под Покам-

ским Бугарима, крји су рано постали један земљораднички

народ, па дакле су имали стална насела. Према томе, као

што их сликају источни писци, на име Ибн Руста и Масуди

(последњи врло често их меша са Подунавским Бугарима),

то je био један народ, који се поглавито бавио трговином,

али делимице и земљорадњом. Држава je тих Белих Бугара

се одржала све до XIII века. Руси су с њима стално рато-

вали, али тек су Татари их разбили. Дакле две су гране

Бугара успеле да заснују трајније државе, које су при томе

биле доста добро уређене. Одавде се види, да су Бугари

између турско-татарских нападача чинили један од ретких

изузетака: брзо су успели да се прилагоде европским при-

ликама, престали су да живе од пл>ачкан>а нити су постали

један бич за туђе народе.

ř Друкчије ствар стоји ca ^варима, овим јединственим

турско-татарским племенем, које je у току дужег времена

владало над неким Словенским племенима. У лога Авара у

словенској историји je збиља знатна, али немачки научници

неправилно je процењују. Неки од њих

) чак претпостављају,

да су Авари на чешке земље преселили Словене, као своје

поданике. Сигурно су ти писци били заведени тим, што су

Словени често иступали заједно с Аварима против Грчке

државе. Због тога потпуно се слажемо са Нидерлејем*) у

томе, што, кад год се у изворима говори о аварским похо-

дима против Грка, најчешће морамо претпостављати у њима

сарадништво оних Словена, који су боравили у Панонији и

давно} Гепидији и налазили се под аварском влашћу.

Први су пут Авари ступили у односе са Словенима

(брзо после свога доласка у Европу 558 г.) већ на обалама

Црног Мора. Менандер у својим Фрагментима прича, да су

*) Злашарски, Студии на българската история, (оштампано из Пер.

списание, кн. ЬХЩ|, София, 1903., стран. 24.

) Према Пићу (Р/с, Ueber die Abstammung der Rumaenen, Leipzig, 1880.,

S. 70) су Бугари све до краја X века владали и над Словенима у Влашкој

и у Седмограђу.

) Lippert, Socialgeschichte Boehmens, I. Bd., 1896, s. 126; Breiholz,

Dějiny Moravy, t. I, 1896; Bachmann, Geschichte Boehmens, I Bd., 1899., S. 76.

) Slov, Starožitností, II, l, str. 204.

поглавари Анта, тежећи да се пљачкање њихове земље

обустави, желели да се погоде са Аварима за мир. Тада

су послали Аварима угледног свога човека Мезамира, сина

Идарисовог, брата Келагастовог,

) да их обавести, да они

xohe да откупе заробљенике. Мезамир, који je био један

охол човек, разговарао je ca Аварима с поносом. Одгова-

рајући на то, неки Котригур,

) пријатељ Авара, посаветовао

je хагану, да Мезамира, угледног човека код Анта, који тежи

за највећим значајем код њих, умртви и да на тај начин

уклони опасност, која би могла настати, ако би Анти хтели

да чине отпор. Хаган je тај савет послушао и Мезамир je

био убијен.

)

Од тога су времена Авари нападали на земл>у Анта и

je пљачкали, водили заробљенике и носили плен. После кратког

су времена изабрали себи главно насеље у Угарској (568 г.),

одакле су управљали својом опширном државом. /ртановали

су уз дуж Дунава у неколико (око девет) табора, \оји су се

протезали више миља. Те су таборе Германци називали

bring'има вероватно због тога, што се њихов облик прибли-

жавао кругу (Ring·). Преко два и по столеЬа_тра]ало-|е-Аварско.

скитање по Панонщи. Тек je Карлр__Велики у последЈњем^дег,

ценијуму VHLfi. њихову" ДржЖуГуншптио, тако да су_се само

ситни остатци Авара одржали у Панонији до почетка IX века,

©раначки летопис спомиње за њих последњи пут под

832. годиной. У Панонију су Авари дошли вероватно, као

што je сматрао Шафарик*), из северног дела данашње Гали-

ције. Било je бајаги"између Буга и Стара населено словенско

племе Дуљеба, о коме руски летописац

) пише, да je било

заробл>ено од Авара. „Обри (Авари) су", вели руски лето-

писац, „силовали Дуљепске жене. Ако je Обрин (Авар) хтео

да ма куда путује, није заповедао да му се у кола упрегне

кон. или во, него je наређивао да му се у кола упрегну че-

тири или пет жена, да га возе. Тако су Обри угњетавали

Дуљебе. Били су Обри великог узраста и гордог духа".

Вероватно на путу за Угарску су се Авари састали са Ду-

Šafařík (Slov. starož., II, str. 63) чита Cjelihost; Wachowski (Stowiaň-

szczyzna zachodnia, Warszawa, 1903, str. 16) поред Caíogosta наводи Ви-

ториза. Филевичъ (Истор5я древней Руси, Варшава, 1896 г., стран. 330, при-
Јфћчаше 4-ое) чита Межомир (Мужомир).

) Код

Safařika према старом издању Менандерова текста — Котрагеј.

) Menandri Protectoris Fragmenta, cap. 6. (Historici graeci minores, Din-

dorf, II, p. 5 et 6.

)

Š a f a ř i k , Slov. starož II, str. 65.

) Bielowski, Monumenta Poloniae historica, I, Lwów, 1864, str. 557 —

Била je изражена претпоставка, да руски летописац неправилно на руске

Дуљебе односи оно, што се тиче четких Дудлеба. Ипак Грушевски (Ge-

schichte des ukrainischen (ruthenischen) Volkes, I, Leipzig, 1906, стр. 185, при-
медба 3.) верује летопишчевом причалу.

.љебима, па један je њихов одред заробио те последње. Ипак

нема никаквих доказа, да би се аварско господарство прости-

рало и на друга руска племена. Beh je Шафарик

) оборио

Карамзиново мишљење, као да су Анти са Дњепра и Дона

подлежали аварском ропству. Напротив, Анти су 602 г. били

савезници Грка против Авара. На један исти начин, као што

и Шафарик, изјављује се и Грушевски, ко]и однос Авара и

уопште номадских турско-татарских ордија према Словенима,

у појединости према Русима схвата потпуно друкчије, него

што Пајскер. „Сва политика номадских ордија, које су се

скитале у јужно-руским степама, била je", вели Грушевски

„управљена против богатих византијских предела; тамо су

номади примали дарежљиву плату за чуваше мира, одатле

су у време својих навала узимали богати плен. Однос je ca

Словенима им пружао много мање користи, а рат je с њима

био везан за велике тешкоће, јер су Словени знали да се

вешто на разноликим тајним местима сакривају, као што о

томе сведоче византијски извештаји".

Нису Авари могли да заробе чак Словене у Дакији,

данашњој Румунији. Из Менандра дознајемо, да, чим су Авари

заузели Панонске области, њихов je хаган већ тражио, да

се му словенски кнез Дакијских земальа Даврентије (у дру-

гом облику — Давритас

) покори и да му плаћа данак. Даврен-

тије и други су словенски поглавари убили дреке аварске

посланике, чим су на себе навукли хаганову освету. Случај

je, згодан за извршење те освете, десио се четврте године

владе цара Константина*). У то су време Словени пленили

Тракију, а пошто су Грци морали да се бране и против Перзи-

јанаца, je цар се старао да наговори Бајана, поглавицу Авара,

да зарати на Словене и да их тим заокупи. Тек су после

дугих преговора Авари одлучили да иступе против Словена,

а за то je их побудила жудња за осветом. Прешли су преко

Саве и, прошавши кроз Илирску и Мезију, навалили су у

Дакију

). Али ни тај поход, праћен плењењем землье, није

изазвао трајне последице. Дакијски су Словени обећали Ава-

рима данак, али, кад су последњи отишли нису хтели да га

Š a f a ř í k , op. cit, Π, 66—67.

) Грушевски, op. cit-, I, 186.

)

Š a f a ř í k чита Lauritas оригинала (по париском издању) словенски

Lovreta {op. cit., II, 66). Konstantin

Jireček (Dějiny národu Bulharského, str. 69)

назива тога кнеза — Добрентом; исто име наводи и Wachowski (Stowianszc-

zyzna zachodnia, 1903., str. 18). Драное (Заселеюе Балканскаго полуострова

славянами, Москва, 1872, стран. 105) пружа словенску форму — Добрит.

) Према томе причању Kos (Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem

veku, I t., Ljubljana, 1903, str. 89) наводи 578 г.,

Š a f a ř i k (op. cit, II, 66)

пак

— 581 г.

) Menander, Fragmenta, cap. 47 i 48.

плаћају

). То се види из преговора, које су Авари 580 г. во-

дили са Грцима, кад су Авари тражили, да Грци им допусте

да под Сингидоном праве мост прекр Дунава, јер, као што

су казали, xohe да иду против (Дакијских) Словена, који им

одричу да дају уговореног данка

). Ма да извештај о мосту

може да буде лажан, јер су Авари смерали да прекину сао-

браћај између Грка и опсађеног Сирмијума, ипак изгледа, да

je споменути факт одбијања данка од стране Словена истинит.

у(У најближим су се односима са Аварима налазили из-

међу Словена Панонски Словени и Словенци. Ти су заједно

с њима често помагали Лангобардима против заједничког

непријатеља, и то против Византијаца. Око 602 г. je се ланго-

бардијски крал> Агилулф обратно Аварима, да с њима закључи

вечно предательство

). Око 601 г. je аварском хагану послао

занатлије, да за њега граде лађе*), а хаган je опет лангобард-

ском кральу за помоћ послао одреде Словена, — вероватно

Словенаца, — који му су помагали 603 г., докле год није

утврдио своју власт над Кремоной и другим градовима

). Taj

се савез између Словена, Авара и Лангобарда манифестује

навластито 602 г., кад су војске свих тих трију народа напале

на византијску Истрију, па су je палиле и шьачкале

). У току

пак недутог времена je „вечни мир", закључен између Ланго-

барда и Авара, престао да постоји. 610 г. су Авари — без

сумње заједно са Словенцима — напали на Форојулију (Фур-

ланшу) и уништили су готово целу војску војволе Гизулфа

^Према Косову мишљењу

), није поданство Словенаца

према Аварима било сувише тешко. Самостално су без авар-

ских војвода и без аварског надзора бајаги више пута напа-

дали на своје непријатеље, па доста су често тако радили,

као да би били потпуно независни,· на пример, су око 611 г. без

Авара победили Гарибалда, сина баварског кнеза Тасилона

)

и у исто су време такође без Авара напали на Истрију

Кос упозорује и на то, што историјски извори, — који се у

!) Сшанојевић, Византија и Срби, I св., Нови Сад, 1903, стран. 172 и след.

) Menandri Fragmenta, с. 63—66.

) Pauli Diaconi, Historia Langob. IV, с. 24 (M G. S. S. rer. Lang., 125).

) Pauli Diaconi, Hist. Lang., IV, c. 20 (M. G. S.S., 123).

) Pauli Diaconi, Hist. Lang. (M. G. S.S. 125, 126).

) Ibidem, IV, 24.

) Ibidem, IV, 37.

) Kos, Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem veku, I, str. XXXVII.

У Косовој књизи налазимо лепе одабране изводе из извора, који се тичу пре
свега Словенаца, али делимице такође и свију Словена у најдавније доба

) Pauli Diac., Hist. Lang., IV, с. 39.

Ό) Pauli Diac., Hist. Lang., IV, c. 40.

ствари састоје само из Павла Тдакона, — територију по Сави,

Драви, Мури и Сочи називају „Sclaborum provincia", а не

говоре, да би то био Аварски крај (наравно не би то било

од одлучног значаја). У противност томе Чермак

) мисли, да

су Словенци (такође и Хрвати) у свима својим ратним преду-

зећима пре свега служили Аварима и радили у њихову ко-

рист или услед њиховог подбадања.

Све извештаје о односу Словенаца према Аварима црпемо

највише из Павла Тдакона, писца VIII века, у чије се време

Аварска моћ већ приближавала пропасти. Због тога од њега

не дознајемо ништа о оним злочинствима, која су Авари

чинили из почетка, чим су се у Панонији појавили. Због тога

Павле Тјакон ништа не зна за тешко угњетавање Словена,

баш о чему нам пружа извештај франачки историк друге

половине VO в. Фредегар Схоластик (Fredegar Scholasticus)

у своме делу Historia Francorum. Према њему „Виниди су

били „бифулци" Хунима (Аварима звании Хунима) већ од

старине, па кад су Хуни ишли у бој против ког народа, Хуни

своју скупљену војску постављаху пред таборе, те су се у

ствари тукли Виниди. Кад je било сигурно за победу, дола-

зили би Хуни да уграбе плен, а кад су пак Виниди били

свладавани, поткрешьени хунском помоћу, опет су обнављали

нападе. С тога их Хуни прозваше бифулцима, јер спремајући

двоструко у бојном сукобу борбене оделе иђаху пред Ху-

нима. Хуни су преко године долазили Склавима на зимовање,

па жене и кћери склавске обљубљиваху; Склави су плаћали

Хунима и данак поред других намета. Синови хунски, што

их изродише са кћерима и женама винидским, не могући

више подносити опачину и притисак, одбацише хунску власт

и почеше се бунити".

)

Taj иззештај изгледа на први поглед потпуно јасан. Код

Пајскера

) то je један од најважнијих изворних извештаја,

на које се он позива. Он односи Фредегарово причање о

Словенима само на Чешке Словене, ма да за то нема никаквих

доказа. Узима реч „бифулци" у оном значењу, као што je

њу разумео Фредегар. За последњег пак није та реч била

разумљива, баш на што je правилно обратно пажњу Zeuss,*)

па затим Sassinek

) и доцније Wachowski.

) Познато je

*) Czermak, Illustr. dzieje Polski, str. 180.

) Fredegaríi Chronicon, lib. IV, cap. 48 (M. G. S.S. rer. Merov., II, 144-5).

[Види Сш. Сшанојееић и В. Ћоровић, Одабрани извори за српску историју,

I. Доба од VI—X века, Београд, 1921, стран. 37—38].

) Peisker, Die älteren Beziehungen, str. 111 i 112.

) Zeuss, Die Deutschen und die Nachbarstämme, S. 736.

) Sassinek, Jornandes a Slované, str. 14.

) Wachowski, op. cit., p. 83 et p. 38 n. 4. Ваховски се позива на Кер"

тингов речник, — Körung, Lateinisch-romanisches Wörterbuch, Naderborn, 1891

уопште, како je Фредегар рђаво знао латински језик. Његов

je стил најгори од нама познатих; није дакле ни мало чудно-

вато, да није разумео реч befulcus, која се чак до сада одр-

жала у живом италијанском језику у облику bifolco.

) Та je

реч једна модификација класичке речи bubulcus, која je пр-

вобитно значила: волар, т.ј. човек, који чува и пасе волове,

дакле пастир, уопште момак у газдииству; доцније je добила

овај значај: ратар, земљорадник, баш који значај дотична

реч има до данас у италијанском језику. Фредегар je веро-

ватно чуо или читао, да се Авари послужују Словенима као

момцима за чување стоке, па такође je чуо, да се користе

њиховом војном помоћу. Та je два извештаја спојио у једно,

па објаснио je све погрешно>(Ако чак претпоставимо, да су

Авари злоупотребљавали војну службу Словена, ипак би

тешко било да се та злоупотреба представи баш у оном

облику, као што je слика Фредегар, и то да су Авари у

биткама свагда и свагде остајали у нераду и са прекрштеним

су рукама гледали, како се Словени за њих тукли у првим

редовима, и да тек су онда, кад je било рђаво, сами ишли

у бој. Вероватније je, да однос je између обе војске, сло-

венске и аварске, био онаки, да су у заједничким војним

акцијама Авари, као један номадски народ, који je дакле

имао изврсних коња, сачињавали коњицу, а Словени — пе-

шадију. Претпостављамо, да су онамо, где није било згодно

да изађе у бој коњица, били у прве редове постављани Сло-

вени, као, на пример, при опсађивању градова; али у отво-

реном пољу, где je коњица била много ефикаснија него

пешадија, сумњамо, да ди су се Словени тукли у првим

редовима.

'Заједничке се војне акције Словена и Авара примећују

навластито на Балкану од 586—587 године./О томе нама

пружају податке Михаил Сиријски, Бархебр~е]е, Јован Ефески,

)

и византијски историци. fTy су ипак Аварима помагали

само Подунавски Словенией то, — Хрватска, Српска и Бу-

гарска племешП(последња се овде узимају у потоњем значају

тога имена, а никако не у смислу турско-татарских Бугара,

о којима није тада још могло бити ни говора). Други Сло-

вени не примају у тим биткама учешће, а 602 г. Анти иступају

као савезници Ромеја (т.ј. Грка, Византијаца) против По-

дунавских Словена, који су заједно с Аварима пленили

Тракију.

)

') Nic. Tommaseo, Vocabolario della lingua italiana, Milano, 1880, p. 154:

Bifolco, quegli ehe ara o lavora il terreno co' buoi.

) Niederle, Slov. starož., II, l, стр. 213 и след.

) Niederle, ibidem, p. 214.

По наговору Аварскоме Словени 597 г. за време владе

Маврикија опсађују Солун. Miracula Sancti Demetrii, одакле

више о томе дознајемо, причају баш, да je хаган аварски

позвао к себи την άπασαν των Σκλαβινών θρησκέιαν και θηριώδη

φύλην, ύπέκειτο γαρ αύτφ έθνος άπαν. али се последња реченица

(да се аварском хагану покоравао читав словенски народ)

не може никако узети у буквалном смислу, јер се овде под

речју „Склавини" морају разумети само Јужни Словени.

)

Фредегаров се извештај о заједничкој војној акцији Авара

и Словена потврђује Пасхалном Хроником, која наводи инте-

ресантне подробности о заједничком нападу Авара и Словена

на Цариград 626 г., о чему причају Теофан, Никифор и

други. Према Дринову и Ст. Станојевићу

) ствар je онда

била у заједничкој акцији Авара и слобоВних Словена. Дринов

те Словене намешта на Балкану на обали Црног Мора, а

Ст. Станојевић — у данашњој Румунији. Цариград je тада

био опсађен ca стране сува и мора. Словенима je припадала

не само морнарица, која je била уништена од Грка, него и

један део од војске на суву, и то, први одред лаке пешадије

(без шлема и панцира) па затим други одред — тешко на-

оружани.

) Из тога се извештаја види, да су војне дужности

биле подељене између Авара и Словена на онај начин, као

што смо горе казали, и то да су Авари сачињавали коњицу,

а Словени пешадију. Јуриш се 626 г. сматра од Нидерлеја

)

као последња Аварска навала на Ромејску државу, a међутим

Словени су у дальем току ратовали са Византијцима. Истина,

доцније још једанпут иступају Словени на Балкану заједно

ca Аварима, али није тада главна улога припадала Аварима,

него Словенима, који су Аваре себи позвали у помоћ. То

се опет тиче опсаде Солуна око 630 (623—641) г.

), о чему

нама пружа извештај друга легенда о Св. Димитрију.

У току су кратког времена зависили од Авара и По-

морски (Далматински) Хрвати, који су бајаги зеједно ca

Аварима уништили Солин, Нарану и Дубровник. Тако се

може изводити не само на основу података о заједничкој

акцнји Словена и Авара на Балкану почетком VII в., него

и на основу потоњих извештаја од стране Константина Пор-

') Miracula Sancti Demetrii, lib. I, с. XIII (Acta Sanctorum, Octobris t.

IV, p. 143; ed. 1866).

) Дриновъ Заселеше, стр. 123; Сш. Сшанојевић, Византија и Срби,

II,

стр. 22.

·*) Niederle, ibidem, p. 231 n. l,

) Niederle, ibidem, p. 232.

) Те године приближно наводи Niederle, op, cit, II, l, p. 236. Према

њему су овде у питању последње битке из словенске окупације на Балкану
у првој половини VII века. Раније су поновну опсаду Солуна односили на

676—7 г., као што још чини, на пример, Wachowski, (op. cit., p. 59.)

фирогенита (De administrando imperio), који ствар представлю

на тај начин, што су Далмацију освојили прво Авари и

тек после н>их Словени. Изгледа, да Константинов изве-

штај није далеко од истине. Према свима податцима су

Далматински Хрвати у току извесног времена признавали

над собом врховну власт Авара. Тек кад су у VII веку

нашле Аваре напасти (заснивање државе од стране Сама,

пораз код Цариграда 626 г. и др.), онда су се Хрватска

племена у Далмацији ослободила од аварског ига.

)

|Лзмеђу северо-западних Словена су се под влащЬу

Авара налазили само Чеси, т. ј. она Словенска племена, која

су насељавала Чешку и Моравску; при томе изгледа, да

нису се сва та племена покоравала Аварима. Вероватно су

Авари проширили своју власт на чешка племена из Доње

Аустрије преко Моравске, јер нису били у томе правцу на-

лазили на природне препоне, као што, на пример, од стране

Виторађа или од стране Северне Планине (Nordwald), кзја

лежи између Горње Аустрије и Чешке. Река се Лужница

разливала, као што већ показује њен назив (који полази од

„лужа" = каљуга), негде на равницама код Трјебоње па за-

тим код Весела, где се околина још до сада назива Блато,

и закрчивала je пут у тим пределима, који су сем тога били

покривени непролазним шумама. У таквим су приликама

Авари могли да продиру у чешке земл>е врло ретко. Дакле,

тим више треба сумњати, да ли су сва ондешња племена

признавала њихову врховну власт.

Нема никаквих основа за тврђење, као да се je Авар-

ска држава, — ма да у току кратког времена, — простирала

на север од Чешке, па у осталом то није ни вероватно. Исто

тако мало поуздање заслужује и оно, што су византијски

писци забележили о причању трију Словена, који су били 591 г.

заробльени од Византијаца под царом Маврикијем. Аварски

je хаган бајаги изаслао на обале западног (Балтијског) мора

посланике к ондешньим Словенима, да сјајним поклонима

постигну са њима савез. Словени су ту понуду одбили, и

баш су та три заробльеника имали да о томе обавесте хагана.

)

^Аварска се власт није простирала на друге Словене

осим\ горе споменутих, и то није се простирала на Пол>ске

Словене, који у опште нису били подложки никаквим ути-

') В. Oblak, Eine Bemerkung zur ältesten südslavischen Geschichte, Archiv

für slav. Philol., XVIII (1896), s. 232. Потпуно скептички сматра Константинов

извештај Драное (Заселеше, стр. 124 и след). Далмација je, као и други
Балкански крајеви, била бајаги заузета од Словена постепено, и то већ пре
Хераклија (ibidem, p. 129).

) Kos, Gradivo, I, 129, 130, где писац наводи дотичне изворе и, рас-

прављајући предмет, правилно претпоставља, да су три споменута заробље-
ника Словена били шпијуни, који су се спасавали лажју.

цајима од стране освајачких Турско-татарских племена, јер

су становали далеко ван сфере свих тих турско-татарских

навала.

Словенско ропство под Аварима није дакле било пре

свега опште, па затим се je у току времена ограничило на

знатно мању територију, него што je била она, коју je прво-

битно обухватило. Време je најгорег аварског господарења

трајало само око 60 година. Врло je рано напало на Аваре

неколико несрећа. Из западних словенских крајева je их истерао

Само, оснивач прве веће словенске државе (623—658 г.). У

исто je време престало њихово господарење над Хрватским

племенима у Далмацији. Од 626 г., кад су забадава опсађи-

вали Цариград, остао je ван сфере њихових навала Балкан.

Истина, још су један пут Авари помагали Словенима при

опсади Солуна, али то je било већ у последњи пут. Поред

свега тога je још унутра у њиховој држави настала забуна,

која je вероватно била главки узрок за пад њихове моћи

Као што се обично догађа номадским племенима, Авари су

собом представљали мешавину од разнородних племена. За-

једно je с њима делало једно од пет Бугарских племена, а

631 г. неки се je Бугарин одважио да поред Авара иште

престо. Дошло je између обе странке до битке, у којој je

победно Авар. Побеђени Бугарин и с њим 9000 његових

присталица били су са породицама протерани из Паноније.

Протерани су Бугари замолили франачког крала Дагоберта I.,

да им одреди насела у своме крају, привремено су пак

остали у Баварској, али су по крал>евској заповести били

брзо готово сви побијени. Само су 700 са вођом Алциоком

(Алзеком) избегли смрт и продрли су код Словенаца, где

je их примио ондешњи кнез Валук,

) савезник Сама.

Словенци нису тада зависили од Авара, јер у против-

ном случају не би се њихов кнез одважио да пружи уто-

чиште протераним од Авара Бугарима. Онда су Авари били

утиснути у Панонију, којом се морали задовољавати, ма да

су још каткад суседне народе узнемиривали. Нэихово иго

су од тога времена највише осећали само Подунавски Сло-

вени, који су били посред ньих насташени. Педесет или

шездесет година после распадања Самове државе Словенци

су опет постали зависни од Авара. Према Косову мишлењу,

)

') Сш. Сшанојевић (Историја српског народа, Београд, 1908, стр. 28)

сматра, да je аварска државна моћ пала уелед феудалног система, али тешко

je, да се то мишљење призна као тачно.

) Fredegarii Chronicon, IV, с. 72. — Од Словенаца je споменути о-

статак Бугара продро у Италију, где je од лангобардског краља Гримоалда

<5ио настањен у Беневентском округу. — Дринов (Погледъ, стран. 64) наводи

сувише велики број тих Бугара, и то, — 40—50.000.

) Kos, Gradivo, I, sír. XXXVIII.

то je ново њихово ропство трајало око 55 година (668—723),

јер пре средине VIII века опет сретамо словеначког кнеза, по

имену Борута, чији je син Горазд постао хришћанин.

)

Можда смо се сувише дуго зауставили на Аварима,

али je то било неопходно потребно, да се покаже, да није

словенско ропство под Аварима било толико опште, као

што би могло изгледати.

) Чак за време, кад je аварска моћ

била најјача, нису били Аварима подложки сви Словени. Затим

није вероватно авареко иго притискивало сва Словенска пле-

мена са подједнаком силом. Више удалена племена нису могла

да^тај притисак сувише ocehajy.

г/, О утицају других источних народа на Словене ћемо само

у кратко говорити, jep je он био незначајан. Као угњетачи

Словена иступају даље Мађари. Ибн Руста слика њихов однос

према Словенима на оваки начин: „Мађари владају над свима

суседним Словенима, ударају на њих целике натуралне по-

резе и поступају с њима као са заробљеницима... Нападају

на Словене, хватају зароб-ъенике и морском обалом одводе

их у римско пристаниште, које се назива Карх (Karcinitis)...

Чим Мађари са својим заробљеницима дођу у Карх, Грци им

излазе у сусрет. Мађари се са њима погађају, дају им своје

заробљенике, а у замену примају златне тканине, шарене вунене

ћилиме и другу грчку робу"

На један мало различай начин изражава се о односу

Мађара према Словенима Гардизи.

Извештај, који Ибн-Руста пружа, je врло важан. Мађари

се ту сликају као један освајачки народ, који угњетава Сло-

вене, на име оне, који су с њима живели у суседству. Пи-

тање je у томе, баш који су то Словени. Као што je познато,

првобитна je отаџбина Мађара било Подунавле. Као поли-

тичка побуда за иселавање одатле je, према мађарским науч-

ницима, послужила пропаст Хазарске државе. Паулер мисли,

да су Мађари већ око 830 г. заузимали предео, који Кон-

») Kos, Gradivo, I, str. XLIII.

) Истог je мишљења Дринов (Заселеше Балканскаго полуострова Сла-

вянами, Москва, 1872 г., стр. 103 и след.), Филевичъ (Истор!я древней Руси,

т. I, Варшава, 1896 г., стр. 327), затим Чермак (Czermak, op. cit., pag. 181).

Према њему Аварско господарење иза Панонских граница није било толико

јако, подједнако и тегобно за Словене, да би ограничавало њихову слободу.

Словени су се каткад сами управљали против својих прошлих владалаца и

лишавали их су власти; могли су дакле да у повољним приликама систематски

раде на својој организацији на земљишту, које су недавно заузели. — О

односу Словена према Аварима много пише Сш. Сшанојевић у његовом спо-

менутом делу: „Византија и Срби" (на више места тога дела). — Види та-
Kolje

Níederle, Příspěvky k počátkům českých dějin (Ces. Čas. Hist., XV, 1909,

p. 145 et sq.).

) Хволъсонъ, op. cit., pagf. 27 et 121. Упореди мађарски превод грофа

Куна у збирци: A mag-yar honfoglalas KUtföi, 1900.

стантин Порфирогенит назива Лебедиас (између доњег Дона

и Дњепра). Према наведеном грчком писцу су Мађари били

из тих насеља истерани од Печенега, једног им сродног, али

ипак према њима непријатељског племена, које je стално на

њих напалало. Један се je део истераних Мађара иселио на

исток у Перзију, други je пак део се je упутио к западу и

настанио се je у пределу Ателкузу (Atelköz, Etelköz = Међу-

речје), негде између Дњепра, Црног Мора, Серета и Карпата,

дакле у данашњој Јужној Русији, Бесарабији и Молдавској,

где су пре боравили Тиверци и Уличи

), два племена Руских

Словена. У Ателкузу су Мађари остајали једно кратко време.

Према угарским научницима су тамо дошли тек око 889 г.,

а мало су се доцније излазили већ у Угарској.

)

Горе смо већ споменули, да се Ибн Руста и Гардизи

наслањају на Џајханија, који писац спада у X век. НЬихови

дакле^извештаји о Мађарима могу да се односе на почетак

X века или на мало раније времен Ако ти извештаји досежу

до времена пре 889 г., то онда су се Мађари још скитали

између Дона и Дњепра

). Свакако су се већ онда налазили

на Црном Мору, па дакле Словени, који су с њима долазили

у додир, нису могли бити други, до Руски и Дакијски Сло-

вени. Следствено су мађарске навале на словенске земле

биле у територијалном погледу врло ограничене. Од н>их

нису патили сви Руски Словени, него само један њихов део,

ca којим су Мађари живели у суседству. Нису те навале

могле трајати дуже од шездесет година.

»уЈош се мање може казати о општем ропству Словена,

^после пошто су Мађари заузели данашњу Угарску. Тада су

у њиховом ропству били [;само Угарски Словени па опет

само у току кратког времена. Чим су Мађари примили хри-

шћанство, почели су да се прилагођавају осталим европским

народима па у првом реду Словенима. Као што je познато,

од Словена су врло много прихватили. О томе сведочи пре

свега мађарски језик, који je позајмио много словенских

израза

). Ти се словенски утицајеви на Мађаре не почињу

!) О различитим називима Улича (Улутичи, Уличи, Улици, Угличи и т. д.)

види: Филеаичъ, Истор!я древней Руси, стран. 293 и слъад.

) Timón Akos, Magyar alkotmány -es jogtorténet, 3-he издање, Буда-

пешт, 1906, стран. 31 и след.

) Ибн Руста нејасно прича, да Мађари бораве између две реке, које

утичу у Црно Море и од којих једна je већа него Џејхун.

) Из књижевности, која тај предмет расправља, да споменемо темељан

Мелихов рад: Melich, Szláv jovevény szavaink, Budapeszt, 1903—1905. Види чешки

Кадлецов приказ: Kadlec, O

počátku kulturních vlivů slovanských na Maďžary

(Osvěta, 1908, св. 11). Види такође новији Мелихов рад: Szláv jovevé nyszavaink

eredetérol (одштампано из Nyelvtudomanyi Közlemenyek, t. XXXIX), Buda-
pest, 1909.

тек у Угарској, него већ у њиховим црноморским пределима.

За доказ томе служи словенски израз војвода (βοέβοδος), κο-

јим су се према Константину Порфирогениту, називале ма-

ђарске вође већ у пределу Лебедиас. Ако су тада Мађари на

тај начин називали своје кнезове, то су Словенска племена

јужне Русије морала да пре буду организована у држави

бол>е од Мађара. Нису дакле та Словенска племена могла да

се налазе у ропству код МађараЈ

Мађаре су на запад потискивали, као што смо већ горе

казали, Печенези, друго турско племе, које се од Грка нази-

вало πατέ,ινακίται, у латинским хроникама Pizenaci, Pincenarii,

у угарској латинштини Bessi, Bisseni

(maď Besenyök), арапски

Badžnak. У историји Руских и Бугарских Словена су Пече-

нези почели играти улогу врло доцкан, и то тек на завршетку

IX века, кад су заузели насел>а истераних у Угарску Мађара.

Из Масудијевог причања о борби уједињених турских пле-

мена са Византијцима у првој половини X века (око 943 г.)

дознајемо, да су Печенези били већ веома вешти у војној

струци. Сем тога Масуди их карактерише као највредније и

најхрабрије турско племе. Ал Бекри о њима каже, да су бо-

гати и да имају много стоке, нарочито рогате марве. Идриси

je о њима забедежио, да стално ратују ca Русима и са ста-

новништвом Византијског царства

). С тим се слажу извештај

почетног руског летописа па такође сведочанство Констан-

тина Порфирогенита (De adminisírando imperio, cap. 2). Ca

Русима су Печенези дошли у додир први пут тек 915 г. Ваш

je руски кнез Игор их најмио 944 г. против Грка. Нова je

печенешка навала забележена под 968 г. Затим 972 г. je пече-

нешки кнез Kypja код Дњепровских прагова напао на руског

кнеза Светослава, који се враћао из похода против Византи-

јаца, па га je убио

). На Константиново се причање позива

Пајскер и га наводи овако: Печенези станују у суседству са

Русима, и често, у колико не живе са њима у слози, плене

Русију. Руси се старају да са Печенезима живе у слози, јер

код њих купују стоку, коње и овце, па тако живе лакше и

згодније, а иначе ниједна од тих животиња не да се код н>их

да се види.

Константинов извештај о стоци Пајскер прима буквално.

Према њему се тај извештај не може односити на Варјаго-

Русе, jep je познато, да су германски Скандинавци држали

стоку у великој количини. Овде су у питању само Словени

Следствено споменути извештај не може да буде објашњен

друкчије, него онако, да су Печенези својим навалама и

шьачкама онемогућавали сточарство

') Хвольсинъ, op. cit., pagf. 46—51. Упореди мађарски превод од грофа

Куна (A mag-yar honfoglalás kútfoi).

) Bielowski, Monum. Pol. hist, I, pag. 584, 587, 607 et sq., 616.

3) Peisker, op. cit., рад. 4 et 5.

Да обратимо дакле пажњу на оне извештаје о сточарству

код Словена, које нам пружају други писци. Маврикије у

своме Стратегикону (XI, 5) каже, да Словени имају масу

разноврсне стоке.

) Прокопије

) прича, да Словени жртвују

своме богу говеда. Ибн Руста, који описује исте Словене,

као што и Константин Порфирогенит (говори о престоници

Кијеву), изрично спомиње, да Словени држе свинье и овце,

)

само марве бајаги имају мало, a jaxahe коње имају само

кнезови.

) Ал Бекри према Ибрахиму бен Јакубу прича, да

у земли Накона (у Мекленбургу, земли Оботрита или Бо-

дрица) има толико коња, да се одатле продају у иностран-

ство,

) а у Прагу се израђују „седла, узде (и штитови), ко]и

се у тим пределима употреблавају." За мараме, место но-

ваца, може се бајаги у Чешкој купити измену осталог и

коње.

) Војничка дружина полског кнеза Мешка прима од

сврга владаоца коње.

) Словени, чије земље су од свију

најплодније и најбогатије, марљиво се, према Ал Бекри'ју

баве землорадвьом.

) Радо једу говеђину.

) Исто тако je за-

нимлив извештај руског летописца, забележен под 969 г.,

и то, да су се у Бугарску коњи увозили из Чешке и Угарске.

)

Ако та сведочанства упоредимо са извештајем Кон-

стантина Порфирогенита, онда ћемо приметити, да je Кон-

стантинове тврђење мало претерано.

Не може се ни о Печенезима тврдити, као да су Сло-

венима онемогућавали сточарство. Нэихови су се односи са

Словенима почели сувише доцкан, кад се je Словенство већ

делило на поједине државе, које су већ заузимале тачно од-

ређена землишта. Само je један мали део Руских Словена

ступио у односе са тим освајачким турско-татарским пле-

меном. Нису бајаги ни односи тога племена са Бугарским

Словенима били за последње опасни. На Балкан су се Пе-

ченези почели упућивати тек у X веку.

Од локалног значаја су затим између турско-татарских

народа Кумани, које су Руси навивали Половцима (Плав-

цима), пошто су заузели землиште, које су тек Печенези

напустили, дакле су почели да играју улогу у руској исто-

рији тек од друге половине XI века. Због тога не може

ι) Υπέστη δε αύτοϊς πλήθος αλόγων παντοίων.

ή De bello Goth., III, 14.

Хвольсонъ , op. cit., ρ. 29.

Хвольсонъ, op. cit.,p. 31.
Весшбергъ. op. cit., p. 142.

) Весшбергъ, op. cit., p. 144.

) Ibidem, p. 145.

) Ibidem, p. 149.

) Bielowski, Monum. Pol. bist, I, p. 609.

) О Печенезима на Балкану пише Блаюгеъ, История ка старото блъ-

гарско дъргкавно право, 1, стр. 101. Потпуно су ондешњи Печенези били уни-

штени 1123 г. од ijapa Јована Комнена.

бити говора, као да су између турско-татарских племена

били од каквог значаја, у колико се тиче утицаја на Словене.

Остаје још да мало говоримо о Хазарина, који исту

пају у руском летопису под именем Козара. То je најстарији

турско-татарски народ, који je заузимао знатан део дањашње

Јужне Русије. Дакле je требало да о њему говоримо пре

свих осталих турско-татарских народа. Ипак смо га оставили

на завршетак, јер нису Хазари никад напуштали јужноруску

територију, и, као и Бугари, припадали су најкултурнијим

Азијатима у Европи, тако да нису могли да утичу на Сло-

вене, — наравно само ни Руске Словене, — онако поги-

белно, као што би се могло претпоставити.

Běh су у дру-

гом веку после Христа Хазари засновали између Волге и

Дона своју властиту државу, која je подносила различиту

судбину, али je ипак дотрајала до 1016 г. Под Атилом су

се покоравали Хунима. После његове смрти су се Аварска

племена иселила из њиховог краја у Европу. У другој по-

ловини IX века хазарска држава почиње већ падати. Мусли-

мански писци, који нам пружају о Хазарима доволно по-

дробне извештаје, сликају тај народ као доволно културан.

У њиховој су престоници Итилу на Волзи (коју су исто тако

називали Итилом) становали муслимани, хришћани, жидови

и незнабошци. Хазарски су владаоци од IX века исповедали

јеврејску веру. Према Масудију су се између незнабожаца,

који су становали у Хазарској држави, налазили Руси и

Словени. Лична се ханова стража састојала из муслимана.

Као што се види, у Хазарској je држави царовала велика

верска толеранција, која већ сама по себи сведочи о високом

културном нивоу народа. У Итилу суд се вршио на један

идеалан начин. У судовима су примали учешће седам судија,

од којих су двојица били муслимани, двојица — хазари (који

су судили према Тори), двојица — Хришћани и један —

Словении. Руси су и Словени могли да ступају у војску и

у ханову службу. Становништво се je поглавито бавило

трговином

Према почетном руском летопису су Хазари узимали

данак од неких Руских племена, и то од Полана, Северана,

Вјаткћа и Радамића

); ипак се не указује, да су их прити-

скивали. Напротив, изгледа, да je у Хазарској држави стано-

вало много Словена, који сасвим нису били притискивани.

Филевић изјавлује мишл>ење, да су словенска насела сти-

зала све до самог Црног Мора, a Јужноруске степе су бајаги

некад имале потпуно другојачији карактер, него данае, — и

) О Куманима на Балкану в.: Блаюееъ, op. cit., р. 102—103; Бобчевъ,

История на старобългарското право, София, 1910, стран. 274.

i) Masudi, в. превод од грофа Куна у абирци: A Magyar honfoglalás

kutföi, стран. 253 и след.

) Bielowski, Monum. Pol hist., I, p. 561, 564, 568, 607.

то, — биле су покривене густим шумама, које су тек доц-

није пропале; баш због тога je згодна за турско-татарска

племена територија била у давније доба знатно ужа

,|„Г Пошто смо прикупили све, што се позна о утицају турско-

татарских племена на Словене, долазимо до заклучка, да у

оно доба, кад су Словени заузимали још заједничка насела,

нису у целини подлегали власти ни једног турско-татарског

племена. После пошто су се Словени разишли, њихова су

поједина племена зависила једно за другим од више разно-

ликих турско-татарских племена. Али чак Авари, који су

између тих племена владали над највећим бројем Словена

па дуже од других источних народа, нису били толико же-

стоки владаоци и угњетачи, као што уображава Пајскер. Ако

се je за време врховне аварске владе могла код појединих

Словенских племена створити кнежевска власт, то се не може

говорити о аварском игу, што би радо доказао Пајскер.

Није дакле никако разложно тврђење, као да су Сло-

вени услед исконског ропства имали толико мало политич-

ког смисла, да су само знали да живе под страним игом

или ,да пропадају у анархији.

^Зачетке неког државног живота, ма да и доволно пр-

вобитног, налазимо код Словена већ у преисторијско доба,

т. ј. пре VI века, баш кад су Словени први пут ступили

на поприште светске историје. То се тврђење базира не

само на доказима, који се узимају из археологије и лингви-

стике, него такође и на фактима из историјских времена,

који се могу искористити путем регресивног извођења.

) У

VI веку историја застаје Словене као један скуп много-

бројних племена, која још делимице траже нова насела.

Историјски извори изрично спомињу за Хрватска, Српска и

Бугарска (у потоњем смислу те речи) племена, такође за

Словенце. Називи се појединих племена још дуго време не

именују, али већ Јорданис, срединой VI века, разликује барем

три гране Словена: Венете, Склавине и Анте. Такође Про-

копије зна за разлику између Склавина и Анта. После неког

времена већ се појавлују и називи појединих словенских

племена. У изворима немачког порекла набрајају се навла-

стито племена Полапских Словена. Затим називе више сло-

венских племена пружа

Descripíio civitatum et regionům ad

septentrionalem plagam Danubii, или т. з. Баварски Географ (од

друге половине IX века), па наравно то чине потоњи извори,

навластито словенски, на име, између других, почетни руски

летопис.

!) Филевичъ, Истор1я древней Руси, I (1896), стран. 314.

) [Метода регресивног извођења састоји се у томе, што историјски

истраживалац полази од познатог по изворима потоњег, дакле компликова-

нијег културног, односно правног стања и из љега изводи и успоставља

предходно простије стање, за које нема непосредних извора].

АДлеменска организација je већ постојала код Словена,

/ п р е него су се разишли из првобитне постојбине, негде

у Преткарпаћу. Не може се чак ни претпоставити, да би се

одатле Словени спремали на пут у нова насела без над-

лежне војне организације. Нове су пределе могли заузимати

и бранити само силом, само се борећи са дотадашњим њи-

ховим поседницима. Такође су и пут за нова насел>а морали

крчити само силом.

Běhy пак војну силу нису могле пру-

жити уже крвне заједнице, — породице, нити њихови ску-

пови, — родови, него шире организације, — племена, где

je осећај заједничког порекла гинуо. Изгледа, да се при тра-

жењу нових насеља уједињавало најзад и више племена

скупа, тако да се на тај начин стварале веће федерације.

Племенски су се организми морали створити већ у прасло-

венској постојбини. О томе сведоче диалектичке разлике,

које су се у словенским језицима одржале од најдавнијих

историјских времена све до сада. Сигурно су се племена

измену себе разликовала не само у језику, него према сва-

ким податцима такође и у религијском култу, као што се

још у потоње време види код Велета или Лутица, а нека

су се племена одликовала и према начину живота и обича-

јима. Племена, која су скупа живела у суседству, имала су

мање оних црта, које су их одлучивале од блиских суседа,

па дакле су сачињавала трупе, Ьд којих je у поволним при-

ликама могао постати и у самој je ствари постајао један

посебан народ. Брзо, после пошто су се Словени разишли

из заједничких насеља, сретају се већ три гране Словена, и

то, — Венети, Словени (у ужем смислу) и Анти. Венети то

су били северозападни Словени, Словени (у ужем смислу)

— Југословенска племена, а Анти — Руски Словени. Три

споменуте гране Словена су се доцније у новим населима

поделиле на поједине словенске народе.

Словенска археологија такође доводи до истих заклу-

чака. Истина, није још до сада толико напредовала, да би

могла категорички одговарати на многа питања, важна за

историка права, али нам у неким погледима допуњава слику,

која се може начинити на основу историјских извора. Т. з.

град ска

) култура, која je без сумње била једно дело Словена,

нам je у градиштима оставила толико пуног израза мате-

риала, да се тим племенски живот Словена сјајно расветлује.

(ΐ ' Градска култура, која je код Словена постојала у време

између VI (на неким местима вей V) и X века после Христа,

•сведочи о томе, што су Словени најдоцније већ у VI веку

/заузели стална насела. Дознајемо за то између осталог већ

I из Тацитове Германије. Истина, у томе се делу (глава 46)

', Словени сликају, као народ, који прелази с места на место

) [Давни градови нису били стална насела, вароши (Stadt, ville), нега

тврђаве (Burg cite), где се je становништво сакривало у ратно време]

кроз шуме, које се протежу од Пеуцина (Бастарна) до Фина,

као народ, који живи од пл>ачке, али, не гледајући на то, ипак

je стално настањен. Словени не _живе, кар што Сармати, на

колима и кошима, негр зидају куће па због тога се"у~погАеду

начина живота убрајају више__у Германце. Изгледало би, да

томе противречи Прокопијев извештај од VI века, према

коме Словени станују у бедним кућицама, тако да се раза-

cnnajy и често мењају своја насела. Али, Прокопије не зна

све Словене, него само она њихова племена, са којима су

долазили у додир Византищи, а то су уопште била она пле-

мена, која су на Балкану тек тражила за себе насела'). Сви

пак остали Словени су већ одавно били један стално настањен

народ и радили су на сточарству или землорадњи, па поред

тога су се такође бавили и ловом и риболовом. О свему

томе сведочи пре свега лингвистика, која показује, да су већ

у прасловенском језику постојали називи како за поједине

питоме животиње, исто тако и за појмове _из-.пол>рпривреде

'Горе~скГО"Већ упозорили на изворске извештаје, према којим

су Словени држали разноврсну стоку. Историјски извори

спомињу и за землорадњу код Словена. На пример, Маври-

кије у своме Стратегикону прича, да су Словени сејали погла-

вито жито и просо, и да су плодове од землорадње саде-

вали у стогове

). За сејање проса спомиње и Тактика од Лава

Мудрог

), такође Ибн Руста

) и Ал Бекри, од кога дознајемо,

да Словени су се уопште марливо бавили землорадњом

| -^ Ма да се извештаји страних писаца о Словенима већином

између себе слажу, ипак се не може литерално узимати Ма-

врикијево тврђење, као да су сва Словенска племена живела

на један подједнаки начин и као да су имала подједнаке оби-

чаје, јер je несумњиво, да они Словени, који су стигли

до мора, као што Балтијски, или су становали у суседству са

туђим народима, рано су се почели у начину живота разли-

ковати од других Словенских племена. Много je такође зави-

сило од територије, где су поједина Словенска племена била

настаньена. Од великог су утицаја на начин живота биле

такође сеобе у нова насела. Они Словени, који су нова на-

*) Правилно je на то скренуо пажњу Wachowski, op. cit., pag. 14. Према

Ст. Станојевићу (Историја Српског народа, Београд, 1908, стр. 26) словенека

je колонизација на Балкану почела тек у VII веку, али тешко je да се на то

мишљење приставе.

) Krek, Einleitung in die slavische Literaturgeschichte; Будиловичъ, Пер-

вобытные Славяне въ ихъ языИ», бытЪ и поняияхъ по даннымъ лекси-

кальнымъ, Кевъ, 1876—1882.

) Strategicon, XI, 5.

) Tactica

sivé de Re militari Liber, cap. XVIII, 1. 106 ( Š a f a ř í k , op.

cit., II, pag. 700).

) Хвольсонъ, op. cit., pag·. 30.

) Весшбергъ, op. cit., pag. 149.

села заузимали тек после дуге борбе, боле и брже су се

организовали, него они, који нису своја насела мењали или

мирно их су заузимали.

Разлике у томе погледу су се између Словенских пле-

мена појавиле већ у VI веку, докле стижу наши први изве-

штаји о њиховој државној организации. Прокопије и Маври-

кије забележили су као једну особину, да Словенима де влада

један владалац (в. односне цитате горе). ЈЛрви то назива

демократијом, а други анархијом, што треба разумети тако,

да се код једних Словенских племена државни послови вршилй

на неким сајмима, међутим je код других већ постала влада

ситних кнезова, који су се између себе свађали. Први облик

сматрамо као словенски, а други се je сигурно образовао под

туђим утицајем, на што већ нас упозорује сам назив првих

словенских монарха, и то, — „кнез". Монархијско су начело

усвојила она племена, која су у културном погледу више

напредовала и потпадала под туђе утицаје. Али чак тамо

није кнез имао апсолутну власт, него ограничену од стране

поглавара нижих заједница или од стране неког већа или сајма.

< На који су се начин образовали ситни словенски државни

организми, о томе нема тачних података. Али, на основу

регресивног извођења из познатих доцнијих односа, и то од

X и XI века, може се нацртати барем једна вероватна слика

развитка политичког живота код Словенских племена пре

X века.

У X и XI веку су се словенски крајеви састојали из

мањих административних округа, које се обично називају у

опште жупе, ма да није тај израз био свуда употреблаван,

на пример, није познат у Русији. Жупе су се састојале из

неколико села и најмање из једног града, као средишта по-

литичког жупског живота. Из неких разлога су се неколико

села, барем код неких Словена, — уједињавала у нову админи-

стративну јединицу. То су били полско ополе (opole). руска

вервь, вара, перевара,

) српска околина, чешка осада (osada).

/уПошто су на целом свету политичким заједницама прет-

ходиле родовне заједнице (засноване на крвном сродству),

дакле су и горе споменуте словенске територијалне заједнице

морале постајати из аналогичних трупа, заснованих на крв-

ном сродству. Наравно се je зграда државног живота морала

зидати одоздо. Подлога je свакојаке државне организације

био род, као скуп лица, везаних између себе крвним срод-

ством. Баш ти се скупови настањали заједно било у једном,

било у неколико села (подробније о томе види доле углви:

О приватном праву Словена пре X века). О словенском се

!) О термину „вара", „перевара" упореди: Самоквасовъ, Архивный ма-

тер!алъ. Новооткрытые документы пом-Ьстно-вотчинныхъ учреждешй Москов-
скаго Царства, томъ II, Москва, 1909 г., стран. 26—28.

роду може казати оно исто, * што Амира говори о крвној

заједници (Sippengenossen) код Германаца.

) Родовни су чла-

нови били обавезани, да у свим животним потребама једни

друге помажу, па тим више да се унутра у роду уздржа-

вају од сваких непријатељских делања. Због тога су се из-

међу себе називали „иријашели" (једни су другим прија-

тељски желели). Услед тога je род био једна најстарија

„мирна заједница" (ein Friedensverband) и као таква се je

чак онда одржала, кад се je већ образовала једна народна

заједница (ein Volksverband). Као ^ЗЈиједница за ^одбрану

(Schutzverband), род je пре» свега био једна во/на зајумница

(ein kriegerischer Verband). \Родовни чланови скупа извршују

фајду (Fehde).

) Ваш због тога je род био одељак старогер-

манске војске. Ако je неко од родовних чланова био убијен,

онда je његов најближи крвни сродник био дужан да убицу

освети, а остали су родовни чланови морали да осветника

помажу. Ваш због тога je по давном праву вражду (das

Wergeid) плаћао, односно примао цео род, а при подели

вражде (која се плаћала или примала) између појединих

родовних чланова узимали су у обзир степей сродства. На

родовној заједници базирали су се право и дужност сшара-

шелсшва, затим неке врете sajednunkoi имања (општинско

имање у селима) па такође наследно Право.

( На челу je таквог рода стајао поглавар, који je скупа

ca породичним заступницима (редовно са оцима, а односно

задружних породица и са другим домаћинима) вршио управу

и судство на родовној територији. Само по себи се разуме,

да je баш он био и родовни војсковођа. Како се je такав поглавар

називао, за то не знамо. Изгледа, да je носио нме: „сша-

росша" или „сшарешина", код неких пак Словена — „жу-

иан". Све те речи су синоними, као што то указују потоњи

извори из територије Полапских Срба.

) У једној исправи од

1181 г., која je била издата од мишенског маркгрофа Отона

и од Дитриха, грофа источне марке, у корист манастира

') Von Amira, Grundriss des germanischen Rechts, 2, Aufl., Strassburg,

1901., S. 106—108 [O родовном уређењу Германаца в. Dr. Milivoje

Maurowč,

Opca pravna povijest, dio I, poglavlje II, s. 59—97, Zagreb, 1923 (štampano

kao rukopis.)]

) [Feh.de, лат. fajda то je нравна реакција против повреде мира (Frie-

densbruch), која се састојала у непријатељској акцији против дотичног кривца, —

нарушитеља мира (Friedensbrecher)].

) Schulze, Die Kolonisierung· und Germanisierung der Gebiete zwischen

Saale und Elbe (Preisschriften der Jablonowski'schen Gesellschaft, XXXIII), Leip-

zig, 1896, S. 98 u flg,; Knothe, Die verschiedenen Klassen slavischer Höriger
in den wettinischen Ländern während der Zeit vom 11. bis 14. Jahrh. (Neues Ar-
chiv für sächsische Geschichte, IV. Bd.), Dresden, 1883., S. 3. u flg. — Жупе у

специјалном смислу, као порески и судски окрузи, су се у ветинским преде-

лима одржале све до XVI века. Види Schöttgen u, Kreissis, Diplomatische Nach-
lese, II, Dresden, 1730., S. 1907; Knothe, op. cit., p. 4. '

Св. Петра у Лаутенбургу код Хале'а, наводе се „seniores vil-

larum, quos lingua sua supanos vocant" (сеоске сшарешине,

којих на своме језику називају жуианима"). Такође су се

код Штајерских Словена сеоски поглавари називали жупа-

нима.

) У опште се je израз „жупан" у томе ограниченом

смирлу употребльавао ретко, само понекад.

КРодовне заједнице су се, као територијалне заједнице,

уједињавале у веће територије. Услед суседских односа je за

поједине родове постајао читав низ заједничких послова, и

то, — пољопривредних, административних, судских, па на-

равно и пре свега војних. Поједини су родови морали да се

за одбрану од заједничког непријатеља уједињавају. Баш у том

циљу не само да су састављали заједничке војске, него су та-

кође и за обезбеђење становништва у време рата подизали

и издржавали „стражарне градове", т. ј. ограђена места, где

се je становништво са својим имањем сакривало од непри-

јатеља и где су се такође вршила вена поглавара, кад су у

питању били важни послови, који су се тицали управљања свима

уједињеним родовним заједницама. У градовима су се вршили

судство и вероватно обреди религијског култа.

*\чКако су се такве територије, састављене од више ро-

дова, називале, за то тачно не знамо. Свакако изгледа, да

их je већина Словена називала жупама. Има за то барем до-

каза из историје Јужних, Чешких, Полапских и Польских Сло-

вена

). Поглавар се je такве територије у већини словенских

) О штајерским жупанима довольно опширно пише Пајскер (в. Peisker,

Die alten Beziehungen). Ипак се не може пристати на н>егове закључке. гЪе-

гову хипотезу о жупанима — пастирима обара Dopsch (Die ältere Sozial —

und Wirtschafts — Verfassung der Alpenslaven, Weimar, 1909). У своме одго-

вору под истим, као што и Допшево дело, насловом Пајскер покушава да

своју хипотезу спасе (Vierteljahrschrift für Sozial = und Wirtschafts = Geschich-
te, VII, Stuttgart, 1909). Допш у истом часопису (1909., бр. 3. и 4.)

пружа своју реплику: Nochmals die ältere Sozial- und Wirtschafts — Ver-

fassung der Alpenslaven (Berichtigung), s. 581—590.

) За административно округе, који су се називали жупе, знали су пре

свега Јужни Словени. Константин Порфирогенит у своме делу De admini-

strando imperio (cap. 30, а према Павићеву издању, — cap. 31) набраја једа-

наест хрватских жупанија, па затим жупаније Неретљана, Захумљана, Требу-

њана, Конављана и Диоклићана. Упореди, што je о хрватским жупанима писао

Rački,

Nutarnje stanje Hrvatske prije Xll stoljeca (Rad Jugosl. Akad., 1900.,

knj. 99, str. 105 i sied.); о бугарским жупама Блаюевъ, op. cit., pag. 35 et sq.,

и Бобчевъ, История на старо българското право (София, 1910), стран. 264—265;

о српским жупама Новаковић, Село (Глас Српске Краль. Акад., Београд, 1891),

стран. 8, 11, 13, 16, и Vlajnac, Die agrarrechtlichen Verhältnisse des mittelalter-
lichen Serbiens, Jena, 1903, S. 98—103.„ Упореди такође даље, што пишу о

жупама: Н.

Jireček, Slovanské právo v Cechách a na Moravě, I (Praha, 1863),

str. 69—70, II (1864), str. 7—11, 13—16; Balzer, O zadrudze slowianskiej (Kwar-

talnik Historyczny, XIII, zesryt 2, 1899), str. 26 i nast. — Што се тиче етимо-

логије израза жуиа и эюуйан, то Јанко (op. cit., р. 185), као што и друга

писци пре н>ега, поставља их у непосредну везу са старим индијским gopa,

што значи бранилац, стражар. Дакле je прасловенска жупа првобитно озна-

крајева називао жупан (латински jupanus, suppanus, грчки

ί,ούπανος). По општем правилу за то се je достојанство

изабирао поглавар најугледнијег у жупи рода. Доцније je та

дужност према свим податцима била уједињена ca старе-

шинством у том угледном роду

1\Путем уједињавања више жупа у један организам више

врете постале су племенске државице, које су собом пред-

стављале највиши степей првобитне државне организације,

у којој се je још одржавала свеет о заједничком државном

пореклу. Те су се државице називале вероватно землье, власти

(волости), затим, ако се je на таквој територији образовала

кнежевска власт, — кнежевине. Пре него што je дошла права

монархијска влада, племенским државицама je вероватно управ-

л>ао скуп свију жупана, једна врста колегије аристократског

карактера, тако да у доба, кад су Словени иступали на исто-

ријско поприште, Словенска су племена сачињавала, за што

правилно спомиње Рахфал

), више државне савезе (Staaten-

bund), него државе. Дакле се je државни живот Словена ба-

зирао на федеративном начелу. Ваш то je вероватно она

демократија, коју имају у виду грчки писци.

Ипак од федерације није било далеко до монархије. У

доба, кад je опаскост рата била честа, неопходно je било

потребно, да се образују веће државне заједнице, па на тај

су начин постајале државе, састављене од више племена. У

таквом већем „државном савезу" иису могли жупани да одрже

своју пређашњу власт, него се je између њих уздизао један

и извршивао je врховну власт над читавим племенем. То je

већ био кнез, који je могао да буде довольно ограничен од

стране већа подвлашћених му жупана, али који je свакако

чавала одбрану, предмет одбраве, на послетку место одбране, управни округ;

следствено жупан je поглавар административно!· округа. Ваш исти значај при-

писујетим изразима

ATacř/ec у чланцима: Župa и Župan у издању: Ottův Naučný

Slovník, t. XXVII, str. 899 i 900.

') Најстаријег сведочанства о слову жуиан има у грчком натпису на

грчкој чаши, која je била нађена између ствари т. а. Атилова блага у Nagy-
Szent-Miklós у Торонталском комитату у Мађарској. Тамо се реч „жупан"

појављује два пута: έ°«παν, ί,ωαααν. Споменуто благо полази од краја III века
и према свакој вероватности je један гепидски заостатак. У старобугарским

натписима појављује се један пут реч о ί,ουπαν, па поред тога други облик

о κόκανος, који je вероватно само један вариант. Види У с п е н с к Ј и . ИЗВ^БСТЈН

Русскаго Археологическаго Института въ Константинопол^, т. X, Соф!я, 1905,

стран. 199. — Из словеначке територије неправа баварског војводе Тасилона

за Кремсминстерски манастир од 777 г. наводи израз „жупан" (jopan) Physso.

Види Kos, Gradivo, I, 290. [Види

Vladimír Mažuranič, Přinosí za hrvatski pravno-

povjestni rječnik, sub voce župa (svezak X, 1922 g.)].

) Rachfahl, Die Organisation der Gesammtstaatsverwaltung Schlesiens

vor dem dreissigjährigen Kriege, Schmollers Staats- und Sozial-Wissenschaf-

tliche Forschungen, Leipzig, 1894, Bd. XIII, Heft L, S. 11. — Рахфал (ibidem,

p. 9) упоређује словенско државно уреЈјење са дотичним уређешем код дру-

гих Аријаца (gens, fratria, curia и племе, — род, жупа и племе).

имао већу власт, него они. Над свима племенским кнезовима

je опет стајало једно лице, кога можемо назвати великим

кнезом, као што су се код неких Словена кнезови већих

државних заједница баш називали. У неким племенским држа-

вама није се државна власт излазила у рукама жупанског

скупи, него у рукама једног од жупана, који je успео да се

изнад осталих уздигне и да им своју власт наметне.

У VI веку познајемо већ једног словенског кнеза, који

влада већим племенским савезом. То je горе већ споменути

Даврентије (Dobrota), Аварски хан je га позвао заједно ca

другим словенским поглаварима, захтевајући, да се му по-

коре и плаћају данак. Менандер не наводи монархијски титул

Даврентија, али остале словенске поглаваре, који су били

заједно ca Даврентијем позвати, именује било као оне, όσοι

εν τέλει του έθνους (είσι), т. ј. који имају власт над народом,

било као оне, οι ξύν αϋτφ (Δαυρεντίψ) ηγεμόνες, т. ј. који су

с њим (Даврентијем) вође, претпоставл>ени, поглавари, власто-

дршци. На један сличай начин, и то ηγούμενος, Менандер

назива самог аварског хана. На основу наведене термино-

логије може се мислити, да je Даврентије био поглавар неког

већег у Дакији савеза словенских племена, од којих je свако

имало властитог вођу.

Било je већ о томе говора, да и онде, где се je код

Словена образовала мрнархијска влада, није ни она била нео-

граничена. Владалац je у важним пословима био ограничен

одлукама неких сајама, неких скупова више мање демократ-

ских, а односно и аристократских. Подробније ћемо о њима

говорити у следећој глави, где биће говора о сајмима код

Балтијских Словена.

γ é. Каква je била друшшвена организацией код Словена пре

X века, о томе нема довољних података. Ипак се из извора

зна ма да то, што се становништво делило на три класе, и

то, на имућне људе, просто слободно пучанство и роблье.

Подлогу je друштвеној неједнакости пружало родовно уре-

ђење. Ма да су родовни чланови били измену себе једнаки>

ипак je родовни старешина био према своме положају виши

изнад осталих. Из доходака од заједничког родовног имања

je му очевидно припадао један већи део, тако да je његова

породица уживала веће благостање, него остале, а дужност

je му давала знатну власт. Сличай положа], као што старе-

шина у роду, заузимао je жупан у жупи. И он се je ocehao

као знатно уздигнут не само изнад простог жупског пучан-

ства, него и изнад старешина појединих родова. Кад су пак

у родовима и жупама засноване на крвном сродству зајед-

нице у току времена све више попуштале, онда je у исто

време расла старешинска и жупанска власт, па поред тога

се je повећавало лично старешинско и жупанско имање. Одатле

je у племенским државким организацијама постала имућна

класа (primates, primores, proceres, principes). У монархијама

(кнежевинама) ти имућни постају један чиновнички живаљ,

који у својим рукама држи градску (жупску) и сеоску управу

у облику жупана и сеоских староста (старешина).

Монархије уводе у друштвену организацију један нови

живаль, и то, — кнежевску дружину. То су л>уди, који не-

мају земље, нити су слободни; знају се добро служити ору-

жјем па сем тога манифестују изврсне способности за двор-

ску и државну службу. То je једна професионална војничка

класа, чији чланови служе, грађанску (не војну) службу само

узгред. НЬихова насеља су кнежевски градови, којих има у

целом крају знатан број. То су дакле градске војне посаде,

које су се у Угарској називале jobagiones castri, а код Сло-

вена управо дружине (у Русији се je разликовала „старија"

дружина од „млађе"; поред ,,дружинникъ" говорило се такође

„оружникъ"

). Прво je место измену дружине заузимала вла-

даочева пратња, дакле они, који су боравили у кнежевској

престоници.

Из дружине je доцније постало ниже племство, — milites,

витези, владици и др. Код Полапских су се Словена називали

витези (код Полапских Срба вићази, латински vithasii, vet-

henici, slavonici milites, немачки witsazzen, weiczhessen, knec-

hte и т. д.). О њима има података тек од потоњег времена,

кад су Полапски Срби (из чије територије ти податци по-

лазе) били већ одавно лишени политичке самосталности.

Али, као што указује сам назив словенски, није ту у питању

каква немачка установа, него остатак старих словенских уста-

нова. Не може да нас заведе ни то, што су споменути „ви-

тези" били под потоњом немачком владом неслободни се-

љаци, који су служили обавезну коњичку војну службу. У

неслободне сељаке су се онда убрајали и жупани, који су

иначе између неслободног сеоског становништва заузимали

најбољи положа]. Личну слободу су те две класе изгубиле

тек под немачком владом.

)

*) У четком се праву у току дугог времена одржао термин „друг"

(derho, druho, drugo) у смислу нижег племића, тако да je значко онолико, што

доцнији

rytíř (чешки витез), vladyka. Види: Brandt, Glossarium illustrans bohe-

mico-moravicae historiae fontes, Brno, 1876., sub voce „Druh", pag. 41; Herrn.

Jireček,

Prove. Historický slovar slovanského práva, Praha-Brno, 1904, sub voce

Drug, str. 54.

) У словенској књижевности питање о „витезовима" и жупанима нај-

боље расправља Чермак (Czermak, Illustrowane dzieje Polski, str. 266 i nast.,

272^i nast.). O етимологији тога израза види: Janko, O stycích starých Slo-

vanu s Turkotatary a Germány s hlediska jazykozpytného, str. 189 — 190.
Неки опажају везу између израза „витез" (vite,zb) и северогерманског vikmgr

(гусар). Јанко о^таквој вези сумња. Brückner (O Piascie, str. 3 i nast.) поред

облика „wiciadz" наводи још облик „witnik" и изводи те изразе од „wie",

што рзначава објаву, која се je шиљала по земљи, кад се je народ позивао на
оруаце против непријатеља. [Види

Vladimír Mažuranié.

Přinosí za hrvatski

pravno-povjestni jezik, sub voce „vítěz" (Svezak X, 1922 g.)].

У доба племенских словенских државица језгру je ста-

новништва у свакој од њих сачињавао сеоски сталеж, који

се je код неких Словена називао „дедићи" (dziedzice, — код

Пол>ака и Чеха), код неких пак „смерди" (код Руса и По-

лапских Словена, и то код последњих — zmurdones, smar-

dones).

) Најнижи су положај заузимали робови, о којимаће

бити говора у глави о приватном праву.

Интересантно je, да онај народни слој, који je пре био

најмногобројнији, и то, — слободно пучанство, — je у току

времена готово потпуно ишчезао. Смањио се je услед тога,

што појединци у друштвеном погледу или су се уздизали,

или су падали. Из слободних je л>уди постала класа имућних

и војника, с чега се je број редовног слободног станов-

ништва смањивао; осим тога je највећи део слободног пу-

чанства падао у економском односу, тако да се je у току

времена изједначио са положајем робља.

(

ч/ У овој глави још треба да спомињемо заЈнародне дуж-

носши ирема д£жави. У племенским словенским државама

државна се je радња ограничавала на обезбеђивање уну-

трашње и спољашње (према непријатељу) сигурности и на

вршење судства. Према томе су се народне дужности са-

стајале поглавито у зидању и издржавању градова, у стра-

жарској служби, у грађењу путева и мостова, у направљању

просека у шумама, у издржавању кнеза, његове дружине и

уопште чиновника, и навластито у војној служби.

Градови су се у давније доба зидали вероватно од земље

и тек доцније од камена и цигле. Код неких Словена су се

градови називали према материјалу, од кога су били зидани.

Многобројни су Београди (бели градови) , које сретамо код

различитих Словенских племена, добили свој назив с тога,

што су били зидани од камена .па затим кречени. У про-

тивност томе неколико градова, познати под именем Зем-

л>ен

) (т. ј. земљани) или Црни град

), указују, да су били

насипани из земл>е. За „беле градове" најзгоднија су места

били хумови и стене, где je имало под руком јако много

камена, за „црне" пак градове — равнице и навластито

мочваре, где су се на шиповима подизали „блатни (мочарни)

!) Cžermak (op. cit., pag. 275) убраја смерде у робље. Али, у старије

доба, кад нису се Полапски Словени још излазили под немачком владом,

смерди су без сумње сачињавали слободно пучанство, слично као што и руски

смерди. Ти се последњи расправљају у свима упбеницима из историје ру-
ског права.

) Има још данас две вароши, које се тако називају, и то, — Земун

(у Срему) и Zemplén (у Мађарској).

) Мађарска варош Csongräd има назив словенског порекла па полази

од Црноград. Најстарији угарски летописац (безимен бележник краља Беле)
објашњава, да Surungrad (Црноград) значи Castrum

nigrům.

градови". Што су Словени радо подизали градове на мочар-

ним местима, о томе осим других писаца прича и Ал Бекри.

)

Неки су се градови управо називали блатни (мочарни), као

на пример, Блатно (Urbs Paludaram, Mosaburch на Блатен-

ском језеру) у Угарској и Мозабург у Корушкој. Пошто се

тим питањем не можемо подробно бавити, упућујемо читао-

це на дотичну књнжевност.

)

ГЛАВА II

О ЗАЧЕТЦИМА ДРЖАВНОГ YPETFjErbA КОД

СЛОВЕНСКИХ НАРОДА ПРЕ X ВЕКА.

"**· Најстарија код Западних Словена je пола баснословна

Сомова држава од VH века. О њој знамо сувише мало.

Фредегар у својој Хроници (IV, 48) прича, да њен je осни-

вач Само био natione Francus de pago Senonago. Може се

претпоставльати, да то je био један франачки трговац из

неког места у Низоземској (Niederland).

) Организовао je

Западне Словене, као што изгледа, — Чехе и Словенце

у једну већу државну целину, којом je владао 623—658 го-

дина. Средиште његове државе je према свакој вероватности

сачињавала Чешка, али су се њене границе протезале на

север све до Хоболе, а на југу су стизале чак негде преко

Драве

}. Западна je се граница налазила код горњег поречја

!) Весшбергъ, op. cit., pag. 143.

) Из најновије књижевности нарочито je ваљано дело Пича:

Pič, Staro-

žitnosti země české, део III: Cechy za doby knížecí, св. I (ílpar, 1909), стран.

201—323. Тамо се расправљају и градови код других Словена; затим тамо

(стран. 355—388) се наводи списак чешких градова. Добар информациони рад

(тачније, једно предаванье) о четким градовима написао je

Bráníš (Staročeské

hrady, Praha, 1909). О бугарским градовима в. Бобчевъ, История на старо

българското право, София, 1910, стран. 266—269. У руској кн>ижевности je

врло важно дело Самоквасова: ОЬверская земля и Северяне по городищамъ

и могиламъ, Москва 1908. Види такође од истог научњика Изсл^доватя по

неторга русскаго права, выпускъ II, Москва, 1896 г., и Дополнеюя къ курсу

лекцш по истор!и руескаго права, Москва, 1908 г., стран. 21—25.

[Vladimír

Mažuranié, Přinosí za hrvatski pravno-povjestni jezik, sub voce „grád" (Svezak III,

1912

.)].

) P a l a c k ý (Dějiny národu českého, I свеска, 4.-о изд., 1894, стран. 53)

n други, као на пример Kos (Gradivo, I, str. XXXVIII), изјављују мишљење, да

je Само био словенског порекла.

) Да je Самова држава приближно имала горе споменуте границе и да

се je баш простирала на чешку и словеначку територију, види се из два факта.

Пре свега у рату, који je ca Самом водно Дагоберт Франачки, Дагоберту

•су помагале лангобардске и швапске војске, које су напале на словенске пре-

Мена, а неточна je допирала до Паноније, где се je излазило

средиште Аварске државе. О политичкој организации Са-

мове државе није нам Фредегар оставио никаквих изве-

штаја, али изгледа, да je Само непо^редно^вдадао сама ср£г_

дишњим делом споменуте териториЈе (негде у Чешкој), a

северян и јужни простори jcy__ce ca његовом државом ује-

дињивале само на федералним начелима. Као Самов савез-

ник на северу спомиње се кнёз Лужицких Срба Древан, а

на југу — Словеначкй кнез Валук.')

После Самове смрти ньегова се je држава распала. О

Корутанским Словенима знамо барем то, што су они после

Сама имали сваје домаће кнезове, чија су имена позната од

средине Vlil века (в. горе). Томе на супрот исшори/а Чешко-

Моравских Словена остаје за нас све до краја VIII века пот-

пуно тамна. Тек кад je Карло Велики ујармио Сасе,

Баваре и Лангобарде и кад je отпочео предузимати ратне

походе против Авара, онда су Франци и њихови летописци

обратили пажњу на суседна словенска племена, на име у

Чешкој и у Моравској. 791 г. je немачка војска, коју су

предводили гроф Теодорих и Карлов коморник (camerarius)

Мегинфрид, у походу против Авара пролазила преко Чешке

и истим се je путем натраг враћала. Могуће je, да су Сло-

венска племена у Чешкој онда била савезници Франака, јер

су Авари били заједнички непријатељи и Чеха и Франака.

После пошто je Аварска држава била оборена, 803 г. je у

Доњој Аустрији била образована неточна марка (доцније

Oesterreich), која je постала један опасни сусед за Словенска

племена у Чешкој и у Моравско]. То се je већ испољило

805 г., кад су се на Чешке Словене подигле три војске, и

то, — с запада, с северозапада и с југозапада. Словени су

се сакрили у шумама, и дошло je само до тога, што je не-

пријатељ попленио њихову земл>у. У исто je време пао

чешки војвода Бех (Becho, Detho, Lecho).

) Нове војске, које

деле (очевидно, Корутанских Словена). На Словенце упозорује таксфе залц-

буршка тужба, т. з. Conversio Bajoariorum et Carantanorum. У противност томе

Wogastisburg, град, који je безуспешно био опсађиван од франачког краља,

обично се тражи у Чешкој (највероватније код Домажлица); на Чешку упо-

зорују такође словенски напади на Турингију и отпадништво кнеза Древана

од Франака. Rachfahl (op. cit., р. 12) мисли, да се je граница Самове државе

протезала до Штајерских Алпа.

') Фредегароза Хроника, IV, 72. Име Валук није по звуку право слове-

начко. Очевидно то je исто име, које се у словеначкој историји спомиње под
772 г. у облику Valtunc, што једни читају као Vladuh, a Kos као Volkun.

) Herm.

Jireček, (Rozmanitosti dějepravné, Volných rozprav číslo pate, Vyš.

Mýto, 1908, str. 25 i 26) чита Lecho и тумачи то као appellativum од lech,

баш који се израз појављује код Далимила. — У место Beheimi у Annales

Moissiacenses од 805 г. налази се

Činu — Vinides, што Períz тумачи као

Cihu — Vinides (дакле Чеси). Herm.

Jireček,

(ibidem, p. 28) правилно то ту-

мачење одбацује. Чеси, то je онда био назив само за једно племе.

су 806. г. биле послане у Чешку из Баварске, Швапске и

Бургундије, опет су крај поплениле.

) Према Липерту,

) ти

су ратни походи против Чеха изазвали само то, што 807 г.

један се je део данашње Чешке (од Пшемде све до Средо-

горских жупа) предао Францима под њихсву заштиту, за

што je морао наравно плаћати данак. Потврду затакву своју

хипотезу Липерт налази у Capiturare de expeditione од

807 г. Овај капитулар установљава, да у случају, кад

би Срби (т. ј. Лужички Срби) имали да своју отаџбину

бране, сви буду дужни да подигну оружје; кад би се пак

морало само помоћи partibus Beheim, онда би само два на-

стањена човека морали да даду трећег наоружаног. Због

тога, према Липерту, биограф je Карла Великог Ајнхард

(Einhard) имао разлога за тврђење, да Карло Велики Велете,

Сорбе, Оботрите, Чехе „ita perdomuit, ut eos tributarios effi-

ceret" (тако je савладао, да их je приморао да му плаћају

данак).

Кад je 817 г. Луј I разделио Франачку државу између

три своја сина, онда je најмлађи Лудовик (Немачки) добио

и територију Четких племена. Ипак то не значи, као да je

чешка територија постала једна франачка провинција. Карло

Велики се je задовольио тим, што су суседна Словенска пле-

мена признала извесну, доста олакшену зависност од његове

државе. Тако je ствар стајала не само са Чесима и Морав-

л,анима, него и са Полапским Словенима.

) Томе насупрот

су Словенци (Корутанци) били много тесније уједињени ca

Франачком, па доцније са Немачком државом. Нэихова je

територија у самој ствари била једна франачка, па доцније

немачка провинција.

Кад су чешка племена дошла под заштиту Франака,

данашња се je Чешка и Моравска састојала из више пле-

менских државица. Колико je било тих државица, не знамо.

Не зна се за то доба чак називе свију племена; свакако

изгледа, да je их било око петнаест. Ваш тај број наводи у

другој половини IX века т. з. Баварски Географ;

) називе

!) Lippert (Socialgeschichte Böhmens, I, S. 137) сматра, да и 806 г. ствар

се тиче Лучана. Bachmann (Geschichte Böhmens, I, Gotha, 1899, S. 92) пак

изјављује једну не образложену хипотезу, да су вове војске биле послане у

јужноисточне пределе Чешке, који нису дотада били покорени.

) Lippert, op. cit. pag. 137 et 138.

) То се види и из извора. Тако, на пример, се у Фулдским Аналима

пад 858 г. прича, да je франачки краљ „са својима" у Франкфурту одлучио,

да се на границе пошаљу три војске (све против Словена) са смером, да се

сиољашњи. немири угуше и да затим крал, може да лакше управља ундшра

у држави.

) Beheimare, in qua šunt civitates XV, Marharii habent civitates XI. Под

речју civitas се овде разуме жупски град, па у исто време и територија, која

припада граду, дакле — жупа. Упореди обичне некад називе у Угарској: ci-

Четких племена садржи такође исправа, којом je била за-

снована Прашка бискупија; та неправа у исто време потврђује,

да je на почетку IX века могло тих племена бити око

петнаест. Тамо су били: Чеси (настањени у средишном делу

краја), Лучани, Лемузи (или Стадици? Косма наводи про-

винцију Белину; међутим Белина то je назив реке), Лзуто-

мирици, Дечани, Пшовани, Хрвати, Зличани, Дудлеби, Не-

толици, Седличани. Колико je било племена у Моравској и

како су се сва називала, за то не знамо. Познамо само

Морављане, Холасовице и Ловатице или Ловентице. Ипак

сигурно није могло у Моравској бити једанаест различитих

племена, као што би могло изгледати из причања Баварског

Географа, да je тамо било једанаест градова, У корист тога

говори делимице мања површина територије, а делимице

та околност, што je Моравска била централизована раније,

него Чешка, јер тамо се je централизација почела скоро

после смрти Карла Великог. Луј Побожни не само није имао

ту енергију, што Карло, него je морао иступати против др-

жавних чиновника, који су се побунили, и у исто време

против спољашњих непријатеља (Данаца, Нормана и Арапа),

па због тога je могао да на Словенска племена простире

само номиналну власт. Име Моравльана се први пут спомише

822 г., кад су бајаги у Франкфурт на државни сајм дошли

посланици свију источних Словена, Оботрита, Сорба, Велета,

Чеха, Морављана и Преденецената (последней се објашњавају

као Браничевци). У току извесног времена су Моравльани

признавали врховну власт Франака, али скоро после 830 г.,

кад иступа први историјски моравски кнез Мојмир, појављују

се код Моравских Словена први знаци централизације. Око

836 г. je Мојмир протерао уделног моравског кнеза Прибину

из Нитре, који је побегао код немачког маркгрофа Радбода.

Прибина je примио хришћанство и 840 г. je добио од крала

Лудовика на име лена један део доње Паноније у поречју

Саве, која утиче у Блатанско језеро.

Кад по уговору у Вердуну (843 г.) je у Франачкој др-

жави опет настао мир, Лудовик Немачки je почео иступати

против Словена, jep je дознао, да Морављани намеравају да

се одвоје, па решио je да их казни. Раније je ипак одолео

Оботритима (844 г.), завезао je пријатељске односе са Дан-

ским краљем Хорихом (Ерихом) и покушавао je да превуче

на своју страну и Чехе. 845 г. je у Ратисбони примио че-

тирнаест њихових војвода са пратњом и заповедно je да буду

крштени, као што су захтевали. Правилно бележи Липерт,

)

vitas и varmegye (латински mega). О значењу, израза civitas пише Herm.

Jireček у своме делу: Rozmanitosti

dějepravné (Volných Rozprav č. 5, str. 39).

Затим види Rachfahl, op. cit., pag·. 4.

V Lippert, Socialg-eschichte Böhmens, I, S. 139.

да нису сви они били племенске војводе, јер се не може

претпоставити, као да je у западној Чешкој, одакле су те

војводе дошли у Ратисбону, било четирнаест племена. 846 г.

je Лудовик Немачки збацио Мојмира и поставио je на кне-

жевски престо Растислава. На обратном путу преко Чешке

je немачка војска подвела знатне штете, одакле се види, да

војводе, који су 845 г. били крштени у Ратисбони, владали

су само једним малим делом чешког краја. Чак ни Растислав

није остао веран Немцима. Због тога je Лудовик Немачки

био приморан да више пута с њим ратује (855, 864, 869 г.).

Растислав се je тим задовольавао, што се je време от времена

силом ослобођавао испод власти Франака, али о заснивању

једне веће самосталне државе није се старао у толикој мери,

као што његов синовац Светопук (870—894), који je завладао

престолом помоћу подмуклости, a ослепљеног je Растислава

затворио у манастир. Франачки су чиновницки управљали у

Моравској само кратко време, после пошто je Светопук при-

знао франачку власт над собом, jep скоро му je пошло за

руком да Франке протера и да ослободи крај испод њихове

власти. Дакле су Чеси и Моравл>ани били 871 г. савезници.

У току целог тога времена Чешка није била још уједи-

њења; можда се само неке од племенских кнежевина, које

су Чешку сачињавале, уједињавале у веће савезе. Фулдајски

знали под 857 г. споминьу као посебну политичку целину

Витораску земљу (војводину), где je бајаги тирански владао

Славићех (Sklauitag), Виторадов (Вистрахов) син. Немци су

узели главни град те војводине (Витораз) и поставили тамо

на кнежевски престо Славићехова брата, чије име није наве-

дено; a тај je Славићехов брат пре био од истог Славићеха

протеран па боравио je код сорпског кнеза Честибора (Zistibora).

Исти извор под 872 г. набраја пет чешких кнезова (војвода),

и то: Светослава (Zventislav), Братислава (Vitisla), Хермана

(Herima), Спитимира (Spoitamor) и Мојслава (Moyslan)').

Моравску су Франци услед несрећног рата од 872 г.

потпуно изгубили. Онда се je Светопук при закључивању

мира у Форхајму обавезао само да плати данак. Чеси су у

i) Lipperí, (op. cit., pag. 146 et 147) покушава да одреди место за кнеже-

вине тих пет војвода. Говори о средишној чешкој територији, али ипак те

кнежевине намешта близу Шумаве. Herm.

Jireček (Rozmanitosti cějepravné,

Volných rozprav č. 5, str. 27 i 28) ce зауставља на именима споменутих вој-

вода. Објашњава, да Vitisla треба да се чита Вратислав, на што смо пристали

(ма да би се тешко помислио на Братислава од 895 г.). Herima није према

Јиречеку Херман, него вероватније -Јаромир. Немачка имена нису Чешки

Словени у оно време вероватно употребљавали. Ако ипак погледамо друге

словенске народе, који су са Немцима имали односе и рано су употребља-

вали немачка имена (упореди, на пример, Kocel), неће нам немачко име Хер-

мана изгледати чудновато (баш гроф je Тахолф био чешког порекла). Moyslan' а

Јиречек чита као Myslan (Мишљан), али je ипак боље да се чита Мојслав (упо-

реди са Мојмиром).

Форхајму такођи били застушьени од својих посланика

и признали су барем номиналну врховну власт Франака,

а у самој су ствари припадали Великоморавској Свето-

пуковој држави (све до Светопукове смрти). До рата између

Арнулфа и Светопука дошло je 883. и 884 г.; ипак су 885 г.

противници учинили мир, који je затим трајао до 890 г. Према

летописцу Регинону, Арнулф je онда Светопуку предао „Чешку

војводину". Taj извештај треба да се разуме на тај начин, да

je у оно време (890 г.) Светопук имао врховну власт над

Четком, а Франци су то признавали. Али 891 г. споразум

се није одржао. С помоћу Мађара je Арнулф са три стране

напао на Светопука, са којим су Чеси ушли у савез. Кад je

Светопуку пошло за руком да принуди Немце да побегну,

онда су се с њим сајединили незадовол>ни великаши Арнул-

фове државе, и то, — Енглшалк, Вилхелм и Руодперт. Ка-

рактеристично je то, што je Моравска бивала једно уточиште

за немачке избеглице и незадовол>не л>уде. Чак су синови

Лудовика Немачког, Карломан и Лудовик, искали Ратисла-

вову помоћ против свогаоца; такође су франачки чиновници,

на пример гроф Вернер (865 г.) и Гундакар (869 г.), бегали

код Растислава. Мало доцније je код Светопука тражио уто-

чиште Арибо, гроф источне марке.

894 г. je умро Светопук, оснивач велике Моравске државе,

која се je простирала на север до Повишља

), а на северо-запад

све до неких племена Полапских Словена, која су у току

извесног времена плаћала Светопуку данак

). Ипак између

884. и 894 г., насупрот томе, што, идући за Палацким, Ду-

диком и Бидингером, тврде Пич

^, Богуславски*) и Двожак

нису вероватно границе Моравске државе допирале до Па-

ноније

). Тим мање je налик на истину, као да се je Моравска

држава већ под Растиславом између 860. и 868 г. протезала

од северних Чешких брда, поречја Сале и горњег Мена све

некуд на југ до горше Драве, и као да je осим Лужица,

Чешке, Моравске, Словачке π једног дела данашње Доње

Аустрије обухватала још и северну Штајерску са деловима

Угарске између Дунава и Рабе

) Методијево житије, 11.

) Дитмарова (Dietmar) Хроника, VI, 60 (Bielowski, Monum. Pol. Hist,

I. p. 294).

)

Pič,

Der nationale Kampf gegen das ungarische Staatsrecht, Leipzig

1882, S. 55. Упореди: Palacký, Dějiny národu češ., I (4-o изд., 1894), str. 83.

Dudik,

Dějiny Moravy, I, str. 170; Büdinger, Oesterreichische Geschichte, I, 202'

) B o g u s í a w s k i , Dzieje Stowianszczyzny póínocno-zachodniej, III, 126.

) Rud. Dvořák, Dějiny Moravy, kn. I, Brno, 1899, str. 40.

) Huber, Oesterreichische Geschichte, I, 110; Dämmler, Geschichte des

cstfränkischen Reiches, III, 225.

) Czermak, Illustrowane dzieje Polski, I, str. 192.

Скоро после Светопукове смрти je Моравска држава

била уништена. Нзегови синови нису се могли при деоби

владе споразумети, а поред унутрашње забуне су крају угро-

жавали спољашњи непријатељи, и то, — Немци, па тим више

Мађари. 907. г. Великоморавска већ се више чак не спомиње

Последице пропасти Велике Моравске су се манифес-

товале већ 895 године, која je непосредно ишла за Свето-

пуковом смрћу. Ваш под том годиной Фулдајски Анали

бележе, да су у Ратисбону (Регенсбург) дошли de Sclavania
omneš duces Boemanniorum, quorum primores erant Spytignewo
et Witisla (из Склавеније сви кнезови Боеманаца, од којих

су најугледнији били Спитигнево и Витисла), па су од краља

Арнулфа били примљени ca поштовањем и руковањем, као

што je био обичај, и предали су се под његову протекцију.

Дакле су се Чешки Словени одмах после Светопукове смрти

ослободили испод зависности од Великоморавског кнеза и

признали су врховну власт немачког краља. Чак на крају

IX века није још било једноставне Чешке државе, него се je

крај састајао из више племенских кнежевина, између којих

су предње место заузимали кнезови средишног Чешког

племена, и то, — Спитипьев и Вратислав. Уједињење je

Чешке и стварање једноставне Чешке државе било тек дело

обеју Болеслава, првог и другог, и било je свршено кра-

јем X века.

За ПолаисИсе Словене извори спомињу мало раније,

него што за Чешке. Не узимајући у обзир српског кнеза

Древана, Самова савременака, сретамо Полапске Србе (Сорбе)

први пут 748 г., кад су помагали Пипину против Саса.

) Од

времена ратова Карла Великог са Сасима Немци су стално

обраћали пажњу на Полапске Словене. Многобројна су пле-

мена Балтијских и Полапских Словена заузимала цео северни

и источни део територије данашње Немачке између доње

Лабе и доње Висле, такође између Сале и средње Лабе и

средње Одре. Taj су простор заузимале четири племенске

трупе. Три су од тих трупа припадале западним Ласима;

то су били: Оботрити, које неки писци према Шафарику

називају Бодрицима, Велети или Лэутици, и Поморани. Че-

тврта трупа — Полапски Срби (Сорби) су по крви били

*) Из књижевности о Четким и Моравским Словенима треба да се

поред старијих дела од Шафарика, Палацког и Дудика још наведу следећа:

Lippert, Socialgeschichte

Böhmens, I, Bd.; Bretholz, Dějiny Moravy, t. I, Brno

1896; Rud. D v o ř á k , Dějiny Moravy kn. I, Brno 1899; Bachmann, Geschichte

Böhmens, I, Bd., 1899; Успенскш, Первыя славянсюя монархш на с^вероза-

пад^, Петербургъ, 1872 (више се односи на потоње доба); Bogus Jawski, Dzieje

Slowianszczyzny

pómocnozachodniej, tom II (1899) i III. (1892); N o v o t n ý , České

dějiny, Praha, I, 1911.

) Annales Mettenses (Mon. Germ. S. S., vol. I, p. 330); Chron. Fredeg-arií

(S. S. rer. Měr., vol., II), p. 184.

више сродни Чешко-словенским племенима, али су се у ис-

торијском погледу више сједињавали ca споменутим трима

групама. Оботрити су становали у већем делу данашњег

Мекленбурга и у суседним Линебурским и Холштајнским пре-

делима,- Велети — између средње Лабе и доње Одре (по-

главито у Бранденбургу и у неточном делу Мекленбурга),

Поморани — између доње Одре и доње Висле, Полапски

Срби (Сорби) — између Сале и Лужичке Нисе. Оботритска

се je трупа састајала из следећих племена: Вагра, властитих

Оботрита или Рарога, Полаба и Варна. Смољњани и Би-

тенци

) или су припадали Полабима или пак, као што тврди

Ваховски,

) сачињавали су самосталне племенске јединице,

као што je било 811., 839. и 877. г., кад нису припадали

ни Оботритском, нити Велетском савезу. У трупу Оботрит-

ских племена треба да се уброје и Глињани.

) Баварски

Географ наводи, да су Оботрити (Nortabtrezi) имали 53 гра-

да, који су били подељени између појединих кнезова (du-

ces), a Глињани (Linaa) — 7 градова. Исти Географ спомиње

Смољњане и Битенце укупно са Морачанима (Morizani), који

су према њему имали 11 градова. Павињски,

) очевидно

услед тога уједињења, убраја Морачане у савез Оботрит-

ских племена; насупрот томе и вероватно правилно други

писци сматрају, да Морачани спадају у Л>утичка племена.

)

Што се тиче ВелешсЈсих или ./Ъутичких племена, то Адам

Бременски

) у XI веку убраја у њихов састав ова племена:

Ратаре, Доленце, Чреспењане и Хижане. С тим се слаже

старији извештај од стране Баварског Географа, који прича,

да су Вуци (Велети, Лэутици) раздельени на 4 земље (4 regi-

ones) и да имају 95 градова. Споменута 4 племена су према

свима податцима припадала најдуже време савезу Велетских

племена, која je некад обухватао и више племена. Тако, на

пример, једно кратко време су њему у X веку припадали и

Хоболани или Стодорани. Међутим Укрјани, ма да су били

једно од Велетских племена, ипак нису припадали њиховом

савезу,

) слично као што можда и нека друга Велетска пле-

мена, на пример, — Дошани, Морачани, Брежани. За неке

*) Bog-usíawski, Dzieje Siow. póhi. — zach., II, str. 36.

) Wachowski, Stowianszczyzna zachodnia, str. 116.

) Појављују се под различитим латинским називима. Boguslawski, (op.

cit., II, р. 37 et. 38) разликује два различна племена ca једним истим именом.

О односу Смољњана и Глтьана према савезу Оботритских племена упореди:

W a c h o w s k i , op. cit., p. 78 et 108.

4) Павинскш, Полабскје Славяне, Варшава, 1871 г., стран. 20.

) Šafaíik, Slov. starož., II, str. 605; Boguslawski, op. cit., p. 52.

) Gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum, III, 21 (S. S. rer. Germ.,

1876,

pag. 111).

) Wachowski, op. cit., p. 119.

«эд њих нема пре X века никаквих извештаја.

) Рујанци

({Рани) су између Велетских племена заузимали један осо-

•бити положа], као настањени на острву.

Као што Оботрити и Велети, исто тако су се и Помо-

рани морали делити на многобројна племена. Били су ипак

веома удаљени од терена борбе, која се je водила између

Немаца и Балтијских Словена, па због тога старији извори

не спомињу за етничку деобу поморског становништва. Тек

би извештај Ибрахима ибн Јакуба од друге половине X века

о словенском крају Avbäba могао да се тиче Поморја; ипак

Ваховски га односи на Велете

) Авбапски народ борави,

према Ибрахиму иби Јакубу, на мочварним местима на се-

веро-западу од Мешкове државе и има код океана велики

град са дванаест капија и једним пристаништем. Taj народ

бајаги води борбу са Мешком и његова je моћ велика. Краља

нема и никоме се не покорава. Родовне старешине су ње-

гови владаоци.

) De Goeje*) je град Avbäba сматрао као

Гданск (истог су мишљења и неки слависти, као што Богу-

славски),

) али ипак je више налик на истину Вестбергово

)

објашњење, према коме Avbäba то je град Јулин или Волин>

(Jumin, Jomsburg, Wineta). Ma где тај град тражимо, неће то

изменити факат, да се уопште од Ибрахима ибн Јакуба ни-

шта не може дознати о појединим Поморским племенима.

Због тога нам само остаје, да на основу вероватности сма-

трамо, да су се Поморани, као што и други Балтијски Сло-

вени, делили на поједина племена.

)

Много je ситних племена било настањено на територији

Пoлaпckιιx Срба (Сорба), где je, према Баварском Географу,

у половини IX века било 50 градова. Ваховски,

) идући за

Бетгером (Böttger), наводи поред Коледичана још следећа

племена, односно следеће пределе: Сиромунти, Нелетице, Ху-

тизи, Скунтира, Тухурини, Вета, Пуонзова, Струпенице, Ге-

раха, Плисни, Брисинги (Брјезница), Сари, Звики, источни

Гутизи. Наравне, нису то још сва сорпска племена, јер ту

фале Гломачи или Далеминци, који се иначе често спомињу

) Bogus\awski, op. cit., II, р. 52 et. 53.

) Wachowskí, op. cit., рад. 135.

) Весшбергъ, Комментарш, стран. 146 и 147.

) Холандијски превод Ал. Бекрија од De Goeje (наштампан у делу:

Een belangrijk arabisch bericht over de Slawische Volken omstreeks 965 n. Gh.),

преведен на чешки језик од Јос. Jnpeneka и објављен у

Čas. Češ. Musea,

1880 г., стран. 293. и след, над насловом: Zprávy Arabův o středověku slovan-

ském, II.

) Boguslawski, op. cit., II, pag. 56.

) Весшбергъ, Комментарш, стран. 39 и 40.

) Boguslawski, op. cit., 11, pag. 55 et 56.

) Ibidem, pag. 112.

у изворима. Словенски облици наведених назива могу се

наћи међу осталим код Шафарика и Богуславског.

)

Остављајући на страни Поморане, о чијој се историји

пре X века не може казати ништа сигурног, да кратко опи-

шемо само зачетак државног уређења код Оботрита, Велета

и Сорба. Свака je од те три племенске трупе водила осо-

биту политику. Ваш словенске се политике држали само

Велети, a међутим су Оботрити и Сорби помагали Францима

против Саса и Велета. Кад се на завршетку VIII века сретамо

у изворима са тим трима словенским племенским групама,

опажамо, да су оне без сумње већ тада имале довољно

знатну политичку прошлост. Нису то обичне племенске

кнежевине, нити још првобитније организације, него то су

читави племенски савези, читаве федерације. Наравно je

између појединих племенских трупа било разлика: најмању

су способност за политичку организацију имали Сорби, који

нису се уздигли до једне трајније централизације, баш коју

налазимо код Оботрита и Велета. Ваховски, који досада je

најбоље од свију описао политичко стање Балтијских и По-

лапских Словена, сматра државно уређење Обошриша као

највише развијено, jep je Оботритска кнежевина имала ка-

рактер једне војне монархије. Многобројни ратови, које су

Оботрити водили самостално или у савезу са Францима и

по њиховом наређењу, морали су да усавршавају њихове

дружине, које су постале један ослонац за монархијску власт.

Оботритски владаоци, — Вилчан, Драшко и Славомир, — у

спољним односима иступају сами без учешћа савета од

нижих кнезова или већа.

) Већина je Оботритских племена

створила једну федерацију, на чијем су челу стајали тек што

споменути кнезови. Поред кнезова извори говоре о народним

primores, meliores, praestantiores. Ваховски

) тумачи, да се ту

под првим двема изразима разумевали кнезови појединих

племена, али за такво тумачење извори не пружају ни до-

волну основу. Сам Ваховски*) претпоставља, да под изразом

praestantiores треба да се разумеју великаши, поглавари бо-

гатијих родова, али то исто се може тврдити и о изразима:

primores и meliores. Једном речи, није изворска терминологија

сигурна. Што су ипак Оботритска племена у самој ствари

образовала неку федерацију и што су на њеном челу стајали

кнезови, које можемо да назовемо великима, то потврђују

') Ibidem, pag;, 57—71. Види аатим дело: Wil. Bogusíawski i Mich.

Horník, Historija Serbskeho národa, Budišin, 1884, str. 14.

) Wachowski, op. cit., pag. 106 et 107, 223.

) Ibidem, pag·. 108. — У самој je ствари истинито, да се о сорпском

кнезу Tunglo пише: unus de Soraborum primoribus (Франачки Анали, 826 г.)-

) Ibidem, pag. 108 et 109.

Фулдајски Анали. У њима се под 844 г. прича, да je Обо-

тритски „крал" Gotzomiutz (Гостомисл) пао у битци са не-

мачким краљем Лудовиком, који je затим предао Оботритску

земл>у у управу „војводима" (очевидно, племенским кнезо-

вима), јер није хтео да успостави великокнежевску власт.

)

Под 862 г. Фулдајски Анали бележе, да се je франачки

краљ Луј помирио са својим сином Карломаном и водио je

војску против Оботрита, чији je војвода (dux) Tabomiuzl (Дабо-

мисл) као да je био приморан да се покори (чему ипак про-

тиврече Annaíes Bertiniani) и да да таоце (па међу њима и

сопственог сина). Ваховски

) сматра тога Дабомисла опет као

великог кнеза (ма да се у изворима ништа не говори о дру-

гим оботритским кнезовима); на тај дакле начин Лудовикова

тежња, да се великокнежевска власт код Оботрита укине,

не би се остварила. У X веку се свакако види, да се je Обо-

тритска држава опет распала на више самосталних кнежевина.

Какву су оботритски велики кнезови имали власт, о

томе се може изјавити само једна хипотеза. Неки су од тих

кнезова поступали довољно безобзирно, што се исполава,

на пример, из парнице, коју су 819 г. (према Фулдајским

Аналима) оботритски primores (великаши) подигли на царском

двору у Аквизграну (Ахену) против свога кнеза Славомира.

Киез je био осушен да се протера, а влада je била предата

Чадрагу, сину претходног кнеза Драшка. Али, ни Чадрагова

влада није се допадала оботритским великашима, који су и њега

тужили цару 826 г. Чадраг je онда био позват на немачки

државни сајам, да се правда, а Оботрите су питали, да ли

желе његову владу и за даље. Дошао je на то двојаки од-

говор, и то: од „бол>их и угледнијих" (meliores ас praestan-

tiores) један позитиван одговор, а од осталих — негативан.

Цар je, идући за мишлењем великаша и примивши таоце,

вратио Чадрага натраг у његов крај. Из тога извештаја Фул-

дајских Анала дознајемо, да су се Оботрити морали скушьати

на нека већа (неке сајме), јер би друкчије тешко било цару

да добије одговор од читавог народа. У тим већима je оче-

видно поред великаша примало учешћа и пучанство.

Исто су тако образовала федерације и нека Велешска

Племена. Annaíes regni Francorum под 789 г. спомињу њиховог

великог кнеза Драговита. Он се je ca целим својим народом

покорно Карлу, па затим су по његовом угледу то исто учи-

нили и сви остали словенски „поглавари и кнезови " (primores

) Wachowski (ibidem, pag. 109) je правилно скренуо пажњу, да већина

немачких летописаца погрешно сматра Гостомисла као једног од многих

оботритских „краља". — Под речју „војводе" (duces) на споменутом месту

Фулдајеких Анала би се односно могли подразумевати немачке војводе, али

ипак боље je претпоставл>ати, да су ту у питању домаћи оботритски пле-

менеки кнеаови.

) Ibidem, pag. 110.

ас reguli). Ваховски

) тумачи, да треба да се под речју pri-

mores разумеју кнезови слабијих племена, а да reguli то су

били моћнији кнезови.

Нови извештај о велетским кнезовима пружају исти

Анали под 823 г., баш кад су на француски државни сајам

дошли два брата, велетска „крала", и то, — Милогост

(Milegast) и Чаладраг (Ceaíadrag), који су пред царем водили

парницу о влади. То су били синови велетског „крала"

Луба, који, ма да се je државом поделио са браћом, ипак

je, као најстарији, вршио врховну власт. После пошто je Л>уб

пао у боју са Оботритима, народ, т.ј. сајам целог народа

je за „крала" изабрао његовог сина Милогоста, као најста-

ријег. Пошто je ипак Милогост недостојно вршио владу, која

je му била поверена према народном обичају (secundum ritus

gentis, т.ј. као најстаријем у роду), народ je га дакле свргнуо

па пренео je „ кралевско достојанство" на млађег брата.

Незадоволан таквим обртом ствари Милогост се je обратно

цару, који се je убедио, да je народ поволнији за млађег

кнеза, па према томе je одлучио, да баш тај последњи има

да влада. Затим je цар оба брата обдарио и пустио, чим су

обећали да he узајамно чувати слогу.

У изворима има врло мало места, која би нас толико

подробно информисала о државном уређењу Полапских Сло-

вена. Ту се види, да су Велети знали за достојанство великог

кнеза и подручних му (уделних) кнезова, и да се већ код

њих образовала извесна династија, па дакле je постало и

начело наследности престола. Постојао je један сталан по-

редак наслеђивања престола, и то, — великокнежевски je

престо наслеђивао најстарији син. Ипак се je при томе одр-

жао знатан утицај народне воле, тако да je народ на већу

могао да недостојном владаоцу одузме престо и да га преда

некоме другоме члану динанстије. Taj je народни обичај био

поштован и од стране франачког крала.

Од 826 г. преко целог деценијума ништа се не чује о

Балтијским и Полапским Словенима. Тек 837 г.

) су Обо-

трити и Велети одрекли Немцима покорност, услед чега je цар

Луј Побожни послао против њих војску. Онда Словени не

само су се ујединили, него су се сем тога и предали данском

кралу Ериху (Хориху) под његову протекцију. Резултат

царског похода против уједињених Оботритских и Велетских

племена није за цара био потпуно поволан. Истина, немачке

су се војсковође повратили на царски двор са таоцима и

изјавили су, да су Словени побеђени (838 г.). Али ипак баш

следеће године су исти Словенн са данским Викиигима

1) Wachowski, op. cit., pag·. 101.

) Према Богуславском (Boguslawski, Dzieje Síowian poinocno — zachod-

nich, III, str. 54) je то било 835, и 836 г.

пленили немачке пределе. Оботритском савезу су се онда

придруживали и Глињани ca Полапским Србима (Сорбима).

Цар je крајем 839 г. послао пртив њих војску, али летописац

ништа не спомиьье о њеном успеху; само je познато, да je

над Полапским Србима (Сорбима) била одржана победа

Дефанзивни je савез, који су 838 г. Оботрити и Веле-

ти склопили против Немаца, могао да постане почетак велике

федерације свих Балтијских и Полапских племена. На жалост

после тога првог корака нису се Словени помакли даље па

тим су потврдили њихову оскудицу у потребном политичком

смислу. Ни забуна, која се зацарила у унутрашњим односима

у источно-франачкој држави, није их побудила, да се против

Немаца уједине и да се на тај начин за навек ослободе од

њиховог ига. Задовољавали су се краткотрајном независ-

кошћу. Ако су пак понегда иступали против својих непри-

јатеља ca офанзивом, чинили су то само у толико, у колоко

су били приморани од Нормана (делимице такође и од Да-

наца), који су после смрти Луја Побожног (840 г.) стално

узнемиривали немачке пределе. Као реп су се за Норманима

вукли Оботрити (и Глињани), навластито од 857 г., кад се

je Рорик, рођак данскога краља Харалда, настанио у западном

делу данашњег Шлезвига. Оботрити су скупа са Рориком

пленили немачке пределе, па онда су Немци 858. и 862 г!

предузимали против ньих ратне походе, али без успеха. Под

867 г, извори опет спомишу о походу против Оботрита, али

његов резултат није познат. И онда су Оботрити такође

иступали против Немаца у једно исто време са Рориком.

Оботритска су племена и, као што изгледа, цело Словенско

Поморје била потпуно независна од Немаца; само су Гли-

њани са неким пограничним племенима Полапских Срба

(Сорба) плаћали Немци ма данак; али 877 г. нису ни они више

хтели да га им за далье плате. Фулдајски Анали причају, да

баш те je године краљ та племена покорно без борбе и

примио je од њих таоце и више поклона.

Утоку четрдесет година (877—919) нису били Балтиј-

ски и Полапски Словени узнемиривани од стране Немаца.

Али чак у те толико повољне године, кад су стални уну-

трашши немири потресали Немачку државу, нису Словени

умели да се уједине у једну већу организовану државу, која

би се могла противити Немцима. Из оног времена мало о

њима дознајемо. 880 г. су скупа са Норманима напали на

немачке пределе. 889 г. je Арнулф предузео поход против

Оботрита, али опет без успеха; затим пак 895 г. су Обо-

трити послали код њега посланике са поклонима и учинили

!) ГилъферЭитъ, Борьба Славянъ съ Н-Ьмцами на Балтшскомъ Поморь-Ь

Петербурга, 1861 г., стран. 61—-66.

су мир.

) За Велете се уопште за оно време ништа не

-спомиње.

Најмање политичке способности су између Полапских

Оловена манифестовали, као што смо већ казали, Сорби. О

једином њиховом кнезу Милидуху (Melito, Miliduoch) може

се претпоставити, да je 806 г. стао на челу једиог већег

савеза Сорпских племена, да je дакле био неки велики кнез.

)

Chronicon Moissiacense (југофранцуског порекла) назива га

rex superbus qui regnabat in Siurbis (охолим краљем, који je

владао код Сорба), па поред њега спомиње и за „ceteri re-

jg-es ipsorum" (и за остале Сорпске „кральеве").

) Уз то се

спомињу само кнезови појединих Сорпских племена, и то,

на пример, под 805 г. иста хроника (Chronicon Moissiacense)

прича о Гломачком кнезу Семилу, који je био приморан да

се Францима покори и да им преда два своја сина као та-

оце. 826 г. je на државни сајам у Ингелхајму био позват

сорпски кнез Тенгло (Тунгло) да се правда у непокорности

(у невери), па био je од цара пуштен, тек после пошто je

стога сина дао као таоца. За време рата са Велетима поја-

ђљује се у Annales Bertiniani као „rex" кнез Коледичанског

племена Ћемисл (Cimusel), побеђен и убијен од Cacä. Још

Ήρε него што je био рат завршен, Коледичани су изабрали

аовог кнеза, који je затим са Францима учинио мир и им je

дао таоце. Исти Бертински Анали наводе, да je Коледичан-

•ски кнез осим свога главног града имао још једанаест

других градова. Дакле изгледа, да су Коледичани били je-

дно од угледних Сорпских племена, и да, као што се види

из предње белешке, њихов je кнез био изборни. У Фулдај-

ским Аналима се под 856 г. чита, да je краљ Лудовик, кад

je ca војском ишао на Чешку, упутио се je преко сорпске

територије и победно je Далмате (=Далеминце или Гломаче),

узео je од њих таоце и им je наметнуо обавезу да му плаћају

данак. О кнезу Частибору, који je 857 г. примио сина чеш-

ког кнеза Виторада, казали смо већ горе. Према Фулдај-

ским Аналима исти Частибор, веран савезник немачког

крал>а, je 858 г. због своје немачке политике био од Сорба

убијен. 869 г. су Сорби примили учешће у општем словен-

ском устанку против Немаца и најмили су за себе помоћну

чешку војску, али су ипак били побеђени. Под 874 г. je у

Фулдајским Анэлима забележено, да су Сорби, Сусли и

њихови суседи отпали од немачког крал>а, али су били по-

враћени у пређашњу покорност. Не гледајући на то, већ

877 г. су Сусли и „њихови суседи" опет одрекли данак,

слично као што и Глињани, о чему се je већ казало. Онда

су ипак Полапски Срби (Сорби) испод немачке врховне

!) Гильфердитъ, op. cit., pag. 67—85.

) Wachowski, op. cit., pag. 111.

власти прешли под великоморавску врховну власт. 880 г.

су скупа са Гломачима, Месима и „другим суседима" про-

дрли у Турингију, коју су попленили подједнако, као што

и земл>у у поречју Сале, насе-ьену од Словена, којн су остали

Немцима верни.

) Из тога извештаја Фулдајских Анала се

види, да je само један део Сорпских племена на Сали био

крајем IX века подложан немачкој влади; сва су се пак ос-

тала Сорпска и Оботритска племена ослободила од немачке

врховне власти. За Велете се у изворима не спомиње, али

баш они су се од самог почетка највише Немцима супроти-

вили, и због тога су најбрже могли крајем IX века да изађу

на слободу. Тек je краљевима из Саске династије пошло за

руком, да у борбу са Полапским и Балтијским Словенима

постигну извесне позитивне резултате.

)

Ч Почетци су државног живота ÍToJbckux Словена покри-

вени потпуном тајном. Тек од друге половине X века извори

нас обавештавају о првом историјском пољском кнезу —

Мешку. Ипак je сигурно, да прве клице државног пол>ског

живота су много старије. О томе пре свега сведочи посто-

јање многих племена, из којих се je пољски народ састајао

још у току дугог времена после стварања једне централи-

зоване државе. Та племена нису могла постати у доба цен-

трализације; напротив, централизација je разлике између

појединих племена затирала и начињавала je од њих један

једноставан народ. На основу познатих односа код других

Словена може се мислити, да и Польаци, кад су иступали

на историјско поприште, већ су за себе у прошлости имали

једну епоху племенских државица, о чему историја ништа

нам не каже, јер су Пољски Словени сувише били удаљени

од ондашњег западно-европског и византијског културног

покрета. Једно од првих Пољских племена, чије се име на-

води у изворима, били су Вишљани, потоњи Малопољани.

За њих (Vuislani) спомиње већ Баварски Географ, затим

крал> Алфред у своме опису Германије, па најзад Методијево

житије (одел>ак 11). Према последњем један веома моћни

незнабожачки кнез, настањен у Вишл>анској земл>и, je хриш-

ћане мучио и им се ругао. Према сложном мишљењу исто-

ричара, тај je Вишљавски кнез био од Светопука Моравског

протеран из земл>е. Неки историци, као што Богуславски,

)

') Monum. Germ., S. S., vol. I, pag·. 308.

) Из књижевности о Полапским Словенима пре X века наводимо

(осим Ваховског): Giesebrecht, Wendische Geschichten aus den Jahren 780—1182.,

3 Bände, Berlin, 1844; Гилъфердитъ, ИсторЈн Балтшскихъ Славянъ, Москва,

1855г.; Гильфердитъ, Борьба Славянъ съ Н'Ьмцами на Балтшскомъ Поморь^,

С. Петербурга, 1861.; Павинскш, Полабсше Славяне, Варшава, 1871 г.; Bogu-

sXawski, Dzieje Siowianszczyzny póinocno-zachodniej, II i III torny, Poznan, 1889

i 1892 г.; КошляревсШ, Древности ыридическаго быта Балтшскихъ Славянъ, 1874.

) Boguslawski, Dzieje Siowianszczyzny pótnocno-zachodniej, III, 128 i 270.

тврде, да се je то догодило 884—885 г; ипак Поткањски') тај

догађај односи на 864—879 године. Методијево житије не

назива тога кнеза по имену. Ипак Богухвал

) наводи Вис-

лицког кнеза Вислава, (WysSaus), који je живео у незнабо-

жачко доба. Тога Вислава Беловски

) идентификује са оцем

Захумског кнеза Михајлом Вишевићем (Βουσεβούτξη), кога на-

води Константин Порфирогенит (De admin. imp., cap. 33).

Шафарик

) чита име Михајлова оца „Вишеслав" или скраћено

„Виша", одакле назива споменутог Захумског кнеза Ми-

хајлом Вишевићем. Богуславски

) назива побеђеног од Све-

топука, вислицког кнеза Вишевитом (Вишевит). После про-

пасти Великоморавске државе Вишл>ани су, као што сматра

Поткањски

) и на што се може пристати, опет постали једно

самостално племе.

Поред Вишљана Баварски Географ спомиње Шлезане

(Sleenzane) и Опољане (Opolini). Оба та племена су несум-

њиво Пољска. Шлезани су према Баварском Географу имали

15 градова, Опољани — 20.

Ни Вишљани, нити Пољска племена у Шлеској нису

имали природне услове за стварање једне веће централизо-

ване Пољске државе. Тежња се je за централизацијом могла

родити само код оног племена, чији je положај био у гео-

графском односу најзгоднији и које je у културном погледу

стајало на највећој висини. Баш те су услове имали властити

Пољани, који су се тако називали према њиховим насељима

у пољима.

Běh сам њихов назив показује, да су у цивили-

зацији напредовали највише од свих лехичких (иьашких) пле-

мена, јер су се навластито бавили земљорадњом. Међутим

друга источно-лехичка (неточно-л>ашка) племена су се према

свој вероватности трудила већином још око сточарства; на

то упозорују сами њихови називи, који произлазе од карак-

тера њихових насеља; тако су Лучани (Laczanie, доцније Лен-

чичани = L^czyczanie) свој назив добили од лука (lak), или

ливада, баш на којима су били настањени; Кујавјани и Мазов-

шани — од земље, која се тек недавно обрађује и делимице

') Potkanski, Krakow przed Piastami (Rocznik Krakowski), str. 302.

) Chronic., cap. 20 (Bielowski,

(

Mon. Pol, II, 510).

) Bielowski, Man. Pol., I, 38.

) Šafaiik, Slovanské Starožitnosti, И, 273.

) Boguslawski, Dzieje Siowianszczyzny póínocno-zachodniej, III, str.

128 i

270.

) P o t k a n s k i , Krakow przed Piastami, str. 315. Прима Брикнеру

(Brückner, O Piascie, str. 42) главки се део Вишљанске замље налазио под

Мешковом владом.

je још дивља

). За Пол>ане je упоредно ca другим племенима

било повол>но још и то, што je преко њихове територије

пролазио пут светске трговине

); дакле су и у томе погледу

стајали више од других источно-лехичких (источно-льашких)

племена. Треба још скренути пажњу и на то, што су се По-

гани налазили у средний Лехичких (Лзашких) племена, па

нису дакле били подврженн непријатељским нападима од.

стране Немаца, као што Западно-Лехичка (Западно-Лэашка)

племена, нити навалама од стране Пруса, Литаваца и Јат-

вјага, као што Мазури. Из свега наведеног ће се разумети,

за што je баш земља Пољана постала средиште за централи-

зацију Пољске државе

Досада нисмо се чак дотакли питања о хришћанству код

Западних Словена. С обзиром на то, да je хришћанство иза-

звало један огроман преврат у целом духовном животу незна-

божачких племена па наравно и у њиховом државном уре-

ђењу, могло би изгледати, да смо питање од толико важног

и изврсног значаја потпуно пропустили. Ипак то није тако,

јер тај предмет прекорачује границе наше расправе. Збиља,

пре X века чак није било покушаја за проширивање хриш-

ћаиства код Балтијских Словена, нити код Пољских племена

(изузимајући Вишлане). Ма да у Великоморавској држави и,

у Чешкој je хришћанска вера била већ проповедана, ипак,

није још у IX веку пустила дубле корене.

[У време пре X века спадају и зачетци државне орга-

низације код Хрваша и Срба.

Под утицајем борбе са спољашњим непријатељима по-

стаје још у првој четвртини IX века покушај да се од поли-

тичког живота у ситним племенским јединицама пређе на

више мање широку државну организацију. Као такав се по-

кушај јавља Л>удевитова држава (819—822). Кнез je панон-

ских или посавских Хрвата ./Ьудевит подигао устанак на

Франке и успешно je с њима ратовао. У току те борбе je

./Ъудевит ујединило Тимочане и Браничевце, који су устали

против Бугара, створио je савез Словенских племена и први

*) Wojciechowski (Chrobacya, Krakow, 1873 г., str. 281) каже: Kujawa,

kujawy, kujawiszcze означавају земљу, која je тек мало пре искрчена, или

песковите без дрвета хумце у шумама. — Богуславски (Boguslawski, op. cit.,

II, pag·. 125, nota 43) томе према Маћејовском додаје; у народном руском го-

вору „Кујава" означава степу, пустињу. Мазовше, према Богуславском (Bogu-

slawski, op. cit., II, pag. 132) означава прљаво место, покривено гнојем, му-

љем, блатом, па таквих je места пуно у Мазовшу.

) S z e l a . g o w s k i , Najstarsze drogi z Polski na wschod, Krakow, 1909,

str. 86. Трговачки пут из источник муслиманских крајева на север Европе je,

према Шељонговском, ишао преко Хазарске државе, Бугарске и Угарске до

горњег и средњег Поморја, па одатле до средње Висле.

) Као да je Пољска држава постала услед навале туђих племена, као»

што хоћу неки историци, за то нема никаквих доказа.

пут образовав народну Српско-хрватско-словеначку државу

на словенском југу, која ипак je у ондашњим приликама могла

' да буде само ефем'ерна.

Од половине IX века, и то од времена Трпимира, кнеза

приморских Хрвата (845—864 г.), праоца династије, која je

ca невеликим прекидима владала у Хрватској до краја XI

века, има документалних података о државном уређењу код

приморских Хрвата. Те податке пружа Трпимирова повел>а

од 4 марта 852 г., која je до нас дошла у тачном препису

и која садржи владаочево даровно писмо Сплитској цркви.

)

Као што се види из те повеље, кнежевска je власт онда

већ изашла иза граница власти племенског старешине. Кнез

се ßeh јавл>а као носилац опште државне власти, коју ос-

тварује уз сарадњу и савет свију жупана (sollicitus ебттипе

consilium cum omnibus zuppanis). 880 г. приморска Хрватска

je под кнезом Бранимиром (непознатог порекла) постала

једна потпуно самостална и независна држава. Трпимиров

син Мутимир (892—910 г.) потврдио je и поновио очеву по-

властицу Сплитској цркви,

) одакле се види, да je под ньим

вредило исто државно уређење, према коме je кнез вршио.

своју власт уз сарадньу и помоћ великаша (communi consilio

cum cunctis fidelibus et primatibus populi). Мутимир je себе

званично називао divino munere iuvatus Chroatorum dux (= ca

Божјом помоћу кнез Хрвата) и био je последњи хрватски

кнез, јер je његов наследник Томислав ујединио приморску

и посавску Хрватску под краљевском влашћу, али то већ

спада у Х век (924 г.).

Још се у IX веку појављује и прва Српска држава, која

излази из граница племенске државице. То je кратковремена

Властимирова држава (835—840 г.), која je постала у борби

са Бугарима и захватила сливове Ибра, Дрине, Босне и Вр-

баса. Али због међусобне заваде Властимирових синова та

се je држава распала, и раздвојени су њени кнезови морали

признати византијску врховну власт. Даљи покушај стварања

шире Српске државе припада кнезу Чаславу (931—960). који

спада већ у X век.

Најраније je постала Бугарска држава. Основана je она

била 678 г. од Бугарских дошљака туранског порекла, и то

од хана Аспаруха и његове дружине, који су покорили до-

мородце Словене и дали њима више мање чврсти државни

ред. Самосталност je те Бугарске државе добила и међу-

') Paginula privilegialis et donatío Trpimiri ducis Chroatorum ecclesiae

Spalatensi concessa a. 852, die 4. Martis; в. Documenta historiae chroaticae

periodum antiquam illustrantia (Monumenta Slavorum Meridionalium, vol. VII,

Zagrabiae, 1877), N 2., pag. 3-5.

) A. 892 die 28 Septembri. Mutimirus, Chroatorum dux, litteras pri-

vilegiales praedecessoris sui Trpimiri Spalatensi ecclesiae datas confirmat, —

Documenta, № 12, pag. 14—17.

народно признање у уговору о миру, који je Acnapyx 679 г.

закључио ca Византијским царом Константином Погонатом.

Одатле се може рачунати сигурна историја Бугарске државе.

Као што се види, та држава je на пола века млађа од Са-

мове државе. Али, пошто je Самова држава била привремена

(623—658 г.) и уопште има у знатној мери легендарни кара-

ктер, Бугарска држава треба да се сматра као најранија

државна формација на словенском земљишту. Бугарска се je

држава налазила под влашћу кнезова или ханова, чије су

се династије више пута мењале. Од тих кнезова вал>а да

забележимо Крума (802—814 г.), за чије je име везано и

најдавније Бугарско законодавство (т. з. Крумово законо-

давство) и још више Бориса (852—888), који je ca својом

земльом примио хришћанство. Са хришћанством je у Бугар-

ској постала словенска писменост, и држава, створена туђим

оснивачима, се je пословенила.

Најзад, у другу половину IX века спада и оснивање

Руске државе, изазвано познатим позивом Варјага (862 г.).

Варјази нису, као што je учила норманска теорија,

) донели

Словенима прва начела права и државног уређења, која ба-

јаги нису била уопште Словенима позната, него су снагом

своје организоване дружине учврстили онај правни и поли-

тички ред, који се je и пре њих стварао код Словена. Вар-

јази су првобитно дошли у Новгород и вршили су свој

организациони посао најпре у Новгородској земљи. Оданде

њихов утицај и њихова радња су се од X века ширили и у

другим руским земльама, од којих свака je у току дугог вре-

мена одржавала своју државну самосталност. Варјази су

свима руским земльама дали једину кнежевску династију, —

Рјуриковића. Преко неколико столећа та je династија ује-

динила све источие руске земл>е под влашћу Московске

државе (западне су руске земле биле уједињене под влашћу

Литавске државе). Баш у том смислу може се казати, да je

у IX веку био поставлен темель за руску државу

).]

ГЛАВА III.

') В. Ф. Tapanoacku, Увод у историју словенских права, Београд,

1923 г., с. 81—87.

) [К њ и ж е в н о с т: Сш. Сшанојевић, Историја Српског Народа, 1921 г;

Ferdinand

voň Sišič, Geschichte der Kroaten, I Teil (bis 1102), Zagreb, 1917;

Fr. Rački, Nutarnje stanje Hrvatske prije XII stoljeda, Rad Jugosl. Akad., knj.

99., 1890;) Prof. Marko Kostrencio, Hrvatska pravna povjest, štampano kao

rukopis, drugo izdanje, Zagreb, (1923.); H. П, Благоевъ, История на старо

българско државно право, София, 1906.; С. С. Бобчевъ История на старобъл-

гарско право (Лекции и изсл-Ьдования), София, 1910; М. Ф. Владмјрскш

— Будановъ, Обзоръ исторш рускаго права, изд. 7-ое, 1915 г.; В. И. Ceprk-

евичъ, Древности русскаго права, томъ I, изд. 3-ье, 1909; том. II, изд. 3-ье.

1908 г.; Лекцш и наследования по древней исторш русскаго права, изд. 3-ье,

1910 г.; М. А. Дъяконовъ Очерки общественнаго и государственнаго строя

древни Руси, изд. 4-ое, 1912 г.; А. Н. Филиииовъ, Учебникъ исторш русскаго

права, часть I, История государственнаго права, 5-ье изд., 1914 rj.

О ПРИВАТНОМ ПРАВУ КОД СЛОВЕНА

ПРЕ X ВЕКА.

Врло се je мало сачувало историјских података, према

којим би смо могли нацртати слику словенског правног жи-

вота пре X века. Ипак аналогије, које се црпу из права

других народа, и то Германаца, затим регресивно извођење

из материјала потоњег времена, па најзад и лингвистика

нама допуштају, да начинимо себи извесну представу ма да

о неким словенским правним установама оног доба. Многа

питања he наравно при томе остати за нас нејасна, а одго-

нетање неких дотичних питаньа не може се чак ни поку-
шавати.

Тако, на пример, односно правке способности и пословне

способности може се казати само врло мало. Управо се зна,

да je иол у словенском праву играо доста велику улогу, —

као пуновласни правни субјект се тамо јавља само мушка-

рац. Али, што се тиче утицаја разлика старости на^ правну

и пословну способност, т. ј. какви су били сшеиени сшаросши

(малолества, пунолества) и како су се рачунали, о томе већ

ништа нама није познато. Исто тако се ништа не може

казати ни о утицају физичћог и ucuxunkoi здравља на правну

и пословну способност.

Као што права свију народа, првобитно je словенско

право знало установу роисшва, и исто je тако, као што и

она права, било искльучиво народно, племенско право, и то

баш у томе смислу, што je служило искључиво она лица,

која су спадала у једну правну племенску заједницу. Само

по себи се разуме, да није једна правка заједница могла да

обухвати сва словенска племена, нити чак сва она племена,

из којих су, почињући од X века, постајали поједини сло-

венски народи. У доба племенског уређења, кад није се још

створио појам о појединим словенским народима, свако се

je племе јављало као посебна јединица не само етничка, еко-

номска, територијална и државна, него и правна. Збиља, су

правни обичаји појединих средних племена били између себе

слични. а у неким погледима скоро истоветни; ипак се je

обавезна снага постојећег права простирала само на поје-

динце, који су припадали једном датом^ племену. Човек се

je из туђег племена сматрао као странац, а странац се je

из правке заједнице изузимао. У почетку се je странац сматрао

као непријатељ. Тек доцније су племена престала да се за-

довољавају својим унутрашњим закљученим животом; по-

стала je потреба, да се установе и воде трговински односи

ca људима, који су припадали не само туђим племенима^

него и страним народима. Ваш онда су Словени почели

сматрати странца не толико непријатељски, ма да још без

поверења. Ма да делимице, ипак су полако пуштали странца

у правну заједницу.

Да неко буде пуновластан члан једне правке заједнице,,

тражило се, да мушкарац буде слободан. Роб није у старом

словенском праву био редовни правки објект, али се je ca

великим ограничењима сматрао и као правки субјект. Неки

писци мисле, да словенско право се je у томе погледу од-

ликовало од права других народа, и то од римског и гер-

манског права, која су роба сматрала само као један правки

објект. На то као да упозорују већ терминолошке разлике.

Грчки се роб назива (поред обичне речи δούλος,) άνδραποδον,

т. ј. створење ca људским ногама; у старом немачком језику

— manahoubit, т. ј. створење ca лудском главой; исто значи

и capitale, које je било узето у средњевековној латинштини;

одговара томе и mancipium.

) Томе насупрот су бајаги Сло-

вени називали роблье слично као децу, дакле као чланове

породице. Упореди; стару словенску и руску реч „рабъ"

= servus (санскритски árbha — árbhaka = мали, слаби, дечко),

чешку реч

„robě", руску „ребенокъ" (= дете); чешку реч

„otrok" (servus) и словеначку „otrok" (= дете); чешку реч

„chlap", пољску „chíop", руску „холопъ" (= servus); чешку

реч „chlapec" „pachole", польску — „chíopiec" (= puer), сло-

веначку — „Ыарес" (= 1. der Knecht, 2. der Bube); чешку

реч „pacholek" (der Knecht), пољску — „pacholek". Наведено

упоређивање показује, да су Словени једним истим именем

означавали и роба, и дете. Ипак тај факат не може се сма-

трати ни као искључива словенска особина, нити као доказ

нарочито повољног правног положаја робља код старих Сло-

вена. Прво, наведени лингвистички факат сретамо не само

код Словена, него и код других народа, на име, — код

Грка и Римљана. У грчком језику роб (δοΰλος,) се у исто време

назива παις (= дете), а у латинском језику за роба (servus)

je узет и назив puer (= дечко). Друго, из оног факта, што

су Словени називали једним истим именем и роба и дете,

може да буде изведен само један закључак, и то, да je по-

ступай^ са робльем и децом било код Словена подједнако.

Ипак, то још наравно не значи, као да je положај робл>а

био повол>ан. Напротив, старија историја показује, да су ca

робљем и с децом Словени поступали сурово.

Карактеристична се црта словенског права састоји у

томе, што у њему je од претежног значаја не начело инди-

*) Sehrader, Reallexikon der germanischen Altertumskunde, Strassburg,

1901, S. 810. Тамо се наводи и слични санскритски израз, и то dwipada,

што значи двоног, двоного створење, двонога животиња.

видуализма, него начело колективизма. То се објашњава

недовољним развитком старог словенског права нарочито

пре X века, кад заједнице, засноване на крвном сродству,

нису још попуштале, да се њихови многобројни задатци

пренесу на државну заједницу. Појединац je у оно доба био

од значаја само као члан једне родбинске заједнице, као

члан породице или рода. Те су се заједаице, засноване на

крвном сродству, јављале као ниже економске и правке jé-

динице, које су играле улогу не само у приватном, него и.

у јавногл праву. У области стварног права у току дугог

времена се одржава породични и родовни комунизам у по-

гледу извесних врста непокретних ствари, па тек полако

поред њега крчи за себе пут право индивидуалне својине.

.Друга се карактерна црта словенског права састоји у

његовом ~земљорадничком карактеру. Народ, који се je му

покоравао, бавио се je навластито земљорадњом; само се

je ситан његов део бавио занатима и трговином. То се тиче

не само виших народних слојева, одакле je доцније постало

више и ниже племство, него и пучанства. Због тога норме

облигационер права су у словенском правном систему врло

малобројне и недовољне, a међутим стварно право садржи

разноврсније правке прописе.

tó Правни субјекши и йравни објекши. f,

Појединац се je код старих Словена јављао као правки

субјект само онда, кад je у питању било породично право,

а у области имовинског права само према покретним ства-

рима. Томе на супрот, су се према непокретним стварима

као правни објекти јављале само породичне и родовне за-

једнице, које су тек по времену уступале индивидуалној

својини.

То je једна наравна ствар, да најпре се je развило право

својине на покретним стварима, јер те ствари су се прено-

силе и превозиле па навластито, кад je још човек живео на

један номадски начин. Правилно je скренуо пажњу Хермене-

гилд Јиречек,

) а за њим и Владимирски-Буданов,

) да се

већ у најстаријим споменицима за покретне ствари појав-

љује нарочити назив, и то, — им-Ьше, mienie, majetek (имање).

То су предмети, баш који се могу узети у руке (jmu), па за-

тим се држе (им-Ью, imam, mam). Као други термин за по-

кретне ствари, код Словена се јавл>а:

věc (вещь), rzecz (pis4b),

ствар. За покретне ствари je рано постао појам о праву

·) Hermenegild

Jireček, Slovanské právo v Čechách a na Moravě, И, Praha,

1864, str. 277.

) M. Ф. Владим1рскш-Будановъ, Обзоръ исторш русскаго права, Пе-

тербургъ-К1евъ, 3-ье издате, 1900 г., стран. 515.

5»

индивидуалне својине, јер није човек могао да без извесних

предмета изађе на крај. Тако, на пример, je за мушкарце

било потребно не само одело, него и оружје, а за женске

одело и накит. То су вероватно били први предмети, на ко-

јима je постало право индивидуалне својине; сматрало се je,

да су ти предмети некако толико срасли с лицеи, да се заједно

с покојником полагали у његов гроб. Исто тако je и стока

врло рано постала један скупоцен предмет својине, koja je

припадала целој ужој или широј родовној заједници. На један

слични начин je ствар стајала у номадско доба са шаторима,

а у потоње доба више настањеног живота са кућама, које

су првобитно биле дрвене и преносне, па због тога су се

сматрале као покретне ствари; тек много доцније су се

почеле зидати куће од камена.

Ибн Руста прича о Руским Словенима, да су они у

његово време знали још за подземне станове. „У њиховом

крају царује бајаги таква љута зима, да л>уди за себе ко-

пају у земљи јаму, над којом подижу кровљу од дрва, на-

лик на свод хришћанских храмова, па затим ту кровљу

прикривају земљом. Идући са породицом у такав подземни

стан, сваки узима дрво и мало камена, па затим ложи ватру,

докле год се камени не угреју и не поцрвене; кад постану

доволно врући, сипа на н>е воду, да се подиже пара. На

тај се начин станови греју, а човек онда скида своје одело.

У таквим јамама Руски Словени бајаги остају све до

пролећа."

)

Taj извештај, који би можда неко хтео да протегне и

на остале Словене, према свима податцима не тиче се ста-

нова чак ни Руских Словена, него само њихових парних

купатила, баш што се јасно показује из сличног извештаја

од Ал-Бекрија.

)

Градити дрвене куће су се Словени научили вероватно

од странаца, и то, —од Германаца и Грка; f> томе сведоче

речи chýže, chata (од германских речи hus, haus, kot, kytja,

kote), chaíupa и колеба (од грчке речи καλυβη).

Спорно je питање, у коме облику je код Словена постало

право земљишне својине. Раније je уопште било узето миш-

љење, да je праву индивидуалне својине претходило право

) Хволъсонъ, Изв^етјл о Хозарахъ... Славянахъ и Руссахъ, стран. 32

и 33; Гаркави, Сказашя, стран. 266 и 267. — Занимљиво je, да су и Чешки

Словени знали парна купатила, слична руским. У житију Св. Вацлава и Св.

Л>удмиле, написаном од Кристијана, наводи се (одељак 9) и назив за то

парно купатило, и то, — stuba (в. Pekar,

Nejstarší Kronika česká str. 162).

Taj назив потпуно се слаже са називом, који се je еачувао код Ал Бекрија,

и то, — itba (atba), што de Goeje чита: istba.

) Баронъ Розенъ, Известия Ал-Бекри, стран. 57; Весшбергь, Коммен-

тарш, стран. 152.

колективне својине. Сада пак модерни писци

) то негирају.

Ипак њихови докази не могу да нас убеде. Не сматрамо чак

као могуће, као да индивидуална земљишна својина je један

старији облик, него колективна својина. У самој ствари по-

четци земљишне колонизације се нама представљају овако.

Номадске ордије, које су се стално у великим масама ски-

тале са својом стоком, из неког разлога одмах престају мењати

место свога боравка и одлучују да се стално настане на једном

одређеном земљишном простору. Баш чак онда, кад буду за

себе изабрале најзгоднија насеља, није могуће, да сви делови

једне већ раздељене ордије заузму земльишта, која би се

лако дала обрађивати.. Згодних за пашу ливада има мало;

већина пак заузетог земљишта je покривена густом високом

шумом или барем шипрагом. Дакле се прва неопходна пот-

реба састоји у томе, да се заснује насеље, да се граде куће

за становништво, које се настањује, па наравно да се барем

један део заузетог земльишта обради за оранье. Све то се

може постигнути, тек после пошто знатно парче шуме буде

искрчено. Ти први радови, изазивани сталним настањењем,

су за дотадашњег номада, који се je навикао само на нерад,

у толико трудни, да се само нерадо на њих накањује, па при

томе само скупа са другим људима. Тешку борбу са при-

родой не може ту да предузме појединац, него већа коли-

чина уједињених појединаца. Често се им догађа да се боре

са различитим непријатељима, тако да настањена трупа

мора да се организује не само у економском, него и у

војном погледу. Баш та околност већ искључује заузимање

земле у индивидуалну својииу. Некадашња ордија наравно

престаје да постоји. Распада се на родове, т. ј. крупне трупе

основане на крвном сродству, које се према броју својих

чланова могу између себе знатно разликовати, тако да један

род може да обухвата више стотина чланова, a међутим

други једва неколико десеторица. У колико род није сувише

многобројан, редовно се настањује скупа у једном насељу,

које се код Словена назива ves, vesnice, wies, весь, sioío, село,

sedlo. Код западних Словена je узет израз: wieš, ves. Он je

првобитно озна,чавао крвно сродсшво (Sippe)

), дакле je ука-

!) Између словенских писана,' према Пајскеру, поглавито Ivan Strohal

у више својих радова, као што су, на пример, — Razvitak vlastnosti (Rad

Jugosl. Akademije, knj. 164, 1906 g.) и Zadruge u južnih Siovjena (Glasnik ze-
maljskog muzeja u Bosni i Hercegovin!, XXI, 1909), — покушава да докаже, да

задружно уређење није у првобитно доба у опште могло да постане. Према

његовом мишљењу, „primitivno

právo ne pozná još nikakvo ograničenje osobné

slobodě i slobodě vlasništva. Po primitivnom právu čovjek je ili pošvě slobodan

i neograničeni vlastník nad svim, na sto je upravljena njegova volja; ili on je rob,

t. j. objekat tudjeg vlasništva (Zadruge u južnih Siovjena, str. 261).

) Schröder (Reallexikon, 8. 143) наводи латинску реч vicus, готску weihs,

старословенску вьсь, албанску vise, које су уопште значиле једно исто, што и

немачка Sippe.

зивао, да су веси били насела, где су биле настањене сродне

између себе породице. Само онде, где су родови били су-

више многобројни, сигурно су се делили на мање трупе по-

родица и заснивали су више малих веса. Нова насела нису

у току дугог времена имала никаквих назива. Називом се je

служило само њихово становништво, које je свој назив узи-

мало од имена свога поглавара, — старешине (старосте). Ако

je његово име било Lobek, Klen, Zwierota, то и подручно му

становништво се je називало Lobkowicy (Лошсовићи), Kleno-

wicy, Zwierocicy. Ти патронимички називи становништва су

у току времена постали називи за сама сеоска насела (Lobko-

wice, Klenowice, Zwierocice). То je исто било и код других

народа, на пример, кодГрка (Paionidai, Jonidai, Titakidai, Se-

mahidai) и код Германаца (немачки називи на -ing и -ing-en;

у италијанском језику локални се називи cnajajy ca изразом

fara = род

). Насела са патронимичким називима су по свој

вероватности најстарија словенска насела. Налазе се у свима

словенским крајевима, па дакле и код Западних Словена. За

чешку територију наводи неке патронимичке називе Herm.

Jireček (Slov. právo v Cechách a na Moravě, I t., 1863). У поль-

ској књижевности су о њих писали: Tadeusz

Wojciechowskí

(Chrobacya, 1873 r.)Franciszek P i e k o s i n s k i (Ludnosč wieš-

niacza w Polsce, 1896 г.), Oswald Balzer (Rewizya teoryi o pier-

wotnem osadnictwie w Polsce, 1898 г.

) и др. Код Полапских

Словена се je родовно уређење збила рано распало, као што

je то приметно већ К о т л я р е в с к 1 й (Древности юридическаго

быта БалтШскихъ Славянъ, Прага, 1874 г., стран 74 и 75), али

су мимо то и код њих постојали патронимички називи насела.

Њих наводи В. Богуславски (Wilh. Bogusíawski) у своме делу:

Dzieje Stowianszczyzny póínocno-zachodniej (tom II, str. 280).

Má да можемо сигурно тврдити, да су прва словенска

села била родовна, ипак ништа није нама познато о обли-

цима уживања земле, заузете од становника једног села.

У томе погледу нам остају само претпоставке (хипотезеХ-

У томе погледу изгледа, да само један мали део землишта,

и то онај, на коме су се налазили дом и привредне зграде

са авлијом и баштом, или то, што се данас код Руса назива

усадьба, било je својина сваке од појединих породица, које

су сачињавале село. Остала се je земла налазила у поседу

целе сеоске општине и делила се je делимице на њиве и

ливаде, делимице на паше и шуме. Само je обрађивање њива

') Schrader Reallexikon, S. 143; Schröder. Lehrbuch der deutschen Rechts-

geschichte, 4-te Aufl., Leipzig, 1902, S. 16; Calisse, Storia del diritto italiano,

vol. III, Firenze, 1891, p. 195.

) До нових je погледа на првобитна словенска насеља дошао О. Балцер

(О. Balzer) у своме делу: Chronologija najstarszych ksztaltów wsi síowianskiej i

polskiej (Kwartalnik Historyczny, XXIV, 3—4).

и кошење ливада захтевало je известан рад, па због тога

je требало, да се све силе чланова општине, способних за

рад, искористе у заједничку корист. У почетку, пре него

je дивла земла била претворена у њиву, у заједничку ко-

рист целог становништва су скупа радили вероватно сви

одрасли чланови села, и то, — су крчили шуму, која je имала

да буде претворена у поле. Плодови, које je такав зајед-

нички рад доносио, затим су се делили између појединих

породица, опет према количини радничке силе, коју je свака

породица пружила. Према томе, што смо казали, земла у

самом почетку уопште није се делила. Ипак изгледа, да

појединим породицама су се постепено одређивали делови

пола и ливада зи њихову властиту обраду и за ньихово

уживаиье; при томе се je узимао у обзир број породичних

чланова, тако да су веће породице добијале вероватно већи

део њива и ливада, него мање породице. Па и при томе

начину уживања землишта није породица постајала власник

одређеног за њу землишта, него je само привремено га

уживала, а право je својине остајало код сеоске општине.

Паше и шуме нису се уопште делиле, него су остајале у

заједничком уживашу свију породица. Учешће у уживању

те општинске земле сачињавало je принадлежност појединих

господарских имања и у четком се праву називало vole,

доцније zvóle, у руском праву — угодье, код Хрвата —

pristojanje, код Срба и Бугара — правини; у полском се je

праву називало — pertinentiae, attinentiae et utilitates. Њиве

и ливаде су се одређивале само на извесни рок. Кад je он

истекао, земла се je опет поново одређивала појединим

породицама, евентуално у другим размерама, јер у току

времена неке су се породице услед умирања смањивале, а

друге су се напротив због обилног рођења повећавале. Такво

периодичко одређивање земле још данас долази под називом

„перед-Ьлъ" (= делење поново) у руским селима, где се je

одржао т. з. „миръ" (малоруски „громада"), т. ј. землишна

општина. На један слични начин Тацит слика аграрне односе

код старих Германаца.

)

На далем степену развитка je периодичко одређивање

њива и ливада појединим породицама ишчезло, па те су

породице већ постале власници оног дела землишта, који

су пре само привремено уживали. Општински се je дакле

посед ограничио на општинске шуме и паше, или на т. з.

опћине

(občiny), као што се такво општинско иманье још

данас назива у Чешкој.

) Germania, cap._ 26: Agri pro numero cultorum ab universis in vices

occupantur, quos mox inter se secundum dignationem partiuntur; facílitatem
partiendi camporum spatia praebent: arva per annos mutant, superest et ager.

Пре него што je дошло до таквог развитка, карактер

се je сеоске општине потпуно променио. У току више сто-

лећа су у саставу села наступиле такве промене, да прво-

битна крвна веза, која je у пометку уједињивала све, који

су спадали у општину, знатно je попустила. Само се један

мали број породица налазио у узајамном односу крвног

сродства, па при томе je то сродство било већ далеко. У

току времена су неке породице изумрле, а на њихово су

место биле примљене туђе породице. У неким породицама

су опет фалили мушкарци, па онда je пољско газдинство

заузимао један човек из другог села; онде пак, где нису

породице изумирале, однос крвног сродства je у току вре-

мена био заборављен. Из једне крвне родовне заједнице

село се je у току дугог времена претворило у једну тери-

торијалну заједницу. У исто je време ојачала државна идеја,

а из уједињења племена су постали народи.

Што се je родовно уређење развијало и претварало

баш на такав начин, то се доказује неким његовим прежив-

љајима, који су се доста доцкан сачували. Ту, на пример,

спада солидарна одговорност или међусобно зајемчавање

сеоских општина и чак целог општинског савеза (т. з. „opole"

у пољском праву, „вервь" у руском праву, „околина" у

српском праву,

) „osada" у четком праву) због кривичних

дела учињених на њиховој територији. У првобитно доба

то je било међусобно зајемчавање рођака, чланова једног

истог рода, који су морали да издаду кривца или да плате

глобу.

) Као траг давног родовног уређења затим се јавља

т. з. право прећег откупа (у старом четком праву „ssuti

dědin", abscussa alienatio, sipatio), на основу чега при продаји

непокретних наследних добара [баштина] ближика je имала

права првенства на куповину (пред туђим купцем који није

бъо рођак продаваоца). Због тога се je продаја наследних

непокретних добара, или чешки

„dědin", могла вршити само

„са дозволом" или „без препреке од стране ближике".

)

Заостатци родовног уређења су се у Чешкој сачували све

до XVI века код угледних племићских родова. У свима се

') [В. Законик цара Стефана Душана чл. 100: Ако ли кто ужеже

изван села гумно или сено, да плати околина, воља да да пожежцу. Члан

126: Градска земља што je около града, што се на њој гуси или украде, да

плати то-зи все околина.]

) Из дотичне обилие словенске књижевности поред руског дела Со-

бестијанског (Соб-ћошанскш, Круговая порука у Славянъ, 2-ое издате Харь-

ковъ, 1888 г.) наводимо овде само задње пољске радоне, и το: Dqbkowski,
Zemsta, okup i pokora na Rusi Halickiej,

Lwów, 1898 r.; D u b i e n s k i Gíówsz-

czyzna w Statucie Litewskim trzecim, Lwów, 1906; Kutrzeba, Me.žobójstwo w

prawie poIsKÍem XIV i XV w., Krakow, 1907.

) Kadlec, Rodinný nedil čili zádruha v právu slovanském, Praha, 1898

sír.

77.

зборницама земальских устава XVI века

(zřízeni zemská) садржи

овака одредба:

„Jestliže by kteři rodové bili neb jsou v králo-

vství, ježto mezi sebu máji zřízeni učiněná, nebo potom míti

budou s povolením krále Jeho Milosti, vedle kterýchžto zřízeni

jedna osoba že bi byl správce statku a zboží toho rodu: tehdy

takového každý, kdož by správci statku byl, moůže samého poh-

nati, a on bude povinen odpovídati a práv býti, sám od sebe i

od jiných bratři a strýc"! svých rodu svého. A též také chtélli

by ten, kdo správcem statku jest, koho pohnati, že to učiniti

bude moci, a sám pohnati o kteroužkolivěk potřebu téhož rodu"

Má да су се заостатци родовног уређења сачували

толико дуго време, ипак je родовно уређење код Словена

почело падати од самог постанка централизоване државне

власти, дакле већ од X века. Такав се закључак може из-

вести оданде, што се баш у томе веку поред насела са

патронимичким називима појавлују насела, чији се називи

завршују ca — ow,—OB,—ова,—ово,—ин,—ина,—ίηο, (τ. з.

имаочева села и имаочеви дворови). Кад се je становништво

села путем рођења знатно размножило, онда су поједини

чланови почели да се од целог рода одвоје и да заснују

нова газдинства (sedla, sedlecká, dvory, samoty, wysipíki,
przysióíki и т. д.), која су се називала према именима н>ихо-

вих оснивача. Ако се неко од њих звао Којата, онда се његов

двор називао Којатин (доцније Којетин). Само се по себи

разуме, да и та се „samota" (самота) у току времена повећа-

вала, тако да je доцније одатле могло постати и доста велико

село. Насела са називима те друге врете појавлују се у

словенским землама врло рано. Богуславски наводи такве

називе код Полапских Словена већ од X века

Поред родова јавлају се као правки субјекти и по-

родице, из којих су се родови састојали. Те су породице

могле бити или просте, кад су се састојале само из родитела

и деце, и то, — неожењених синова и неудатих кћери, или

сложене, неразделене, кад су родители газдовали заједно

са ожењеним синовима. Те сложене породице, које су се

још до данас одржале код Јужних Словена под именем „за-

друге" (заједнице, куће и т.д.), a којегде и код сеоског становни-

штва у Русији под именем „велике породице", вероватно

) Kadlec, ibidem, pag·. 100. — [Превод: „Ако би у краљевству посто-

јали какви родови, који би имали закључене између себе уговоре или he их

затим имати за дозволом Нэегове Милости Краља, а према тим уговорима

би једно лице било, које има да управља родовним имањем, онда сваки,

који би био управитељ имања, може њега самог позвати на суд, a тај he

дужан бити да одговара и да се правда сам у своје име и у име остале

6pahe и стрица свога рода, Такође ако би онај који je управитељ имања,

хтео кога позвати на суд, то he Mohn да то учини и да сам (другог) позове

на суд за ма какво дело истог рода").

) BoguAawski, Dzieje Slowianszczyzny pölnocno-zachodniej, II, str 281. i 282.

су доста рано уступали место простим породицама. Taj

процес није се наравно код свих Словена вршио са једнаком

брзином. Где су дејствовали туђи утицаји и где je баш било

згодно, да синови заснивају сопствена газдинства, тамо je

прелазак од сложених (нераздельених) породица на просте по-

родице био много бржи, него онамо, где je становништво у

своме животу било одлучено од осталог света, па дакле je

дуже одржавало старо патриархално уређење

Од великог je утицаја на правки положа] лица била

код Словена разли1<.а иола, и то у цогледу правне и пословне

способности. Старо сељачко право не зна за начело равноправ-

ности обају пола. Само je мушкарац био један пуновластан прав-

ни субјект, само он je имао неограничену пословну способност.

Женске ниеу пре свега имале право дапоседују непокретна добра.

На овом месту још треба скренути пажњу и на уста-

нову роис&ва код Словена. Већ Маврикије у своме Страте-

гикону (књ. XII, одељ. 5) спомиње за једну врсту робља

код Словена, и то за ратне заробљенике, па прича о њима

овако: „Оне, који су код њих заробљени, не задржавају у

ропству све време, као други народи, него, одређујући им

извесио време, остављају им да одлуче, да ли се xohe

вратити у своју земљу уз неки откуп, или остати онде сло-

бодни и као пријатељи"

) Из тога не доста јасног извештаја

су неки писци изводили закључак, да у самој ствари чак

нису давни Словени знали за ропство, као последицу рата.

Собестијански тај Маврикијев извештај прима са непозере

њем.

) Ту, према његовом мишљењу, постоји једна идеализа-

ција Словена, изазвана тиме, што су Словени бајаги у по-

јединим случајевима меко поступали са угледним византиј-

ским заробљеницима, за које су очекивали један велик от-

куп. Владимирски-Буданов*) друкчије објашњава Маврикијево

сведочанство. Према њему, Словени, који су се онда налазили

) Питање о задрузи сада има већ богату књижевност. Консервативно

становиште заузимају ова дела: Kadlec,

Rodinný nedil čili zadruha v právu

slavanskem, Praha, 1898: Kadlec K „Slovu o Zádruze" (одговорна Пајскерову

теорију), 1900; Kadlec,

Rodinný nedil ve s\ětle dat srovnávacích cě^in právních

Brno, 1901; Balzer, O zadrudze slowianskiej, Lwów, 1889; Бобчевъ, Българската

челядна задруга, София,.1907; — Старину одриче задрузи Peisker у својим

делима: Slovo o zádruze, Praha, 1899; Die serbische Zadruga Forschungen zur

Social-und Wirtschaftsgeschichte der Slaven, Berlin, 1900 (одштампано из Zeit-

schrift für Social-und Wirtschaftsgeschichte, VII). На истом, као што и Пај-

скер, становишту стоји Ivan

Strohá! (Zadruge južnih Slovjena, Glasnik zemaljskog

muzeja u Bosni i Hercegovin!, XXI, 1909). [Vladimír Mažuranič, Přinosí za hrvat-

ski pravno-povjestni rječnik, sub voce „Zadruga" (Svezak X, 1822)].

) [Cut. Сшанојевић u B. Ћоровић, Одабрани извори за српску исто-

рију, I. Доба од VI—X века, Београд, 1911, стран. 30.]

) Соб'Ьс-панскш, Учете о нацюнальныхъ особенностяхъ, стран. 202.

) Μ. Φ. Владимгрскш-Будановъ, Обзоръ исторш русскаго права,

стран. 381.

у периоди пастирског живота, нису ценили особу заробље-

ника, јер није код њих било тражње радничке снаге; кад

су дакле непријатеље заробљавали, њих je руководила само

нада на откуп; ако je ипак та нада их преварила, одмах су

заробльенике пуштали на слободу, jep нису имали потребе,

да их код себе задрже.

О заробљавању, као о обичају код Анта и Словена,

спомиње Прокопије (De bello Goth., III, 14). У животопису

папе Јована IV прича се, да je он (640—642 г.) послао у

Далмацију опата Мартина са новцем, да откупи ратне за-

робљенике од Хрвата.

) Једна исправа Фулдајског манастира

(око 800 г.) спомиње о честим нападима од стране незна-

божачких Словена из Чешке, који су узимали и одводили

зароб-љенике

) Исто тако су Словени продирали у Баварску,

хватали су женске и одводили.

) Ратно заробљавање, као

један од облика постајања ропства, још се je дуго време

сачувало, после пошто je у словенским крајевима било уве-

дено хришћанство. Дитгдар прича о Болеславу Храбром,

да je он 1007 г. заробио посаду града Србишта (Serbiszcze,

Zerbst, Zirwisti); о Мешку II, сину Болеслава Храброг каже,

да je он 1017 г. са десет пукова продро у Чешку и да je

одатле одвео у Пољску безбројну количину заробљеника.*)

Исти je Мешко И, према Саксону, 1030 г. заробио 9000 Полап-

ских Срба

) Исто таку су се према Пољацима реванширали Чеси.

Од Косме дознајемо, да je чешки кнез Бретислав 1021 г. на-

редио, да се заробльени у Моравској Пољаци читавим сто-

тинама продају у Угарску и даље. Са сличним пленом се je

тај кнез 1039 г. повратио из великог похода на Гььезно и

опет je заробльенике продао.

) Према руском летопису, кад

je руски кнез Јарослав (око 1043 г.) удао своју сестру за

пол>ског кнеза Казимира, тај je последњи на име плате

(откупа) за невесту вратио осам сто људи, које je заробио

Болеслав, кад je потукао Јарослава.

)

Ратно заробљавање je вероватно било најстарији облик

ропства. Баш на то упозорују већ називи зароб-ъеника; грчки

αιχμάλωτος значи „копљем добивени"; латинска реч „servus",

Rački,

Documenta historiae croaticae periödum antiquam illustrantia>

Zagreb, 1877, stran. 277.

) Erben, Regesta diplomatica nee non epistolaria Bohemiae et Moraviae,

I, Nr. 14, pag. 6.

) Извештај под 869 г. у ©улдајским Аналима (Pertz, Monumenta, I,

pag. 381.

) Thietmari Chroniken, lib. VL, cap. 24; lib. VII, cap. 44 (Bielowski, Mo-

num. Poloniae hist., I,

Lwów, 1864, pag. 280 et. 307).

) Saxo Grammatícus, HistoriaDanica(Perřz,Monum.Germ.hist., SS., 6, 678)·

) Cosmas, Chronicon Boemorum, I, 40; II, 5 et. 7.

') Летопис Нестора, одељ. 56 (Bielowski, Monumenta, l, pag. 703).

која je сродна грчкој είρερος (заробљавање, ропство) означава

зароб-љеника, који се старословенски називао „пл^ньникъ"

(пленик).

) Као што су вероватно освајачки ратови претво-

рили Ахајце, који су некад становали код Пелопонеза, у

хелоте (робље) Лакедемонаца, исто тако се je нешт.о слично

могло догодити и оним словенским племенима, која су за-

владала територију, која je пре била делимице заузета од

других народа; баш тако je, на пример, ствар стајала у Чешкој

и код Полапских Словена.

Као друга врста извора ропства су се јављали учињење

неког злочина, за који се je кривац кажњавао продајом у

ропство, и неисплаћен дуг, због којег je поверилац могао

да презадуженог дужника прода или да га код себе држи

у трајном ропству. Нису ни та два извора ропства никаква

особина словенског права, него се такође појављују и код

других народа. Косма

^ прича о кнезу Бретиславу, да je он

за време похода на Пољску 1039 г. наређивао, да се његов

народ строго држи моногамије, и установльавао je, да онај,

ко буде његову наредбу повредио, неће бити према дома-

ћим обичајима поробл>ен, него he за казну бити протеран у

Угарску. Дужникову немогућност плаћања, као узрок за

постајање ропства, наводе биографи Отона Бамберског ;

)

у истом смислу старословенска легенда о Св. Већеславу

спомиње за Попове, који су били продавани у ропство.*) У

Русији je дужникова немогућност плаћања изазивала наро-

читу установу т. з. закупништва (закупничества).

)

То су били првобитни (оригинерни) начини постајања роп-

ства. На један деривативни (изведени) начин je постајао роб

онај, ко се je родио од неслободних родител>а.

Код Словена су поглавито Жидови водили трговину

робљем. О продаји робља извори спомињу врло много и

често. Тако, например, о томе спомињу Рафелштетенска ца-

') Schröder, Reallexikon, S. 809.

) Cosmas, Chronicon Boem., II, 4.

) Herbord, Dialogus de Ottone, 752; Ebo, Vita Ottonis, 867 (Pertz, Mo-

num. Germ. Hist., SS., 20 et 12).

) Fontes rerum Bohem., I, Praha, 1873., pag. 130.

) Владимгрскш-Будановъ. op. cit., pag. 386 et 387. [Закупништво то je

било једно непуно, делимично и привремено ропство. Претрес целог питања

о „закупу" (приврем, робу) и, дотичне руске књижевности пружа L. K. Goetz,

Das Russische Recht (Русская Правда), III Band, Stuttgart, 1912, §§ 27—28;

из потоње књижевности да упозорим на ваљану расправу Јаковкина: В.

Яковктъ, Закупы Русской Правды, Журн. Мин. Нар. Проев., 1913 г., апр-Ьль-

май. — Поред закупништва je немогућност плаћања изазивала и ропство

презадуженог дужника, нарочито у трговачким пословима. О томе види

Goetz, op. cit, III, Bd., §§ 25, u. 26, § 50 (S. 425).]

ринска правила од 903—906 г.

) Косма

) прича, да кнез Вла-

дислав je 1124 г. у Чешкој откупио од свију Жидова заро-

бљене хришћане и за будућност je хришћанима забранио

да служе код Жидова. Према неточном писцу Ибн Хаукалу

из Андалуске су се у Африку извозили словенски шкопци,

који су се тамо високо ценили. Довозили су се словенски

робови из франачког краја, где су они били шкошьени и

продавани жидовским трговцима.

) Словенско робље се je

у опште продавало у целој Јужној Европи. Тако су се за

трговину словенским робљем приређивали највећи вашари,

а било je тамо тога робља толико, да су изрази „Словении"

и „роб" у неким језицима постали синоними (Slave und

Sklave).*) - t, -^ч ' j

Какав је£измећу господина и роба постојао код Сло-

вена пре X века правни односЈ о томе није нама ни по-

знато. Изгледа, да није се он првобитно разликовао од

односа између родитеља и деце, на што упозорује дотична

терминологија, коју смо већ горе навели. Тек доцније, кад

се je становништво почело диференцирати, и кад су се и из-

међу слободних људи једни уздизали изнад других, правни

je положај робља морао да се погорша. Али чак и у томе

погледу нису дотични односи били у целом Словенству под-

једнаки. Руси су, на пример, поступали са робл>ем меко

);

томе насупрот je положај робља код Балтијских Словена био

врло тежак,

) исто тако, као што и код Чеха.

) ^ ,

1) Friedrich, Codex diplomaticus et epistolaris regni Buh., I, Praha,

1904, Nr. 31, pag. 36.

) Cosmas, Chronicon, III, 57.

) Гаркави, Сказашя мусульм. писателей, стран. 222.

) Peisker (Die älteren Beziehungen u. s. w., S. 56) неправилно израз

„SKlave" поставља у везу са Турскотатарским навалама. Занимљиво je, да

назив роба „Slave" je од Немаца прешао у дански језик, али тек у XVII

веку, кад су сви односи са Словенима већ давно минули. Још у Стефаније-

вој књизи (Stephanius, Nomenclator latino-danicus) од 1753 г. су латинске рзчи

„servus", „mancipium" преведене на дански језик речима: „Träl", „Ufri", „Tje-

nere", „Svend". Први пут je реч „Slave" била у Данској употреблена за

означавање роба 1654 г. Види: Vrátný Z výletu na sever, Nový Život, XI,

1906 г., стран, 219.

) Ибн Руста и Гардизи пружају о томе сагласне податке. Види: Хволъ-

сонъ, Изв^спл, стран. 36; граф Кун (Kuun), A magyar honfoglalás kutföi.

) Herbord, Vita Ottonis (Pertz, Monum., 20., p. 748).

'·) Cosmas, Chronicon, III, 23 et 62. — Из књижевности о робовима

код Словена види: СобЪсшганскш, Учетя о нащональиыхъ особенностях!,,

стран. 198—202; Владим{рсЫи-Бддановъ, op. cit, pag. 380 et sq.; Herm

Jireček,

Slovanské právo v Čechách a na Moravě, I., Praha, 1863, str. 197—198; Fr.

Vacek, Sociální dějiny české doby starší, Praha, 1905, стр. 54 и след.; Pič,

Starožitnosti země české, III, (Cechy za doby knižeci, I, Praha, 1909), стран. 178

и след.

[Vladimír Mažuranič,, Přinosí za hrvatsKÍ pravno-povjestni rječnik, sub

voce „Rob" (Svezak. Vlil, 1919)].

/jj,

Породично право.

Није могуће да се верује извештајима почетног руског

летописа и Косме Прашког, као да нису Словени уопште

знали за брак и живели су у пуном комунизму. Ипак по-

стоји питанье, који су облик брака имали стари Словени,

да ли моноганију, или пак полигамију. Извори о томе не

изјављују потпуно једнодушно. О Саму, који je, истина, био

странац, али je живео на словенски" начин, Фредегар je у

својој Хроници (IV, 48) сачувао за нас извештај, да je он

имао дванаест словенских жена, од којих су се му родили

22 сина и 15 кћери. О поиском кнезу Мешку je Гал (Gal-

lus) у својој хроници (I, 5)') забележио, да je он пре свога

штења имао седам жена; кад je пак запросио за себе

гбравку, онда je она пристала на закључење брака само

под условом, да кнез све своје дотадашње жене удали и

прими хришћанство, што се je баш све и свршило. Руски

кнез Владимир je према почетном руском летопису имао пет

законитих жена и сем тога још 800 наложница (300 у Ви-

шеграду, 300 у Београду и 200 у Брестову). Поморски кнез

Вартислав je поред законите жене имао 24 наложнице.

) Ибн

Руста у своме опису Словена спомиње за три жене код јед-

ног мужа.

) Таквих би се примера могло навести из извора

мноштво. Ако све те различите извештаје упоредимо, онда

ћемо доћи до закључка, који je иначе у књижевности доста рас-

прострањен, да се je полигамија код Словена догађала, али

никако не као општа појава, него само као изузетак. Више

су жена имали само кнезови и имућни л>уди, који су рас-

полагали довольним средствима, да издржавају више кућа.

Код пучанства (простог народа) није вероватно било поли-

гамије*); па ни великаши, ни кнезови нису према свој веро-

ватности имали по више законитих жена; више изгледа, да

je фактичка супруга била само једна, међутим су остале жене

биле само наложнице.Ту неможеданасзаведеизраз„ихог", који

се у изворима употребљава, јер су се под речју „uxores"

могле разумети не само супруге, него и наложнице.

Ипак je сигурно, да су незнабожачки Словени супруштво

са више жена сматрали као једну наравну појаву, и да, после

пошто су примили хришћансто, нису још у току дугог вре-

мена могли да од тога обичаја одустану. Па ту нам извори

причају, колико je много требало труда, да се полигамија

1) BieloVfski, Monum, Pol. Hist, I, p. 399.

) Herbordi Dialogus de Ottone, episcopo Bambergensi, II, 22.

) Хвольсонъ, Изв^сия стран. 30.

> То je исто према Тациту било и код Германаца (види његово дело

Germania, cap. 18).

потпуно искорени. Код простог народа (пучанства) je поли-

гамију спречавало и родовно уређење. Где je заједно газдо-

вала читава трупа породица, није тамо апсолутно било могуће,

да број женска надвисује број мушкараца. Никако већ није

за полигамију било места у т. з. ширим (задружним, нераз-

де-ъеним) породицама, које су се састојале из више супру-

штава.

Као што je за незнабожачке Словене било могуће да

ступају у брак са више жена, исто je тако за н>их било лако

да своје жене пуштају. И у том погледу je хришћанска црква

морала да се дуго бори са старим незнабожачким обичајем,

докле год није га дефинитивно искоренила.

У старо се доба брак закључивао најчешће путем ош-

мице. Уредба [„устав" према терминологији старог руског

права] руског кнеза Јарослава, Владимирова сина, о црк-

веном судству установљава у своме 1. члану казну за оног,

ко девојку отме (кто умчить д-ћвку). Отмица се je у старом

руском праву називала „умычка" „умыкаше"

) Чешки je кнез

Бретислав, као што je познато, отео Јудиту, кћи швајн-

фуртског маркгрофа Хенрика и узео je њу за жену.

) И код

простог народа (пучанства) у Чешкој није отмица у старо

доба била нешто необично, и у XVI веку су се још одржали

шени заостатци. У XII веку, о томе сведочи један чешки

правни споменик, где читамо: Omnibus denunciate, ut nullus

uxorem accipiat nisi celebratis

nuptiís. Raptům omnibus modis

prohibete,

) Према Рожемберској књизи, чешком правном

споменику од друге половине XIII или од почетка XIV века

(чл. 183), био je одређен „z únosby troj pohon".*) Затим

Řad práva zemského (Ordo judicii terrae) садржи у 84—86

члановима прописе о отмици,

) слично и у Пољској Вис-

лицки Статут у §, 125.

)

На даљем je ступњу развитка био обичај, да се брак

закључује преко куповине — продаје. За тај су обичај знали

већ давнији народи, на пример, Грци, који су девојку нази-

вали фугуративно άλφεσφοια, што значи ону, која породици

доноси као добит стоку. Тацит (Germ., cap. 18) прича, да

') Владимгрскш-Будановъ, Христомат!я по исторш русскаго права, 1,4-ое

издаше, С. — Петербурга — Юевъ, 1889 г., стран. 21/.

) Cosmas, Chronicon, I, 40.

) „Објавите свима, да нико не узме жену без венчања. На сваки

начин забрањујте отмицу." — в. изд. Hechta, 22.

) Kniha Rožmberská, vydáni Brandla, Praha, 1872, str. 81: „за отмицу

тројни позив."

) Archiv

Český, II, Praha, 1842., str. 123—125.

) Starodawne prawa polskiego pomniki, I, Warszawa, 1856, str, 138 i 139.

није код Германаца жена мужу доносила мираз, него je муж

за жену плаћао вено, поглавито у стоци. Човек je морао

да себи жену купи па због тога je њеним родитељима плаћао

за њу откуп, који се грчки називао έδνον, εεδνον, алемански

— widemo, старословенски — в^но (вено). Женску су у

правом смислу продавали човеку; одавде полази чешки

израз dceru provdati (продати кћи), такође filiam vendere, као

што се je казало у немачком праву.

) Ал Бекри пружа заним-

л>и,ве податке о старословенском вену, као откупу за не-

весту, „Вено je код Словена", вели Ал Бекри, „врло велико,

и њихови обичаји су у томе погледу налик на обичаје Бер-

бера. Кад се некоме роде две или три кћери, то се јавља

као узрок, да се он обогати; ако пак има два сина, ће оси-

ромашити." О дружини кнеза Мешка je исти писац нам са-

чувао овакав извештај: „Ако се некоме од чланова дружине

роди дете, то он одмах од момента рођења детета добија

од кнеза помоћ на његово васпитавање... Кад момак буде

одрастао, кнез he га оженити и за њега исплатити оцу не-

весте откуп (вено). Кад девојка буде одрасла, кнез he њу

удати, а вено (откуп) ће дати њеном оцу"

) Горе смо већ

споменули о вену (откупу), које je польски кнез Казимир

дао за руску књегиницу, Јарославову сестру.

Куповање жена се je још до сада сачувало код неких

источних народа. Јакушкин нама пружа дотичне податке,

које je скупио односно источних инородаца у Руском Цар-

ству.

) Такође су се у Бугарској још до данас сачували

трагови тога облика закључивања брака.

)

На крају незнабожачког доба појављује се још трећи

облик закључивања бракова, и то овакав. Сами родители

приводе своју кћи у вереникову кућу и дају му мираз

(věno,

приданое). Брак се закључује са религијским церемонијама.

Према свој вероватности je код Словена при закљу-

чивању брака играо велику улогу акт телесног сједињавања.

Тако je барем било код Немаца. Изгледа, да реч „свадба"

(сватьба, svadba) није првобитно означавала ништа друго,

!) Schrader, Reallexikon, pag. 109 et 110 — Тако je било у немачком -

праву; истина, Амира (Amira, Grundriss des germanischen Rechts, 2. Aufl.,

1906, s. 111) не говори o продавању девојке, него о њеном дарован>у (Ver-

gabung·), али je то даровање било праћено обавезом од стране младожење,

да пружа родитељима младе узајамни поклон.

) Весшбергъ, Комментарий, стран. 146 и 145.

) Якушкинъ, Обычное право, томъ И, Ярославль, 1896, стран. 467, где

се под термином „кладка" (выводныя деньги, выговоръ, калымъ, што значи

откуп за невесту) наводе дела и расправе о дотичном питању.

) Бобчевъ, Агърлъкъ (придъ) и происхождение на принята (Период.

Спис., кн. LXIV, София, 1904); од истог писца: Придъ (агырлынъ) — болгар-

ская кладка (Сборникъ статей по славяновъд-Ьшю, II томъ, Петербургу 1906 г.).

до само copula carnalis, или присвојење себи жене (да н>у

човек начини својом).

)

Какав je био однос жене према мужу у личном и имо-

винском погледу, то се већ изводи из оног, што се je казало

p начину закльучиваньа брака. У доба, кад су се жене доби-

јале силом па затим су се куповале, оне су се без сумње

сматрале као једна ствар, ма да и не у буквалном смислу те

речи. Дакле женска код старих Словена није се могла рав-

нати положајем ca мушкарцем. Исто тако су однос између

мужа и жене сматрали и други првобитни народи. За брак,

као посебни појам, није чак потребно било ни назива. Није

ту било узајамног односа, једнаког за обе странке. Однос je

мужа према жени био један однос господара, ако не према

ствари, то барем према једном створењу, које се налази у

његовој потпуној власти, и обрнуто, однос je жене према

мужу био један однос подручног лица према господару и

властодршцу. Жена je била нешто, што се je мало разликовало

од једног предмета мужевље својине. Дакле je жена према

мужу заузимала један веома потчињени положај. Разлика се

у положају обе странке манифестује у томе, како се je сма-

трала супрушка верност; ту верност je само жена била

обавезна да чува према мужу, а не муж према жени. То се

већ изводи из тога, што je муж могао да купи више жена,

или пак да поред главне жене има још наложнице. У таквом

стању ствари je само жена могла да учини прељубодејство.

У изворима постоје многобројни докази, да je баш само тако

незнабожачки Словении сматрао дужност супрушке верности.

Само се je жена прельубница кажњавала

Ниски се положај жене код Словена манифестује и у

распростртом обичају, да су се жене после мужевље смрти

палиле или на неки други начин лишавале живота и погре-

бавале заједно с мужем.

Taj се обичај објашњава на различити начин. Жена je

бајаги била обавезана верношћу мужу све до смрти те због

тога je морала да заједно с њим умре. Ту ипак су више

играли улогу други чиниоци Словени су веровали у живот

после смрти и због тога су покојницима полагали у гроб

све, што им je требало за живот. Баш као такву ствар су

сматрали и жену.

') Словенски преводилац Вербицијева Трипартитума Иван Пергошић

преводи латинско convenire, copula carnali se coniungere kao svadbu odslužiti
(Trip. I, 100, § 4). [В. Стефана Вербиција Трипертитум (Tripartitum opus juris

consuetudinarii Regni Hungariae) словенски превод Ивана Пергошића из год.

1574., издао Dr. Карло Кадлец, (Српска Краљевска Академија, Зборник за

историју, језик и књижевност српскога народа, прво одељење, юьига V), у
Београду, 1909 г., стран. 92.]

) Подробније о односу измену мужа и жене код Словена пише Кот-

љаревскиј, — Кошляревскш, Древности юридическаго быта Балтшскихъ Сла-

вянъ, стран. 98 и след. Код њега je наведено довољно сведочанства из извора.

О распростирању споменутог обичаја сведоче извештај,

који пружа Св. Бонифације

), и подробно Ибн Рустово при-

чање, да се жена, коју je покојник највише волео, веша па

затим се баца у ватру

Не гледајући на све то, положа] жене код старих Сло-

вена не може се сматрати као једнак са положајем робиње,

што се већ показује у разлици, коју су чинили између жене

и наложница

Чак у имовинском погледу није жена могла да ужива

положај једнаки с мужем. Својина je жени припадала на не-

ким покретним стварима, и то, — на оделу, рубљу и накиту,

баш које су се ствари после њене смрти полагале с њом

у гроб. Право на непокретним стварима нису словенске жене

имале чак ни у потоње време, кад се je већ код Словена

створило право индувидуалне својине.

У старој словенској породици положај деце према оцу

није се много разликовао од положаја робл>а, о чему смо

већ горе казали. Као што je код Римљана појам „familia"

обухватао сва лица, која су стајала под домаћинском вла-

шћу оца, па заједно и робле и породично имање, исто je

било првобитно значење словенске речи „чельад" (челядь,

скраћено чадь). И код Словена у најстарије доба je вероватно

оцу припадало право живота и смрти (ius vitae ас

nečiš).

Има о томе још за потоње време историјских сведочанства

односно Полапских Словена, као што објашњава Котљарев-

скиј*). Биографи Отона Бамберског причају, да су поморске

жене убијале своје новорођене кћери па остављале су живот

само синовима. То се je заиста вршило уз одобрење мужа и

чак највероватније управо по његовом наређењу. Ако чак не

би смо имали наведеног доказа о споменутом обичају код

Словена, ипак би смо могли његово некадашње постојање

претпоставити већ на основу аналогичног обичаја код дру-

гих народа, и то код Грка, Римльана и Немаца. Руски су

летописи нама сачували извештај, да су родители у време

глади и крајне оскудице продавали своју децу у ропство. То

je њихово право ишчезло код Руса тек у XVÍ веку

). Само

по себи се разуме, да je отац имао неограничено право каж-

њавања своје деце.

!) Migne, Patrologia, ser. II, tom 89 (1850), pag. 760, ep. 62.

) Хволъсонъ, Изв^Ьспя, стран. 30.

) Владим\рскш-Будановъ, Обзоръ исторш русскаго права, стран. 440.

— Кошларевскиј (Древности юридическаго быта Балтщскихъ Славянъ, стран. 105

и сл4д.) наводи изузетне фактичке случаје кад je жена код Полапских Словена

бивала у породици од великог утицаја. То се може казати за кнежевске и
великашке жене код свих словенских народа.

) Кошляревскш, Древности юридическаго быта Балтшскихъ Славянъ,

стран. 112 и сл-Ьд.

) Владимгрскш-Буданозъ, Обзоръ исторш русскаго права, стран. 460.

Изгледа, да je у личним односима између оца и деце

врло рано наступио окрет у корист деце. Такав се закљу-

чак може посредно извести из имовинског положаја деце.

Код Словена су деца, барем мушког пола, врло рано пос-

тала субјектом заједничке својине на породичном имању,

тако да појам оног dominium'a, које je припадало оцу римске

фамилије, je у току дугог времена остајао туђ словенском

праву. Код Словена je отац-домаћин управо био само упра-

витељ породичног имања; збиља он je понегда могао да

тим имањем доста слободно располаже, али ипак није се

могао сматрати као власник породичног (задружног) имања.

Ако je била у питању продаја породичног имања,онда се je

тражио пристанак свију одраслих мушких чланова породице.

О сшарашељсшву над малолетном децом није било ни

5чи, докле год je родовно уређење трајало ca пуном снагом.

у je родовни старешина извршивао над сирочађу власт

покојног оца. Слично je ствар стајала и у широј неразде-

љеној породици (у задрузи). Ипак, чим je родовно уређење

почело падати, а просте су породице постале једна редовна

појава, настала je потреба да се поставља старател над де-

цом, чији су отац и мајка умрли, и над децом, чија се je

мајка други пут удала. Кад je пак мајка остајала удовица,

онда je на шу прелазила власт, коју je пре вршио над децом

отац. У старословенском се житију Св. Већеслава спомиње,

да je удовица кнеза Братислава, Драгомира, била старате-

лица над својим малолетним синовима, — Већеславом и

Болеславом

). Према Котльаревском

), код Поморских Словена

удовице-књегиње располажу имањем своје малолетне деце.

Ако je било нужно, да се за старатеља постави једно

лице са стране, онда се je за то обично бирао најближи

сродник, и то евентуални наследник оних, над којима се ста-

рател>ство поставляло. Дотичне одредбе садржи Руска Правда

f/f

Наследно право.

За наследно право није много места било одређено у

правном систему старих Словена. Докле су постојале шире

нераздељене породице (задруге), које су биле колективни

власници породичног имања, није могло бити речи о насле-

*) Fontes rerum Bohem., I, pag. 128.

) Кошляревскш, Древности юридическаго быта Балтшскихъ Славянъ,

стран. 125.

) Подробније о томе види: Владимгрскш-Будановъ, Обзоръ исторш

русскаго права, стран. 469. — На узајамву везу између старатељства и нас-

ледног права код Словена правилно скреће пажњу Kapras,

Poručenstvi nad

sirotky v právu českem (Praha, 1904) и Die Vormundschaft im altböhmischen
Rechte ( о д ш т а м п а н о из Zeitschrift für vergleichende Rechtswissenschaft,

XV11I Band).

ђивању тога имања. Породица, као једно правно лице, није

ни умирала; само су поједини породични чланови умирали,

али на њихово су место долазили други, — новорођени.

Породично je имање уживао један нараштај за другим.

Наслеђивање je могло постајати само у толико, у колико

се je развила индивидуална својина, као што je ствар стајала

ca покретним стварима. Али чак и у томе случају наследие

право ретко се je примешивало у пракси, jep су се неке

покретне "ствари, као што су одело, оружје, накит, полагале са

покојником у гроб

). Остале су покретне ствари вероватно

прелазиле на најближе сроднике. Никакви тестаменти нису

се правили, и чак није се у томе осећала ни потреба. Није

се то слагало са ондашњим правним назорима, да неко други

наслеђује мимо сродника. Ако je тестатор своју вољу изја-

вио, — наравне у облику усменог распореда, — у колико je

дакле учинио

„pořádek" или „рядъ", као што су говорили

Чеси и Руси, тај_се распоред морао слагати са правним оби-

чајем, који je одређивао, како наслеђе прелази на другога

кога по реду.

На наслеђе je личила деоба породичног имања после

очеве смрти између браће, која чим даље, тим се je више

догађала у пракси. Али, ту није било у питању наслеђе, него

деоба имања, на које су породични чланови имали после

очеве смрти једно исто право, као што и за време очева

живота. гЬихово je право било управо право сувласништва,

ограничено обзиром на будуће, досада још не рођене, поро-

дичне чланове. Такве деобе породичног имања су се доста

често вршиле у владалачким породицама. Кнезови су смат-

рали територију, којом су владали, као породично имање

(patrimonium), па због тога су je делили између својих синова

(т. з. уделни систем, или систем апанажа). Само по себи се

разуме, да због неравноправности женског пола са мушким

нису кнежевске кћери имале право на владалачко имање.

/'Ι. Сшварио Право.

У области стварних права најбоље се види, како право

постаје под утицајем извесних стварних прилика. Пошто су

Словени дошли у своја садашња насеља, заузимали су земљу,

која није дотада никоме припадала; у колико je пак она имала

поседнике, Словени су je освајали силом. Сваки je род зау-

зимао један део земљишта, који му je био потребан за из-

државање својих чланова. Морао je да на обраду земљишта

потроши извесну количину рада. Само су обращена пола

била за њега од вредности. Ако се je првобитно заузет про-

) Исто je тако било и код Германаца. Види: Amira, Grundriss des ger-

manischen Rechts, 2. Aufl., Strassburg·, 1901, S. 108.

стор показао за све родовне чланове недовольан, онда се

заузимање проширивало и на необрађену земљу. Она пак

земл>а која се je већ почела обрађивати, ретко се je напу-

штала, jep je за њу родовне чланове јако везао онај, тешки

рад, који je требало уложити, да би се дивл>и простори пре-

творили у плодоносна пола. Поливену властитим знојем

земљу није човек само уживао, него je на њу потраживао

једно искључиво право, које je у самој ствари добијало опште

признање у целом племену, и баш због тога je постајало

правом.

У књижевности често долази мишљење, да за време

царовања првобитних правних назора није се чинило разлике

између државине, као једног факта, и права, као једног потра-

живања. Фактичка и правка страна су се бајаги сливале у

једно. Збиља се не може негирати, да није првобитни човек

био способан да одвоји практичку страну права од теорет-

ске; вероватно je он често мешао појам фактичке државине

са појмом права. Ипак се не можетврдити, као да није чак

на најнижим степенима развитка постојало право без фак-

тичке државине. Правилно скреће пажњу Владимирски-Бу-

данов

) на установу „свода",

; где власник покретне ствари,

која je из његове државине испала, ипак остаје њеним вла-

сником и je овлашћен да потражује, да му се ствар врати,

евентуално уз накнаду, ако друга странка je држи bona fide

(савесно). Исто тако, као што са покретним стварима, je ствар

стајала и са непокретним доЪрима.

Кад се je пак створио појам о својини на ствари, није

јсш било речи, која би тај појам изражавала. Само се у опште

казало: то je моје, наше. Кад je услед честих сукоба измећу

права својине и различитих других стварних права настала

потреба у једном изразу, који би означавао појам о праву

својине, тек онда je постао и такав израз. У четком праву

непокретна добра, која су сачињавала колективну својину

целе породице и прелазила су од предака (дедова) на потомке,

су се називала

dědina, dědictví. Běh Hermenegild Jireček у

своме „Словенском праву у Чешкој и у Моравској" (И, 276)

каже, да je реч

dědic .означавала власника, dědictví својину,

dědické právo — право својине, и да се то све примешивало

на земљишни посед и уопште на непокретно имање. Слични

') Владимгрскш-Бддановъ, Обаоръ исторји русскаго права, стран. 520.

) [„Свод" je постојао и у старом српском праву. „Свод je", вели

Стојан Новаковић, „начин доказивања при каквој год сумњи о својини, који

се нарочито употребљавао при споровима о стоци. На кога се посумња или

у кога човека позна своје живинче, па се пожали на њ, да му je украо, —

тај je дужан био казати, од кога му je, и онда je исти добављан те испи-

тиван, па даље редом, докле се потпуно не ухвати, je ли или није крађа. Свод

je живео у обичајима народним до наших дана" (Сшојан НоваковиЬ, Законик

Стефана Душана, друго издање, у Београду, 1898, стран. 254—255)].

су били пољски изрази: dziedzic, dziedzictwo, prawo dziedzictwa,

затим латински изрази: heredes (власници), hereditas (својина),

jus hereditarium (право својине) и др. [У истом су се смислу

употребљавале код Срба и Хрвата речи: племенщина (пле-

менштина) и башћина (баштина),

) и у старом руском праву:

вотчина, или отчина (= очевина)]. Изрази, које Словени сада

употребљавају, и то, —

wíasnošč, viasnictvi, собственность, сво-

јина, vlasništvo, — су тек потоњег порекла. Possessio се код Сло-

вена изражава речима: posiadanie, drženi, влад^зше, државина.

Докле год je код Словена имало још доста незаузете

земље, нису вероватно њиве имале сталне границе. Наравне

су њене границе биле: реке, брда, блата, које су спречавале

њено даље проширивање. Ако није тога било, онда су се без

прекида простирале њиве и ливаде, докле год je човек могао

да радом својих руку стигне. У римској држави се je при

одређивању земље употребљавала формула „ubi hirpex, fak

et aratrum ierit" (qua falx et aratrum ierit), која je показивала,

да се земља даје појединцима у државину само под условом,

да he бити обрађивана. Taj je последњи чинилац био исто

тако важан и код старих Словена. У руском праву још врло

доцкан налазимо једну сличну формулу, и то: „куда коса,

соха и топоръ ходили" (= куда су коса, ралица и секира хо-

диле). Та je формула опредељивала фактичко протезање пољ-

ског имања, па посредни и првобитни начин стицања својине

путем заузимања (окупације).

) Та формула такође сведочи,

да још у потоње време нису границе пољских имаша биле

свуда тачно означене, што се je наравне догађало само у

оним пределима, где je било доста слободне землье. Насупрот

томе, где je била земљишна оскудица, пол>ска су се имања

између себе на различите начин разграничавала, и то, —

помоћу међа, ширих или ужих травних појаса, граничних

камена или граничних дрвета; на граничним су се дрветима

правиле нарочите зарезотине, које су се у старочешком је-

зику називале lihy од старонемачке речи laha, lacha, loch

(одакле произлазе Lochbäume)

); као гранични знакови су

такође служили брежуљци (cumuli, acervi), који су се нарочито

у томе цил>у правили. Код Пољака међе су се називале гра-

нице и урочишта (uroczyska). Границе су се непокретног иманьа

установльавале помоћу обилажења у мањим имањима пешке

(perambulatio), а у већим на коњу, одакле су постали у пол>-

ском праву ујезди^ (ujazdy) и у четком Újezdy и ochozy (ambi-

tu^ circuitus) [као*појам пољског газдинства]. У ујезде су се

)

[Vladimír Mažuranié,

Prinosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik, sub voce

„bastma' (Svezak I) и „plemenština" (Svezak VI, 1917)].

') Владимгрскш-Будановъ, Обзоръ исторш русскаго права, стран. 520.

) Herm.

Jireček,

Slov. právo, I, str. 76; Boguslawski, Dzieje Síowiansz-

czyzny, II, str. 533.

убрајале све врете земл»е, које су спадале у једно велико

газдинство, и то: шиве,. паше, ливаде, шуме, текуће и сто-

jehe воде.

) „Ујезди" се у словенским крајевима појављују тек

у XI веку, и то не само у Пољској и у Чешкој, него и у Ру-

сији, где су се ујездима називали читави предели. Ипак већ

из саме терминологије изгледа, да ту je у питању једна ста-

рија словенска установа.

Као важна принадлежност пољских имања бивале су

„борти" т. ј. празна унутра шумска дрвета, у којима су се на

један дивљи начин гајиле пчеле. О Словенима, који су били

настањени у имању Фулдајског манастира, je забелей!ено,

да су они већ у VIÍ1 веку плаћали манастиру данак у меду.

У почетку пак хришћанског доба у словенским крајевима

данак у меду и у воску заузима знатно место између да-

нака у корист цркве.

)

Од осталих. стварних права су за време пре X века

поред сврјине били од значаја само сервишуши (службености).

Вероватно су се они састојалн само у уживању општинске

земле, и то у сечењу дрва у општинској шуми и у пасењу

стоке на општинској паши. Све су те службености спадале

у „принадлежности" пољских имања, о којима смо горе

казали.

О наложном Праву у погледу непокретних добара код

Словена пре X века не може бити ни речи. Непокретна су

добра била једно породично имање, којим није се могло

слободно располагати. Осим тога због оскудице у новцу

нису се заклучавали ни зајми, па услед тога није могло

постојати ни заложно право, као дотично акцесорно право.

Исто тако се je и залагање покретних ствари јављало ве-

роватно као једна потпуно изузетна појава, која се je дога-

ђала можда само између трговаца.

/" Облтационо право.

Најмање je код старих Словена било развијено обли-

гационо право. То je потпуно наравно код племена, која су

се готово искључиво бавила земљорадњом, дуго су време

живела у родовном уређењу, знала су установу ропства и

представљала су собой социалне трупе, које су саме подмири-

вале све своје захтеве унутрашњом производимом и нису

осећале потребу у тућим производима. Животни je ниво

првобитног незнабожачког Словенима, који се je малим за-

довољавао, био врло низак. Скоро све су се потребе под-

') Herm.

Jireček,

Slov. právo, II, str. 269.

) Baguslawski, Dzieje Slowianszczyzny, II, str. 547. — Да су Словени

гајили пчеле, о томе нама пружа извештај такође и Ибн Руста. Види: Хволь-
сокъ, Изв^сэтл, стран. 29.

миривале домаћим средствима. Породица je својим члановима

пружала не само храну, него и рубле и одело; чак и оружје

се je, барем делимично, производило код куће. Само су се

неки предмети, и то метални, морали тражити код туђинаца.

Те су предмете увозили страни трговци („гости"), од којих

су се ти предмети куповали било путем размене на домаће

произволе, било за новац. Нрвца je ипак било код Словена

пре X века мало, па због тога најобичнији je облигациони

"уговор био не куповина, него размена. Најамни je уговор

био_искл>учен због постојања ропства. Чак ни закупнички

(арендаторски) уговор није могао постојати, јер je земље

било пре X века толико много, да je читавом становништву

достајало. Ако се je нека породица размножила у оноликој

мери, да досадашњег земљишног поседа није њој достајало,

онда су се њени умешнији чланови одвајали, изискивали су

за себе земльу, која још није била заузета, и њу су себи при-

свајали. Ко није имао свога склоништа, није ипак тражио

кирију, него je зидао сопствену кућу. Због оскудице у новцу

врло се je ретко догађао и зајам (mutuum), који се није при томе

разликовао од послуге (commodatum). ЧЈК ни поклон није

вероватно био једна честа појава, јер предмети, на којима

се je створила колективна својина, нису се уопште могли

даровати, па при томе у колективним заједницама je слобода

индивидуалног располагања стварима била за појединце врло

ограничена. На тај дакле начин цео се je облигациони про-

мет сводио на размену и куповину-продају.

Што je код старих Словена баш тако ствар стајала ca

облигационим односима, то се види из дотичне оскудне

терминологије. Пре свега Словени за појам „куповања" не-

мају своје сопствене речи. Ту су реч прихватили од Герма-

наца, и то од готске речи „kaupón, старе горњенемачке речи

„choufan" (= commutare). Истина, нису у томе погледу ни

Германци били оригинални, jep су дотичну реч прихватили

од латинског језика, и то, — од речи „саиро", која значи:

крчмар. Али, чак ни реч „куповати", ма да je за све Сло-

вене заједничка па дакле je им већ била позната у њиховој

прапостојбини, није у току дугог времена имала данашње

значење. „Купити" je негда значило само „пренети на себе"

(an sich bringen) било за навек, било само на извесно време;

на слични je начин „продати" значило само некоме нешто

„дати", опет без разлике, да ли je у питању било давање

за навек, или само на извесно време. Због тога се je у

Русији за праву куповину употребљавао израз: „купить во

в'Ьки, въ прокъ, въ дернь, безъ выкупа" (= купити за навек,

стално, тврдо, без откупа). Што се пак тиче закупа, то

„узимати под закуп" Руси су називали — „купить (землю)

въ годы" (== купити, на пример, земљу за више година).

Као одјек тога се још данас јављају руски термин „откупъ"

(откуп) за означавање аренде државног монопола, и српски

термин „закуп" за означавање аренде у опште. Ту спада и

стари чешки термин „právo zákupni" (закупно право) за озна-

чавање емфитеузе (emphiteusis).

)

Куповина се je код Словена вршила већином на трго-

вима, "на пијацама и уопште на јавним и за то одређеним

местима, где су страни купци излагали своју робу за про-

дају. Као што изгледа, и у томе су погледу учители Сло-

вена били Германци, који су се сами томе научили од Рим-

лана. Томе je доказ немачка реч Markt (=трг), која je

постала од латинске речи „mercatus" (πανήγυρις, εμπόρων).

)

Баш тргрвинским односима, и то, — раније римско — гер-

манским па доцније германо-словенским, објашњава се то,

што скоро читаво облигационо право германско и словен-

ско je римског порекла, услед чега има мало нарочитих

домаћих црта.

Чак ни за зајам, нити за послугу Словени немају је-

дноставне терминологије. Стара чешка реч

„pojčka, půjčka"

(одговара пољској речи „požyczka") je негда изражавала, да

се нешто некоме удели, и употребљавала се како за com-

modatum, тако и за mutuum. Данашњи чешки термини

„zápůjčka" (mutuum) и „půjčka" (commodatum) су само наро-

чито сковане речи; налик на то, такође су једног вештачког

порекла данашњи пољски термини „požyczka" (mutuum) и

„wygodzenie" (commodatum), руски „заемъ" (mutuum) и оссуда"

(commodatum), српски — „зајам" (mutuum) и „наруч или

послуга" (commodatum), црногорски — „рукодаће или зајам"

(mutuum), и „наруч или посуда" (commodatum).

)

ГЛАВА IV

О КРИВИЧНОМ ПРАВУ КОД СЛОВЕНА

ПРЕ X ВЕКА.

О кривичном праву у правом смислу те речи може се

говорити тек од оног тренутка, кад je оно постало јавно

лраво, т. ј. кад je већ организована државна власт узела у

своје руке кажњавање злочина, који се догађају у друштву.

Кад се je кривично право створило, то доказује, да већ по-

стоји доста јака државна власт, која иступа, као стражар

друштвених интереса државльана, против свију оних, који чине

') Kadlec, O

potřebě slovanských právních starožitnosti (Sborník věd

právních a státních, IV, 1904, нарочита свеска Pocta Randova, str. 53).

) Schröder, Reallexikon, S. 523.

) [Види

Vladimír Mažuranič, Přinosí za hrvatski pravno-povjestni rjeSnik,

sub voce: „Zajam" (Svezak. X, 1922 g.), posuda i posudití (Svezak, VII, 1918 g·.).]

злочиначке покушаје на материално или идеално добро су-

грађана. У области кривичног права држава у извесној мери

мора да сама себе идентификује с лицеи, које je оштећено.

Докле нису друштвене везе добиле толико снаге, да

би се о њима могло говорити као о државним везама, дотле

није у правном систему било места за кривично право. Са-

мо по себи се разуме, да и у то доба неопходно je био по-

требан отпор против злочинских покушаја на људско добро.

Пошто пак држава није још тај отпор узела у своје руке,

дакле су се као извршиоци тога отпора јављале друштвене

организације, које претходе државном уређењу. То je било

доба родовые освете. Ту су освету извршивале родовне за-

[еднице, засноване на крвном сродству. Ваш такве заједнице

и родовну освету, коју су оне извршивале, налазимо код свију

народа на нижим степенима њиховог друштвеног раззитка.

Извршујући освету, цео род сам себе идентификује ca оним

/ од својих чланова, који je био ошт.ећен, и узима оштећеног

појединца под своју заштиту налик на то, као што доцније

поступа држава. Ипак, дотична родовна акција против зло-

чинца нема јавноправног карактера, него само приватно-

правни карактер. Дотична се освета извршује не у једном

правном облику, него више наопак, — мимо право. »ЈЦела

првобитна освета није била прожета тежњом, да се кривцн

, устр'аше и да се учине нешкодљиви, него je у много већој

f мери била прожета мишљу, да се самог себе задовољи, да

се задовољи своје властито самољубље."

)

Као једна установа створена родовним друштвом, чија

се организација пре свега базирала на начелу крвног срод-

ства, родовна je освета морала да има друшшвени караћшер.

„Сви згГједног" — то je карактерна црта родовне освете у

првобитно доба постојања људског друштва. Кривицу, учи-

њену према једном од родовних чланова, освећује читав род,

и на тај се начин између два рода ствара непријатељство.

/ Дджност освете се најпре тиче оца и браће убијеног, али се

' такође простире и на његове далье сроднике.

Ма да je родовна освета била једна неминовна после-

дица кривице и кривац je морао да je потпуно сигурно оче-

/ кује, ипак се je кривац раније о освети обавештавао помоћу

/ нарочите изјаве, која се називала „заповед" (заповедь, za-

powiedž). За такве изјаве знају стари правни споменици; сем

тога оне се и данас догађају код племена, која се налазе на

ниском културном ступњу.

Běh у рано доба друштвеног живота су л>уди почели

опажати опаке последице родовне освете. Мисао о ублажа-

ван»у и ограничавању родовне освете крчила je за себе·пут.

Непријател>ски између себе родови почели су осећати по-

) Makarewicz, Ewolucya kary, часопис Ateneum, 1897., I, 150.

требу, да се пре свега успостави мир и да се затим накнади

повреда, коју je род поднео од кривде, која je му била учи-

н»ена. Те су две побуде склањале људе на успостављање

прекинутих међуродовних односа. Мир се je измену два

посвађена рода спремао помоћу неких" претходних корака.

Hajnpe je странка, која je тежила за примирјем, испитивала,

да ли je друга странка на споразум склона. Тек после поштр

je то испитивање донело позитивне резултате, приступали

су једној нарочитој и дугој мирној церемонији, чији се циљ

састојао у постигнућу „вере" (латински treuga, француски

trěve), т.ј. примирја на извесно време. Род, коме припада

кривац, стара се о тој „вери" и у томе се циљу користи

посредницима или помиритељима. Услове за помирење je

/ одређивао изборни народни суд. Затим je наступала фикција

/ освете, или један обред, који je родовну освету само фрр-

/ мално представљао. Код Чеха и Пољака тај се обред нази-

вао „покора" (pokora = покорност, латински gratia)

). У томе

се обреду садржало морално задовољење, а као материјална

накнада се je јављао откуп. Према Цишевском

), je обред

покоре играо улогу кривичног елемента, а откуп се je јав-

љао као приватноправни елеменат. Првобитни je човек

имао анимистичка

) верованија и сматрао je родовну освету

као начело сакралног (свештеног) карактера*). Због тога

није могао да на неки други начин дође до убеђења, да сме

се родовне мести одрећи, па дакле je прибегавао једној фик-

цији освете.

Помирљиви се je поступак завршивао тиме, што je

кривац или његов род морао платити осветнику ошкуй.

Докле je првобитни човек стајао на гледишту, да се за про-

ливену крв мора такође друга крв пролити, није могло бити

ι) [У Пољичком Статуту „покора" долази у смислу казне (poenitentia,

роепа); види чл. 76 и 85 према Јагићеву издању. Иначе и у хрватском je језику

„покора" могла да између осталог означава и композицију, дакле помирење

између кривца и оштећеног. В.

Vladimír Mažuranié,

Přinosí za hrvatski prav-

no-povjestni rječnik, sub. voce: Pokora].

) Ciszewski, Wrožda i pokora. Studyum etnologficzne, Warszav/a, 1900 r.

) [Према хипотези, која полази од познатог американског социолога

Taylor'a, првобитна се je религија састојала у анимизму, т. ј. у веровању, да

се позади реалног света, који видимо и пипамо, налази још други тајан-

ствени духовни свет, који проузрокује први. Анимистичка веровања су се

пратила вером у живот душе после смрти. За Тејлоровом хипотезом ани-

мизма иду Spencer, Lebbock, Wnndt, Niederle (примењује на објашњавање

старе прасловенске религије). Види Lippert, Die Religionen der europäischen
Kulturvölker, 1881; Der Seelenkult, 1881. Edw. Rhode, Psyche, 1894; O. Vanek,

Aniraismus, Praha, 1898; Lehmann, Die Anfänge der Religion (у изд. Kultur der

Gegenwart), 1906; A. Lang,, The making·, of. Religion, 1904; Niederle,

Život

starých Slovanů, D. II. Sv. L Praha, 1917].

) Према Цишевском je првобитни човек веровао, да душа убијеног

нема мира, докле год не буде освећена.

ни речи, да се освета замени новчаним откупом, и такав би

се исход дела онда сматрао као зазоран. Ипак доцније, кад

увређени друштвени и религијски инстинкти човекови су

се већ подмиривали једним формалним задовољавањем (фик-

тивном осветом), није више било препреке, да проливена крв

буде откуплена у новцу. Душа je убијеног била умирена

актом фиктивне освете па није се могла освећивати ономе,

ко je откуп примио.

Начело родовне освете није ипак било напуштено чак

ни онда, кад су се у место родовних заједница створиле те-

риторијалне заједнице, и много je времена протекло, пре

него што je државној власти пошло за руком да обичај ро-

довне освете потпуно искорени. У почетку je држава на

њега пристала и само je чувала, да не би родовна освета

прекорачила нужне границе и да би се извршивала у једном

одређеном облику. Тек доцније je освета била потпуно за-

брањена, што се je већ појавило каопоследица наравног

развитка државног живота. Држава je само себи оставила

овлашћење за вршење судства и није допуштала, да грађа-

ни решавају међусобне сукобе самовласно. Али, чак и у

оно време, кад je самовласно гоњење кривца било већ за-

мешено једним правним поступком, судске казне су још са-

чувале црте, које су сећале на стару родовну освету, jep je

оштећена странка примала знатно учешће у самом изврши-

вању казне.

)

Све, што смо до сада казали у опште, без обзира на

поједине народе, односи се такође и на начела родовне

освете према старом словенском праву, јер се обичај ро-

довне освете јавља као једна од највише проширених појава,

па сем тога се њеии трагови налазе код словенских народа

још и у потоње време.

Установа родовне освете, као што и друге правке у-

станове, je такође била подложка еволуционим променама.

Само у најпрвобитније доба друштвеног живота je родовна

освета имала карактер једне борбе, која je смерала међу-

собно уништавање. На вишем пак степену цивилизације већ

се појављује начело равне одмазде, тако да репресија има

даЈЈе некако прилагођава учињеној кривици на један, тако

рёЪи, математички начин, и то према начелу: око за око,

зуб за зуб. У _току времена je родовна освета била полако

замешена тим, што je оштећени или његов род примао на-

кнаду (compositio) за штету, коју je поднео. О износу те

накнаде странке су се у сваком поједином случају нарочито

уговарале. Тек доцније су се путем обичаја установиле из-

весне норме, које су одређивале износ откупа за поједине

') Herm.

Jireček, Slp.vanské právo v Čechách a na Moravě, 11,241; Maka-

rewicz, 1. c., p. 158.

здучаје повреде права. При томе су дејствовали два система,

и то: или се плаћала цена тела оштећеног лица, или се —

у цильу да се избегне освета, односно смрт — плаћала цена

властитог тела, т. ј. откуп за живот кривца. Први систем

Макаревић

) назива европским, други — азијатским (тај се

други систем негда примењивао у Угарској).

Споменути je откуп имао приватноправни карактер, jep

je као накнада за поднесену штету, постајао својином оште-

, ћеног или његовог рода. Сем тога ипак je кривац или ње-'

Í гов род морао да још судији, који je распру расправио,

плати јавноправну новчану глобу. Одакле je јавноправна

глоба произашла, то се различите објашњава. Треба да се

одбаци тврђење, као да je друштвено право кажњавања

злочина постало из система приватноправних накнада (сот-

positiones), и то бајаги на тај начин, да je општина или др-

жава почела извесни део откупа (fredus) узимати за себе.

)

Ипак изгледа, да није правилно ни Макаревићево објашњење,

према коме се глоба, која се je плаћала државној власти,

јавља као израз друштвене реакције против злочина. Више

je налик на истину и потиче из наравних, као што изгледа,

претпоставака она теорија, коју су истакли неки енглески

научници и коју прима такође и Мен,

) и то, — да je глоба,

на коју је судија осуђивао кривца, била првобитно накна-

ђивање судских трошкова (sacramenta). Узимајући глобу,

држава није тим кажњавала кривца за злочиначку радњу,

коју би схватила као радњу, управљену против државе, него

je за потрошено време и поднесени труд примала правичну

накнаду и то на тај начин, да je прихватала известан део

откупа, који je пре припадао тужиоцу. Нема сумње, да, пре

него што je искључиву судску надлежност присвојила себи

држава, приватни посредник je исто тако тражио извесну награду

за своје мирно посредништво између два посвађена рода.

Историја je Словене застала на оном степену развитка,

кад je родовна освета била још једна потпуно нормална по-

јава. Најстарији извештај о родовној освети нама пружа Мав-

рикије у своме Стратегикону (XI, 5), где пише овако: „Према

странцима су (Склави н Анти) љубазни и с добром вољом

и чувајући проводе их из места у место, где им устреба, па,

ако се небрижљивошћу угоститеља догоди да странац на-

страда, напане на њ (угоститеља) онај, што му га je предао,

по дужном обичају да освети странца."

)

!) Makarewicz, l. с., р. 160.

) Ваш то мишљење одбацује Макаревић; в. Makarewicz, l. с., р. 160.

) Maine, L'ancien droit, ca енглеског превео на француски Courcelle

Seneuil, Paris, 1874, pag. 357.

) [Сш. Сшанојгвић a B. Ћоровић, Одабрани извори за српску историју.

1. Доба од VI—X века, Београд, 1921, стран. 30].

Чак ни хришћанству није дуго време ишло за руком

да родовну освету искорени. У житију Св. Bojhexa (Wojciecha)

налазимо у томе погледу једну занимљиву приму. Жена je

једнога од Вршоваца била оптужена, да je ca клириком

учинила прељуб; кад су чланови њеног рода je гонили, она

се je склонила у цркви, тежећи да код олтара нађе заштиту.

Сродници њеног мужа су Св. Војћеху пребацивали, да je

против Божјег закона и народних обичаја сакривао прельуб-

ницу; ако не буде ту жену издао, угрожавали су му, да he

се осветите његовој браћи, њиховим женама, и њиховој деци

и њиховом имању. Неки роб им je издао склониште неверие

жене; онда су они je из храма извукли и учинили су joj суд:

она je пала „sub gladio vilis yernulae truncata"

) (обезглавлена

мачем). У наведеном случају поред освете налазимо још и

установу заштитног прибежишта (азила), која je позната код

многих народа. Кривац je могао наћи прибежиште, у коме

je безбедно боравио,

) докле год није противна странка из-

јавила пристанак на мирне преговоре. Старо чешко право

*зна за световна и црквена заштитна прибежишта; што се

пак тиче давнијег времена, и то доба пре X века, није си-

гурно познато, да ли су незнабожачки Словени знали за

заштитна прибежишта на светим местима;

) због тога мо-

рамо да то питање напустимо.

Историја истих Вршеваца пружа нам још и други

пример родовне освете. Најдавнији нам познати факт свађе

између Вршеваца и кнежевског рода Пшемисловића се je

догодио под Јаромиром, који je 1003 г. био у Велиском граду

осрамоћен. Косма у својој Хроници (I, 34) прича, да je Кохан,

поглавар рода Вршоваца наредио, да се наг Јаромир свеже,

да му се руке и ноге дрвеним клинцима прибију за земљу,

и да су затим унаоколо њега плесали. Јаромиров брат

Олдрих je по наговору Вршоваца збацио Јаромира с пре-

стола и најзад га je ослепио. Због тога, кад je Јаромиров

синовац Бретислав ступио на престо, Јаромир je га опомињао,

да не узима себи за саветника ни једног од Вршоваца. Вр-

шовци су се још више на Јаромира озлоједили, и најзад je

Кохан најмио убицу, да Јаромира лиши живота, баш што се

je 1038 г. и десило (Cosmas, I, 42). Свађа je између два рода

трајала и даље; кад je 1100 г. кнез Бретислав II погинуо

у шумама код Збечна од руке убице, општи je глас тврдио,

да je то убиство било свршено по наговору Божеја и Мутине

Вршоваца (Cosmas, III, 13). Неколико година доцније, и то

1108 г., je кнез Светопук наредио, да се читав рад Вршоваца

!) Bielowski, Monum. Pol. Hist., I, 174—175.

) У горе споменутом случају je род Вршозаца насилно повредив

право азила.

) Световни ааили спадају већ у потоње доба.

истреби (Cosmas III, 23), али брзо je сам постао жртвом

њихове освете, а они пак су пропаст избегли. 1109 г. je кнез

Светопук са војском стајао код Глогова у Шлеској и, кад се

je смркло, ишао je у свој шатор, па онда je погинуо од руке

убице, најмљеног од Јана, Честова сина, из рода Вршоваца.

Затим после године дана je тај Јан Вршовац био ухваћен у

Чешкој и по наређењу je војводе Вацка био кажњен, и то,

— нос je му био урезан и очи су му биле ископане.

)

Ако се je родовна освета тако дуго одржала у Чешкој,

тим више je пре X века морала бити једна обична појава.

Сем тога изгледа, да су Словени већ пре X века знали за

систем откупа. Убиство je изазивало убијање кривца, али за

ране (ударац мачем или другим оружјем) кривац је плаћао

глобу; ако не би пак имао иметка, онда je морао да оште-

ћеном да своје одело. Изрично се при томе објашњава, да

тако мора да буде по руском закону (по закону русскому)

Ипак се не сме тврдити, као да je систем откупа био пре

X века код Словена свуда распрострт. Више налик на истину

изгледа обрнуто, и то да je тај систем био само један изу-

зетак, баш што се више слаже са друштвеним и политичким

стањем Словена у то доба. Као што смо горе видели, пре

X века Словени тек почињу да се организују у веће поли-

тичке заједнице, и то у племенске државе. Због тога je

централна државна власт онда била још слаба, па није дакле

могла да се подиже против родовне самопомоћи, следствено

ни у области кривичног права против родовне освете. Сем

тога je нам из руског права познато, да тек су синови кнеза

Јарослава укинули родовну освету и заповедили су, да се

оштећени мора задовол>авати откупом.

) Разуме се, да нису

!) О тим свађама између рода Вршоваца и Пшемисловића подробније

прича Herm.

Jireček, Rozmanitosti dějepravne (Nr. 5 Volných rozprav), Vísoko

Mito, 1908, str. 3—12.

) В. Уговор руског кнеза Олега са Грцима од 911 г., § 5: „Аще ли

ударить мечемь или бьеть кац'Ьмъ любо ссудомъ, за то удареше или убь-

еше да вдасть литръ 5 сребра, по закону Рускому; аще ли будеть неимовитъ

тако створивый, да вдасть елико можеть и да соиметь съ себе и ты самыя

порты своя, въ нихъ же ходять, а о проч"Ь да porfe ходить своею в-Ьрою,

яко никакоже иному помощи ему, да пребываегь тяжа оттол-Ь невзискаема

о семъ". (Владим1рскш-Бдданоеъ, Христомаия по исторш русскаго права,

выпускъ I, издате 4-ое, 1889 г., стран. 4). [Превод: „Ако удари мачем или

бије штапом или судом, да за то ударање или бијење да 5 литара (λίτρα =

византијски фунт) сребра по Руском закону; ако he онај, који тако буде

учинио, бити неимућан, да да, колико може, и да са себе скине и то само

одело, у чем ходи, а за остало да се по својој вери закуне, да никако нема

викога другог да му помогне (s.c. у плаћању глобе), да се одатле више

парница (т. ј. глоба) због тога не плати".]

) [„По Ярослав'Ь же пакы совъкупивьшеея сынове его: Изяславъ

Святославъ, Всеволодъ и моужи ихъ: Коснячко, Перен^ГЂ, Никифоръ и от-

ложиша оубиеше за голову, но коунами ся выкупатй, Русская Правда, Ка-

синови Јарослава својом заповешћу систем откупа створили;

тај се je систем већ одавно употребљавао и био je освећен

обичајем; Јарославови су га синови само начинили општим

правилом и га су претворили из једне диспозитивне норме

(норме на расположен^) у једну прецептивну (заповедајућу

или принудну) норму. Познато je да стари законски прописи

нису никад уводили никакве новости, него су само форму-

лисали то, што je сам живот одавно створио.

У систему откупа исто тако се je вршила еволуција.

Најпре су се странке односно величине откупа потпуно

драговољно погађале, али доцније су се у тој области уста-

новиле извесне тарифе. Чак ни у руском праву, ма да оно

изгледа као најнапредније, не налазимо у доба Руске Правде

никаквог одређења откупа за убиство (т. з. головничества),

него само за сакаћење човека. Правда Руска већ зна за из-

вестан приватно правки откуп за сакаћење, и према пропису

Руске Правде тај откуп мора да износи половину дотичне

јавноправне казнене глобе за убиство

). У ческом праву

још

Řad práva zemského, правки споменик од прве половине

XIV века, установљава (у § 34.), да кривац из вишег сталежа

за убиство човека из нижег сталежа мора платити откуп
(„složiti hlavu") према оцени и одлуци од стране Прашких

уредника, и то, — највишег коморника, судије, писара и

Прашког бургрофа (purkrabie

Pražkěho), који сви имају да

саслушају „пански савет" (s

pansků radů) и цене главу по

рамзинскш Списокъ, према деоби Владимирског-Буданова, чл. 2; в. Влади-
MÍpcKÍu-Будановъ, Христомат!я по исторш русскаго права, выпускъ I, 1889.

стран. 36. Према деоби редакција и чланова, коју je увео Сергејевић (В. И,

СергЬевичъ) и за којом иде Гец, наведена се одредба означава као члан 4.

треће редакције (III, 4). Види: S. K. Goetz, Das Russische Recht, I. Band,

Stuttgart, 1910, s. 18. Превод наведене одредбе: „После Јарослава пак су се

опет састали његови синови: Изјаслав, Светослав, Свевлад, и њихови еавет-

ници: Косњачко, Перењег, Никифор, и укинули су убијање за главу (т. ј. за

убиство), па су установили да убица има да се новцем откупи". Види S. К.

Goetz, op. cit., III. Band., Stuttgart, 1912, § 3, S. 21—24.]

) Карамзински препис Руске Правде чл. 22 (према деоби Владимир-

ског-Буданова)· „Ако одсече руку и рука отпадне или усахне или нога, или

око, или нос уреже, онда (се плати) полувирије (пола вире, т. ]. новчане глобе}

и то 20 гривни, а томе (т. ј. оштећеном) заосакаћење Югривни". [према Сер-

гејевићевој деоби, — чл. III, 29; в. L. K. Goetz, op. cit, I. Band, S. 26].

[Први члан прве, најстарије, редакције Руске Правде гласи: „Ако

човек човека убије, онда да се освети брат за брата, или син за оца, или

синовац, или сестрин син. Ако неће бити нико да се освети, онда 40 гривни

за главу" (према Сергејевићевој деоби, — чл. I, 1—2, в. Goetz op. cit., I. Bd.

S. 6). Ту плату од 40 гривни „за главу", т. j. за убијеног, једни (између њих

ТЗладимирски-Буданов) сматрају као јавноправну глобу („виру" = Wergeld),

која се плаћала кнезу; други пак, и између њих Сергејевић, а за њим и Гец,

je сматрају, као откуп, који je убица плаћао оштећеном, дакле у овом случају

еродницима убијеног према њиховом праву на освету. Проф, К. Кадлец при-

ма прво мишљење и због тога тврди, да чак ни у руском праву количина

приватноправног откупа (головничества = плате за главу) није била тачно

својој заклетви

). Књига обичајног пољског права од XIII

века исто тако зна за један одређени откуп (g-íowszczyzna)

за убиство витеза и трговца; тај je откуп био узакоњен

надлежним законодавним путем тек у XIV веку

Тим мање се може говорити о постојању у праву Сло-

венских народа пре X века јавноправних глоба, које би се

плаћале поред приватноправног откупа. У оно доба je раз-

витак државне власти био још толико слаб, да није држави

допуштао, да тражи плаћање глобе у своју корист.

Паралелно са системом откупа право Словенских народа

je друштву у извесној мери допуштало самопомоћ против

извесних злочина. То je вредило још много доцније, па

дакле то се je пре X века морало јављати као једна општа

појава.

Běh je давно грчко и римско право допуштало, да се

ухваћени крадльивац и прељубник на месту убију. Ваш такво

убиство се je у датом случају сматрало као потпуно пра-

вична за дотичног кривца казна, па због тога je ту крвна

освета од стране сродника кривца била потпуно искључена,

Налик на то je ствар стајала и у германском и у словенском

праву. О слободном кажњавању крадљивца, ухваћеног на

месту крађе, говори се, на пример, у уговору руског кнеза

Олега са Грцима од 911 г. (чл. б).

) Руска Правда у Акаде-

мијском препису садржи о крадљивцу исте прописе у 20. и

38. члану.

) Такође je према старом четком праву крад-

одређена. Ипак се не може тврдити, као да je такво мишљење примлено од

свију и као да се јавља као нека communis opinio doctorum у науци историје

руског права. Напротив, има много озбиљних разлога, из којих се „40 гривни

яа главу" треба да сматрају баш као приватноправна одштета, као откуп.

Следствено, при таквом схватању вреди тврђење, да je старо руско право»

укидајући обавезноет крвне освете, у исто време одредило и тарифу дотичног

откупа (compositionis) Види L. К, Goetz, op. cit, I. Band. §§ l—2, S. 66—94.

Много наравније и више калик на истину изгледа овакав ток еволуције:

крвна освета, један тачно одређени откуп па тек затим једка тачно одре|ена

јавноправна глоба, — „вира", т. j. вражда. Тешко се може претпоставити,

да би одређивање тарифе за јавноправну глобу претходило истом одређи-

вању откупа.]

Jireček,

Codex juris bohem., t. H, pars II, Praha, 1870, p. 218.

) Kutzzeba. Me.žobójstWo w prawie polskiem XIV i XV w., Krakow

1907, str. 50.

) [„Ако Рус нешто украде у Хришћанина (т. ј. Грка) или Хришћанин

у Руса и ако крадљивац буде од оштећеног ухваћен баш у она] тренутак,

кад краде или се за крађу спрема, па и убијен, да не одговара за то на

Хришћанин, нити Рус, кего да узме своје, што je буде изгубио."]

) [Према Сергејевићевој деоби — II, 3 и II, 17. „Ако неко убије

огништанина (кнезовског човека) у амбару или код коша или код говеда или
код кравље крађе, да буде убијен као пас Ако неко убије тата (крад-

љивца) у своме дворишту или у амбару или у обору, онда je тај убијен (беа

икакве одговорности)].

л>ивэц, који je био „лицем"

) ухваћен, т. ј. ухваћен на делу,

могао да буде слободно убијен, a његов убица je само мо-

рао доказати, да je га убио баш на делу, на крађи. Тек кад

je државна власт ојачала, законодавство се je старало да

се самопомоћ те врете укине и да се граћани приволе да

траже правду надлежним правним путем. Према томе чешки

Статути кнеза Отона (Statua ducis Ottonis) од краја XII века

у своме 3. члану установљавају, да, ко ухваћеног на делу

крадљивца не убије, а га преда суду (si... dederit eum curiae),

онај he добити читав иметак крадљивца, а живот he крад-

.ъивца припадати кнезу. Обрнуто пак, ако ухваћен на делу

крадљивац буде од оштећеног обешен, онда he иметак крад-

љивца према члану 4. истих Статута припасти кнезу.

)

Чешко право још у XIV веку допушта самопомоћ у

области кривичног права.

Řád práva zemského у својем 35.

и 36. члану садржи баш оваке одредбе: „Ако неко у

присуству краља или пуног суда шамари другог, који je му

раван по роћењу (по пореклу) па буде на делу ухваћен, онда

увређени има да му врати два шамара, по један у сваку

страну образа, и да му песницом зада ударац у нос. Ако

би виши шамарио нижег, т. ј. шлехтић владику

), или вла-

дика сељака, па и онда увређени има да кривцу два шамара

врати и да га песницом удари у нос. — Али, ако нижи

шамари вишег, т. ј. владика шлехтића, или мештанин или

пак сел>ак владику, па буде на делу ухваћен, да му се рука

одсече, па затим оба морају зајемчити, да nehe ни један

тражити освету".*)

Цджну улогу je у старом словенском кривичном праву

играло међусобно зајемчавање родовних заједница за зло-

чин, који je учинио неко од родовних чланова. Установа мећу-

собног зајемчавања je најлепше цветала у епоси родовне

освете па није ипак из правног живота ишчезла чак ни онда,

') [За „лице" зна и старо српско право. Види: Законик цара Стефана

Душана, чл. 92, 149, 180. — „Лице", вели Стојан Новаковиг!, „значи стварни

доказ, саму ствар украђену или поробљену. Отуда je и сбличепе, радња којом

се хвата и обелодањује стварни доказ, и облични, обличив, делом самим до-

казано и ухваћено Облични je онај који je на делу ухваћен. Обличеније

je хватање на делу" (Сшојан HoeaKoeuh, Законик Стефана Душана, 2-го

издање, у Београду, 1898 г., стран. 201 и 235.) В. такође Бож. В. Марковић,

О доказима у кривичном поступку, 2-го издање, Београд, 1921, стран. 59.

О истом значењу „лица" у хрватском праву види:

Vladimír Mažuranič, Pri-

nosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik, sub voce „Lice", tačka d, Svezak

IV, 1913].

) Herm. Jireček, Codex Juris bohemici, I, 55. ,/

) [Шлехтићи су у Чешкој били један виши, а владици — један нижи

ред племства. Види: Jan Kapras,

Přehled právních dějin zemí Ceškě Koruny,

Dii první, v Praze, 1921, str. 54.]

) Jireček, Codex Juris bohem., II, 2, pa<r. 219.

кад су родовне заједнице попустиле и обичај je крвне освете

ишчезавао, и кад су се створиле териториалне, и то оп-

штинске заједнице. За злочин, чији учинител» није био

нађен, зајемчавала je читава општина или пак чланови једне

опширније териториалне заједнице, која се je састојала из

више општина.

ј: ·.ч Међусобно зајемчавање je за грађане изазивало дужност

да злочинца гоне. У случају, кад се je вршило насил>е или

ногша крађа, оштећени je био дужан да виче. Та се je пра-

вом прописана вика називала у пољском праву „okrzyk"

(= крик), „clamor", у четком праву — „úp" или

„křik", у

Закону Винодолском „вапаи" (вапај) или „клич"; отуда про-

излазе и дотични глаголи, — „вапити" у Пољичком Статуту

и „клицати" у Винодолском Закону.

) На крик „Nastojte"

(чешк.) или „Помагајте" су се суседи морали што брже скуп-

л>ати па затим на суду против злочинца сведочити. Та je

дужност у четким пределима трајала скоро до краја XII века

и била je укинута Отоновим Статутом.

)

Кад злочинац није на делу био ухваћен, али кад je за

собой „след" (траг) оставио, онда су ишли по „следу" (трагу),

па где се je след губио, на оног je члана териториалне за-

једнице падало подозрење због учињеног злочина. Кад je дакле

след водио у село или у двор, ондешњи су становници били

дужни да или злочинца нађу и издаду, или да плате откуп.

)

') [Види Закон Винодолски: „Иошще, ки би в граду храм разбил в нощи,

вола ако би украл у нем, тер ако би где клиџал „помагаите": платит има

кнезу либар 30. Ваиидщ убо „помагаите" есу веровани, ако реку с роту, да

есу онога злотворца познали... (чл. 7). — Ошще, ако нигдо в нощи je украл

в осику ники скот, вола на гумну жито, вола на улници. в мести гди се схра-

каю пчеле, мед: такое плати кнезу либар 30, ако ест онде клич бил „пома-

гаи"; а во дне солдини 20 и такое в нощи, ако ниј онде бил вайаи; и шкоду

дуплу, какой писано; и клич е верован". (чл. 8). Види: Сшишуш Пољички,
чл. 84е

и 102.]

) § 24. Item ad claniorem communem qui nastoyte vulgariter nominatur,

nullus currere teneatur, nisi de propria voluntate hoc facere voluerit (Codex Juris

iohem., I, 64). Превод: „Исто тако ни на вапај, који се у народном говору
назива „nastojte", нико да не буде дужан да трчи, осим ако би то драго-

вољно учинити желео."

) [Подробни пропис о „следу" и лепи опис тога поступка налази се у

Руској Правди. „Ако буде земља расечена (раскопана) или буде знак тога,
што се звер ловила, или мрежа, онда врв (сеоска општина) има да тата (крад-

ливца) тражи, или да продажу (јавноправну глобу) плати (Карамзински ирейис,
чл. 80)... Ако неће бити тата (крадљивца), онда да га по следу гоне. Ако

след доведе до села или до станишта (катуна, конака), a ондешњи становници

след на поље не одведу, или неће да даље по следу гоне, или се одбију,

онда да плате и татбу (одштету за крађу) и продажу (глобу). А по следу да

се гони са туђим људима и ca сведоцима. Ако се след изгуби на великом
друму, а села тамо нема, или на пустоши, где нема ни села, нити људи, онда

да се не плати ни татба (одштета за крађу), нити продажа (глоба)."— (Карамз.

лрепис, чл. 88). Види: Владимгрскш-Будановъ, Христомат1я по исторш рус-

100

Та je дужност у Чешкој трајала за случаје крађе до краја

ХИ века, као што се види из Отонова Статута.

)

Ако je ко у некой селу био убијен, а убица није био

ухваћен, онда je читаво село морало платити откуп, који се

je чешки називао „hlava", пољски — „giowa". При томе су

кнежевски чиновници ту одредбу више пута злоупотребл>а-

вали, и то су у тим случајевима тражили, да сваки сељак

плати цео откуп. Дознајемо за то из повластице, коју je

Пшемисл Отокар I издао 10 марта 1222 г. и којом je мана-

стирима даровао права имунитета.

) Ваш § 16 те повластице

забрањује споменуту дотадашњу злоупотребу од стране чи-

новника и управо прописује, да откуп, који треба да се за

убиство плати, кад убица није ухваћен, од онда се разрезује на

све сељаке (volumus uí tota villa in C.C. denariis condempnetur).

)

Међусобно зајемчавање становништва једног села за

плаћање откупа за злочин, који je на његовом земл>ишту

био учињен, je у току времена било у Чешкој ограничено

само на облает неких злочина, и то: убиства, крађе, грабежа

и насил>а, некоме учињеног без грабежа. Откуп, који je др-

жавна власт за те злочине узимала од читавих села, у Чешкој

се назива латински „vendiíio", а нешки вероватно „prodej"

(продаја), као што се може тврдити не само на основу до-

тичног латинског термина, него такође и по аналогији ca

руским термином „продажа" (продаја), који je каткад значио

откуп за крађу, а другда опет откуп за сваки злочин.*) Ма

скаго права, выпускъ I, издание 4-ое, 1889 г., стран. 63 и 65. Према Серге-

јевипевој деоби наведени се члавови означавају као III, 95 и III, 102. Види:

L. K. Goetz, Das Russische Recht, I. Band, 1910, S. 44 u. 46. За подробно

објашњење наведених чланова види: L. K. Goetz, op. cit., III Band, 1912., §§

31 u. 35, S. 304-306 u. 316-321.].

*) Item si vestigia rei furtivae secus aliquam villam deperierint, eadem

villa occasione ejusdem íurti nullaíenus puniatur (Codex inris bohem., l, 64).

Превод: „Исто тако ако би се трагови крађене ствари пронашли у неком

селу, то село због ове крађе да се не казни".

) [Имунитет je једна позната установа средњевековног права. Састо-

јала се она у томе, што су се повлашћени земљишни поседници (духовни и

световни) ослобођавали од плаћања државних пореза (финансијски имунитет)

и од државног судства над стаковништвом њихових зскаља (судски имунитет).

Према томе je имунитетски поседник добијао право, да од подвлашћеног

му становништва узима порезе и натуралне терете у своју корист, и да

подвлашћеном му становништву суди. Имунитет je дакле стварало или барем

потзрђивао патримониално (баштинско) судство.].

) Codex juris bohem., I, 51.

4) [Ту треба скренути пажњу на то, што на датом месту писац "има у

виду откуп за злочине, који je држава узимала, дакле јавноправну глобу за

злочине, а не приватноправну одштету, коју je горе исто тако називао откупом.

У појединости треба подвлачити, да „продажа" je у старом руском праву

увек и свуда означавала јавноправну глобу и никад и нигде у спомени-

цима не долаак као приватна одштета. Сем тога староруска „продажа"

101

да je у потоње време израз „venditiones" означавао само

горе споменуте општинске откупе (т. ј. оне откупе, које су

плаћали сви становници једног села), ипак су се раније без

сумње исто тако називали и они откупи, које су поједини

кривци плаћали. Нарочити називи откупа, који су се садр-

жали у општем појму „vendiíiones", гласе: hlava (за убиство),

svod (за крађу), nárok (за грабеж), nedoperné (за тучење, кад

je неко истучен, али не на смрт, кад je недотучен, „nedo-

praní") и hrdost (за насшье без грабежа).

)

Међусобно зајемчавање се ипак не тиче приватноправне

одштете, него само јавноправних глоба, не гледајући на то,

што je у самој ствари постало у поступку приватноправних

откупа, као солидарно зајемчавање од стране родовне зајед-

нице за ону плату, коју je оштећеном био дужан исплатити

један од родовних чланова, који je учинио злочин.

На колико се велике териториалне заједнице прости-

рало међусобно зајемчавање? У руском, српском и пол>ском

праву има потпуко јасних података, који сведоче, да су

јемство давала не само села, него такође и читаве трупе

села (руска „вервь", српска „околина", польско „opole", не-

мачка Gegend, gegenot). У области чешког права већ се je

Палацки на основу аналогије ca правом других Словенских

народа домишљавао, да пољском „опольу" и српској „око-

лини" одговара чешка „honitva", па можда и

„hoň"

) „у пр-

означава јавноправну глобу за ялочине (изузевши убиство, за које се пла-

тила „вира" -·—- Wergeld = вражда), без разлике, да ли je њу плаћао поје-

динац (сам злочинац) или „врв" (општина, ако злочинац није био пронађен).

Ска потребна за то питање објашњења пружа Гец у своме делу, које смо

већ више пута наводили. Том приликом слободни смо да скренемо пажњу

српских читаоца на Гецово дело о Руекој Правди. Руска Правда je најваж-

нији и најбогатији споменик за сазнање ке само староруског, него и опщтег

старословенског права. На жалост незнање руског језика смета упознавање

тога споменика и обилие руске научне кљижевности, која je му посвећена,

Гец je издао пуни текст Руеке Правде (према издању В. И. Сергејевића)

rěgard е његовим преводом на немачки језик и саставио je велико истра-

живање о Руекој Правди, које се базира на дотичиој целокупно] руској на-

учној књижевности и на самосталном критичком испитивању предмета од

стране писца. Пуни наслов Гецова дела гласи: L. K. Goetz, Das Russische

Recht (Русская Правда), I Band: Text und Uebersetzung des Russichen Rechtes.

~—"Die älteste Redaktion des Russichen Rechtes, Stuttgart, 1910; II Band: Die

zweite Redaktion des Russichen Rechtes, Stuttgart, 1911; III Band: Die dritte
Redaktion des Russischen Rechtes, Stuttgart 1912; IV Band: Die dritte Redak-

tion des Russichen Rechtes als literarisches Denkmal und als Rechtsurkunde,
Stuttgart, 1913.].

') Осим „venditiones" cy ce такође употребљавали иазиви: „venditiones

culparum", „prodeje vin" (продаје за кривице). Изворске податке o „vendi-
tíones" пружа Hermcnegild

Jireček у својим делима: 1)

Slovanské právo v

Cechách a na Mora\ě, II, 246 i 248, и 2) Prove, Historický slovar slovanského
pravá, Praha—Brno, 1904., sub. voce: Venditio culparum. Упореди такође: G.

Friedrich, Codex diplom. Regni Bohem., Praha, 1907.

) Palacky,

Právo staroslovanské aneb srovnáni zákonův cara srbského

Stefana Dušana s nejstrašimi řady zemskými v Čechách (види: Dějini národa

102

вобитном смислу једне околине, у чијим je границама ста-

новништво било дужно, да скупа гони злочинца". Непосредног

за то доказа ипак нема.

) Збшьа се у изворима место налази

скуп више села, који се означава било четким изразом „osada"

(ozzada), било латинским речима : „vicinatus" и „vicinia" (= су-

седство). Што ти изрази су синоними, то се показује из извор-

ских места, ко]а узајамно једна другим одговарају.

) Никад ипак

из извора чешког права не дознајемо, да би становништво

једне „осаде" или „суседства" било дужно да међусобно за-

јемчава и солидарно одговара за неки злочин, учињен на

његовој територији од непознатог кривца. Као шире тери-

ториалие заједнице, „осаде" или „суседства" иступају само

у судском поступку, и то при „pohon" = има (ciíationes, при

позивима), па затим при предаји непокретног добра, кад je

при преласку имања од једног лица на друго требало да се

његове границе званично означе и потврде. Ипак изгледа,

да су у давније доба дужности „осада" биле шире, и да je

пре за њихово становништво било обавезно мећусобно за-

јемчавање због злочина, учињених у границама њихових

територија.

Дужност међусобног зајемчавања териториалних зајед-

ница се je између свих словенских права најбоље одрећивала

у старом пољском праву. Књига обичајног права из крсташке

територије од XIII в. садржи у томе погледу врло важне

прописе. Према § VÍÍI тога споменика,

) ако je неко у пол>у

или на великом друму био убијен од непознатог злочинца,

онда je господар (pan) позивао преда се читаво „ополье"

(opole, die gegenote, — околина) и све je оптуживао за уби-

ство. Ако није опоље могло да кривицу од себе одбије, мо-

českého, 4-о издање у Прагу, 1894 г., део I, стран. 376). Ту Палацки упоре-

Ijyje мађарску реч „hon" (отаибина) ca мешком „honitba" и претпоставља
чешки кзраз „hon".

!) Kott

(Česko-německý slovník, t. I, Praha, 1878) наводи израз ,,ho-

nitva" у значењу диоцеза ^(епархије) ; код Челаковског (Celakovsky,

Sbírka

pramenu práva mčst. král. Češ., t. II, Praha, 1895) налазимо (стран. 340 и 342),

fa се латинско territorium преводи помоћу чешке речи „honitba"; најзад и

Гебауер (Gebauer,

Slovník staročeský) наводи, да израз „honitba", „honitva"

значи; крај, земља па такође и диоцез.

) У једној се исправи од 1186 τ. (Friedrich Codex, I, 284) чита: Vici-

natus etiam aífuit, sciíicet Movrichani, Olesnichani, Borowani, Nichowani, Totnani

(Па и суседство je било присутно, и то, — Моврихани и т. д.)· У Отоновим

Статутима (Statuta ducis Ottonis, § 2) има речи о томе, што су сељаци „de

circumsedentibus villis" (из околних села) били дужни да при судском позиву

(pohon,

citaťio) прате приставе (půhonce). Иста се дужност на другим извор-

ским местима назива osada (— circumsedentes villae). Податке о тим терми-

иима пружа под дотичним речима Herm.

Jireček у своме: Pro ve, Historický

slovar slovanského pravá, Praha—Brno, 1904.

) Helcel, Starodawne prawa polskiego pomniki, II, Krakow, 1870 г.,

str. 18

и 19.

103

рало je да плати за „главу" убијеног.

) Ако je ипак „опоље"

указало, да je убиство било учињено у извесном селу, а то

je село тврдило, да није у томе криво, онда je село морало

да се судбеним двобојем оправда или да плати „главу." Ако

пак село укаже, да je неки род у крви крив, a тај род тврди,

да није, онда род мора да се двобојем оправда или да плати

откуп. Али, ако рпет род укаже извесног појединог човека,

као кривца, a тај човек буде тврдио, да није крив, онда тај

човек мора да се оправда судбеним двобојем или ношењем

усијаног гвожђа. Ако му не поће за руком да се оправда,

онда мора да за кривицу плати (her muss bessern). Ако буде ко

убијен у селу или код села, a сељаци убицу ухвате и га издаду

своме господару или судији, онда ништа не морају да пла-

ћају. Најзад, ако je ко био убијен код села, а сел>аци нису

га могли ухватити, али су га са криком гонили до другог

села, ти сельаци исто тако не подносе никакву штету. Ипак

то друго село опет мора да с криком гони злочинца све до

след eher села; на тај дакле начин свако село мора да убицу

гони све до другог села, докле год убица не буде ухваћен.

Село, које не би хтело да даље иде по следу, мора да плати

за кривицу.

На тај исти начин мора да се гони пљачкаш и крадљивац,

и то, — од „опоља" до „опол>а", и од села до села, као што

се je горе казало.

Исто тако je и староруска врв (вервь, врвь, врьвь) била

дужна да злочинца пронађе и изда, у противном je пак слу-

чају морала, да кнезу плати јавноправну глобу, која се за

случајеве убиства навивала „дикая вира"

) (дивл>а вира;

вира = вражда), а за случајеве крађе — „продажа" (продаја).

„Дивљу виру" je врв платила такође и онда, кад, ма да je

кривац био познат, ипак није ca умишљајем убио, него у свађи

или на гозби јавно. Што се пак тиче приватноправног от-

купа за убиство, т. ј. одштете, која je припадала родбини

убијеног, то тај je откуп, који се у Руској Правди назива

') У оригиналу се налази оваки израз: „den toten geldin" (платити за

убијеног), под чим се разуме приватноправни откуп, У почетку § VIII та-

кође се изрично разликују: „das houbt geldin" (платити за главу), т. j. при-

ватноправни откуп, и „des herren hand beszern" (удобрити или ублажити

господарску руку), т. ј. јавноправна глоба. Базирајући се на свим тим ме-

стима „Књиге обичајног права", можемо чак изводити закључак, да je опоље

платило не само откуп, него у исто време и јавноправну глобу.

) [Готово сви историци руског права признају „дивљу виру" за наро-

чити термин за означавање вире, кад je она била плапена од стране врви

т. j. општине. Тек у последње време je Гец изјавио мишљење, да такав тер-

мин није постојао и да je израз „дикая вира" постао путем покварења од

стране преписивача израза „людская вира", т. j. вира, која се плавала за уби-

ство „людина", т. ј. обичног простог човека, а не кнен!евског слуге. Види:

L. K. Goetz, Das Russische Recht, III. Band, S. 48 u flg.]

км

105

„головничество", морао платити сам убица, у колико није из

врви побегао.

)

Мање подробна податке о међусобном зајемчавању т. з.

околина садржи Законик Цара Стефана Душана од XIV в,

(чл. 58^100,126 и 144 према Новаковићевом издању од 1898 г.).

)

"Поред злочина, који су се гонили по иницијативи при-

| ватних лица, треба већ и за давно доба пре X зека претпо-

ставити, да се je постепено морао образовати појам о неким

злочинима, као управљеним против целог друштва. Као такав

злочин се je вероватно сматрала издаја према отаџбини,

тачније према своме племену, као државној заједници, па

затим други „политички" злочини. Казне, које су се за њих

одре!јивале, без сумње су биле сурове, т. ј. то су биле исти-

ните казне у правом смислу те речи, па су се дакле изврши-

вале од стране државних власти. По аналогији ca правом

других народа може се сматрати, да je најобичнија за такве

злочине казна била смртна казна; потоњи пак извори знају

^Л. за, друге казне. Тако се, на пример, у Космовој хроиици

чита о протеривању дотичног („политичког") злочинца из

Чешке у Угарску (II, 4), у Лужице (III, 4), у Пољску (III, 32),

такође о лишавању личне слободе и о продаји у ропство

1039 г. (II, 4). Жупану Пркошу су 1041 г. за издају биле

очи ископане, руке и ноге одсечене, a његов je леш бно бачен

у реку (Cosmas, II, 11). Убицу Властиславова сина, који je

био пореклом из Тирингије, оставили су на волу, да сам себи

смрт изабере, и то, — да се стрмоглав баци са стене, или

да се на високом дрвету обеси, или да се својим властитиы

мачем прободе (Cosmas, I, 13). Доста се често у изворима

чита о ослепл>иваи.у, и то чланова владалачког рода; ипак

') [Види: Руска Правда, Карамзински Прение, чл. 3, 4, 80, 88; Акаде-

мијски прение 19. (Владимгрскш-Буданоаъ, Христомат!я, I, стран. 36-37, 63,
65, 29). Према CeprejesiihcBoj деоби, дотични се чланови озиачавају: III, 5-9,
95, 102; II, 2. (L. K. Goetz, op. cit., I, pag. 20, 44, 46, 12.]

) [Цитирани чланови Законика цара Стефана Душана гласе: „Кто ли

умре, а има једино село у жупе или међу жуяама, што се зло учини тому-зи

селу пожегом или иним чим ,ъубо, всу ту-зи злобу да плати околина" (58).

„Ако ли кто ужеже изван села гумно или сено, да плати околина, воља да
да пожежцу" (100). „Градска зем-ьа што je около града, што се на њој гусн
или украде, да плати то-зи все околина" (126), „Ако се обрете властелин или

властеличић побеглац, и кн кто љубо царства ми, тере устану на грабљеније,
околња села и жупа на његову кућу и на јегов добитак што буде оставил,

•они-зи који то-зи учине да се кажу како неверници царства ми" (144). —

Као што се види, Законик цара Стефана Душана зна за ограничену у по-
гледу злочина одговорност околине н не пружа никакве податке односно
поступка остваривања те одговорности. Много јаче и тачније Законик одре-

ђује међусобно зајемчавање и међусобву одговорност куће, т. ј. задруге (в,

чланове 51, 52, 66, 71). МеЬусобно аајемчавање куће вреди у Законику
као опште правило, a међусобно зајемчавање околине више као изузетак, као

преживљај, који се одржао односно злочина најопаснијих за јавну безбедност

я међусобни мир измену виших и нижих сталежа].

то није била казна, него више злочин, на што су ишли ра-

зличити претенденти на престо. Изгледа, да je ослешьиваше

било једна омиљена казна код источник народа, од којих je

прешла код Грка па затим од њих и даље у Европу. У уред-

бама чешког кнеза Братислава од 1039 г. (§ 9) уводи сё"казна

за"твором, која се за давније доба не може претпоставити;

тикође и у правима других народа та се врста казне појав-

љује доста"доцкан, jep je захтевала извесне новчане трош-

кове (на зидање тамница, издржавање тамничког особља), а

на те трошкове давно време није вероватно пристајало. Као

веома давнашња и обична казна се je јављало бичевање, ши-
6*tó'e,jo чему сведоче два следећа термина: 1) чешки и пол>-

clW^ „šibenice" — „szubienica" [данас значи вешала], и 2)

чешки „trest" (= казна). „Шибеница" je значила стуб, за

који je злочинац био везан и на смрт шибан; тек мртвог

или полумртвог су га на конопцу вукли горе и вешали

) То

исто се види и код других народа, на пример, код Римљана,

где су злочинца пре распећа бичевали.

) Чешки израз trest

(казна) je првобитно гласно treskí, што одговара новочешком

třeskot (тресак), třískáni (трескање), или бијење, ударање (ver-

beratio). Дакле према томе je код давних Чеха бијење било

најобичнија казна, jep се називом бијења означавала казна

у опште. Смртна се казна извршивала не само одсечењем

главе (decapitatio, capiiis truncatio, detruncatio, capitis decisio,

3ecoliatio) или вешгњем, него и каменовањем (засипањем

камењем). ТЗ одсечењу главе се више пута чита у изво-

рима, на пример, у житију св. Bojhexa, где се говори, да се

одсеца глава жени за прељубу. Вешали су се обично крад-

ЉИВЦИ и разбојнкци.

) Прека Галовој хроници (Gallus, 28), кад

су се пољски кезнабошци освећивали за своје старе богове,

каменовали су хришћанске свештенике и бискупе. Исто тако

у Чешкој Отонови Статути (Statuta ducis Ottonis, § 7) про-

писују, да се каменује (заспе камењем) ока] тужилац („сок"),

кога сведоиба суседа обличи, да je лажно тужио [si fuerit zoch

(sok) convictus testimonio fori communis, iapidetur]. Камено-

вање je у опште било једна омил>ена казна код неких народа,

на пример, код Жидова. У изворима има такође речи и о

другим доста суровим казнама. Тако, на пример, према једној

хроници у Пољској je неки великаш Петар Власт био тако

кажњен, да му су језик одсекли и сем тога су га још осле-

пили, и све су то сматрали још као једну благу за њега

казну, jep би требало да му се живот одузме.

)

») Види: Decreta Brecislai ducis (1039), § 8 (Codex juris bohem., I, 16).

)

Slavíček,

Úvod ve studium trestního hmotného pravá, II, Praha, 1866,

str. 49; Schröder, Reallexikon der indo-germanischen Altertumskunde, sub voce:

Strafe, S. 837.

) O вешаљу крадљиваца и разбојника код давних Руса прича Ибн

Фадлан. Γαρκαβα, Сказашя, с. 96.

) Monum. Pol. Hist., H, 520.

106

Сувише бисмо далеко зашли, ако бисмо желели да

набројимо све друге казне, о којима говоре извори старог

словенског права. Сви дотични податци, које имамо на ра-

сположењу, су каснй|ег""порекла, и" то спадају у време X

века. Тешко je дакле извести закључак, која се од тих казна

примеривала већ пре X века. Што се тиче пољских казна,

њих набраја M. Ханделсман (Marceli Handelsman) у своме

делу о казни у најстаријем пољском праву (Kára w najdaw-
niejszem prawie polskiem, Warszawa, 1908), на које дакле чи-

таоца упућујемо. Само да додамо, да старо слозенско право

не зна за различите квалификоване казне, које, на пример,

налазимо у праву давних Индуса, као што су: расецање

злочинаца ножицама, бацање злочинца псима да га изеду,

жежење злочинаца на гвозденој постељи, сипање им у уста

растопљеног гвожђа и у ува врућег уља и т. п.

ГЛАВА V.

О СУДСТВУ И СУДСКОМ ПОСТУПКУ КОД СЛО-

ВЕНА ПРЕ X ВЕКА.

§ 1. Судсшво (cydcko усшро/сшво).

Као што у сваком људском друштву, исто тако и код

Словека се je остваривање права вршило помоћу судова,

тГ"ј. помоћу нарочитих установа, које имају да помажу да

се повређена права подмире према дотичној друштвено-

правној организации. Пре друштвеног судства постојало je

родовно судство..*Већ je у доб'а родовних заједница постала'

нужда, да се створи ма какво судство. Најдавнији су судије

били поглавари прррдица и родрва. Али нису се друштвени

односи ограничавали само на међусобне односе између чла-

нова једног истог рода; због тога je постала потреба да се

створи неки суд, који би расправљао и решавао парнице,

које су потицале из међуродовних односа. Докле није по-

стала једна друштвена организација, која би обухватала више

једнокрвних родова (као што je била жупа), дотле није било

ни власти, која би решавала спорове између чланова разли-

читих родова. Ваш онда су они, чија су права била повре-

ћена, морали да заштићују своја права сами, или пак скупа

са другим члановима свога рода. То je била епоха само-

помоћи, или епоха, кад се права добијају личном борбом

мимо суд и без суда. Та je епоха позната у историји права

свију народа. Између странке, чије je право биле поврећено,

„скривлено", т. ј. странке, којој се je догодила „кривда"

(неправда), и између странке, која je ту неправду учинила, није

107

се онда пајављивало никакво треће беспристрасно лице,

није се дакле појављивао судија. Решавање се je спора

остављало самим странкама. Рођени je човеков инстинкт за-

хтевао, да се за неправду плати неправдой. Једна од странака

се другој освећује, и ти се њихови међусобни односи ма-

нифестују у широј спољашњој средний као насшье, као рат.

На тај дакле начин у почетку сваки правки спор je борба

за право. Ваш то се показује и из словенске правке терми-

нологије, где називи: пьря, prza

(rozepře), pře распря, парња

[парница], препир [препирка], съпоръ [спор] и други од њих

изведени изрази, и то:

przeč sie. [прети се], příti se, препи-

рати се, sa_pierz,

soupeř, соперникъ, [супарник] и т. д., озна-

чавају бој, бити се, борац (contendere, infitiari и т. п.). Слично

значење такође имају изрази: vada,

) zwada, старословенска

„съвада" (свађа), бугарско „обаждането", словеначко „оба-

дити", па затим у руском језику именица „тяжа" и „тяжба"

(што значи парница и показује, да се супарници тегле) и глагол

„тягаться'

) [= теглити се, парничити се, водити парницу].

Тражење права, које се je наслањало само на самопомоћ,

место je прекорачивало надлежне границе и доводило je до

насиља, које je опет изазивало даље наоружане спорове

између странака па заједно и између солидарних с њима

рођака. С тога су се догађале сталне забуне, које су друштво

потресале. Жалосно искуство je полако образовало у друштву

убеђење, да повређен мир може да буде успоставльен само

помоћу мирних средстава. Учинилац неправде ч његови срод-

ници се старају да закључе примирје и пошаљу оштећеној

странци посредника, који има да обе странке доведе у везу,

ублажи и помири. Ваш ти'посредници, који су се ad hoc би-

рали, постали су први међуродовни судије.

Běh и раније су

се њима без сумње служили за решавање спорова, који су

постајали између чланова једног истог рода, кад нису они

хтели, да њихове спорове решава родовни суд, и више су

волели, да решавање својих спорова повере једном мање зва-

ничном приватном суду.

Заједно се je ca постанком жупа створило и жупско

судство. Оно се je вероватно вршило на жупским скупшти-

нама, где су се отправљали сви послови, који су се тицали

читаве жупске заједнице, па дакле су се решавали и судски

спорови између жупских чланова. Жупско судство се je на-

равно примешивало само у толико, у колико нису за дотична

*) Та je реч прешла и у мађарски језик: vádolni-

) Упореди немачку реч Streit, која има исто значење. Такође се радња

тужиоца означава у немачком праву као напад (готски sakan и старонемачки
sachan значи accusator; тим je речима вероватно сродан и старословенски

„сок" = accusator), a радња оптуженог — као одбрана (старонемачки Werjan);

дакле се je парница схватала као гоњење, 'стизање. Amin, Grundriss des
germanischen Rechts,, 2-te Aufl., S. 161.

108

дела били надлежни судови ужих заједница, и то, — поро-

дица, родова и најзад територкалних општина, у које су се

у току времена крвне родбинсхе заједнице претворила.

На исти начин судство je еволуирало и дал>е. „Кад се

je више жупа ујединило и сачинило једно племе, онда je по-

с'тзло и племенско судство, које je било кадлежно за реша-

вање спорова између чланова једног истог племена, па опет

у толико, у колико нису дотична дела спадала у надлежност

ужих заједница.

Постаје питање, какав je у споменутим териториалним

заједницама био састав суда, да ли je тамо царовало монар-

xiijcKO или демократско начело, да ли je суд вршило једно

лице или се суд састојао из више или из множине лица.

Историја права, неких, на име германских, народа пружа

нама у томе погледу доста јасне податке. Не само у маркама

и жупама, него и у читавим крајевима дудство се je вршило,

јавно. У њему je примало учешћа сво слободно људство, сви

чланови једне дате териториалне заједнице. То се учешће

Јављало за њих не само као право, него и као дул!ност. На

дотичним скупштинама су се расправљали не само судски

спорови, него и други важни послови, који су се тицали чи-

таве заједнице. Уколико je у једном датом друштву растао

дух солидарности, у исто] мери je код његових чланова ја-

чала свеет о дужности, да и у остваривању права себи уза-

јамно помажу. Кад се je ма коме од учесника заједнице до-

годила нека неправда, онда сви су били дужни да му иду

у помоћ, да се његово потраживање подмири. То je пак могло

наступити само онда, кад се спорно дело буде расправило

уз присуство свију чланова дотичне заједнице. Само онда,

кад сви су били на окупу, пресуда je могла да се изрекне.

Ако су била у питању кривична дела, управљена против

читаве заједнице, скупштина je могла да дотичну пресуду

укупним силама својих чланова изврши, или барем да својом

влашћу потребно извршење заповеди. Акр je скупштина била

сувише мкогобројна, онда су бирали неколико најпаметнијих

чланова, да се односно пресуде међу собом саветују и дого-

варају. Ипак се je н?ихов договор подносио скупштини само

као предлог, који je она примала или одбацивала, тако да

пуноважна се jlg пресуда изрицала скупштином. Код Франака

су се такви скупштински избраници називали энаоцима права:

rachimburgi, и њихов je број бко од три до седам лица. Сва-

како се je њихова пресуда примала као пресуда целе скуп-

штине; према томе се дотични правни споменици изража-

вају, да су баш тако пресудили сви, — omnis (cunctus) po-

pulus, omnis íurba, communitas, der Umstand,

) die Umstehenden

!) Grimm, Deutsche Rechtsalterthümer, 3. Aufl., 1881, S. 769. — Амира

(Amira, 1. с., р. 115) претпостав-ьа, да пресу^ивайе парница од стране не-

колико лица спада већ у потоње доба историје германских права, и изјав-

10!)

(цео или читав народ, цео скуп, заједница, сви присутни) и т. д.

Што се je у првобитно доба позивало кеколико лица,

која су судске спорове решавала на један колегиални начин,

то није чудновато, и то — из ових разлога. Онда сасвим није

било стручних судија, који не би се ничим осим судства ба-

вили. Због тога није се могло ни од једног појединог члана

друштва очекивати, да он зна право, као што треба. Међуткн

je садржина неписаног обичајног права била добро позната

друштву у његовом целокупном саставу. Према томе je само

друштво могло да за сваки конкретни случај пронађе сходне

знаоце права. Друштво je пак позивало час једне, час друге

знаоце права, jep je потребно било знање час једних, час дру-

гих обичајних правних прописа, који су имали да служе као

норма за решаванье различитих спорова.

Пошто није у оно давно доба било специалних судија,

тим више ни je било ни других судских чиновника, у поје-

диности није било нарочитих органа за позивање странака

на суд, ни за извршивање судских одлука. Стална je судијска

дужност постала тек онда, кад се je у друштву створило

монархијско начело. Поглавар племена почиње да стално

руководи већа из племенских чланова. Пошто тај првобитан

монарх не зна, нити може познати цео систем племенског

обичајног права, он још не укида сасвим везу са прошлошћу,

него се, као што и пређашњи привремени председници пле-

менских скупштина, служи сарадништвом зналаца права, баш

на коју радњу позива најбо-ље представнике целог племена.

Ипак полако се монарх ослобођава од дејства старих форама,

све се у току времена мање наслања на мишљење зналаца

обичајног права и место тога расправља и решава спорове

према сопственој увиђавности,

) тако да чак онда, кад тражи

мишљење зналаца права, последней се више не јавл>ају као

судије, него само као саветници монарха, који суди. Ипак

владалачке дужности су многобројне, тако да није чак ни

првобитни монарх могао да нађе толико времена, да сам

све спорове расправльа и решава. Због тога je био приморан

да судску власт пренесе на друга лица, на чиновнике, који

се исто тако, као што и он, не само баве искључиво суд-

ством, него врше још и друге државне функције. Дакле се

јављају не толико као судије, колико као „уредници"

) у

љује мишљење, да je у првобитно доба изрицао пресуде само један члак

скупштине. Ипак се из Гримова дела (стран. 779) види, да су таквом јединсм

еудији помагала још друга лица, која су знала право.

') Упореди Letourneau, L'evolution juridique dans les diverses races hu-

meines, Paris, 1891, pag. 496.

) [„Уредник" — стара словенска реч за означавање званичника (Be-

amte), чиновника. Баш са тим значењем та се je реч одржала до данае само

у хрватском (urednik) и у пољском језику (urze,dnik). Код Срба уредник данас

значи управника неке радње, редактора новина. У Русији je „урядннкъ" пре

револуције бяо аванични назив за нижи орган сеоске државне полиције·].

110

правом смислу те речи, т. ј. као лица, која одржавају дру-

друштвенк „ред", „поредак" и то у сваком погледу. Ту није

дакле судска власт биЛа одвојена од других друштвено-

правних функција.

Али чак ни „уредник" (чиновник), тај делегат од стране

монарха, сам не суди, него само председава суду, састав-

л>еном из зналаца права. Па друкчије није могло ни бити,

јер тај чиновник, пошто je у судским пословима вршио разли-

чите функције, није био у стању да се упозна са свима

правним обичајима и због тога je требао помоћи од стране

народних представника, који би те обичаје добро знали.

Докази се томе налазе опет код Германаца, где се на место

горе споменутих рахимбурга, који су се од народних скуп-

штина бирали нарочито за сваки случај ad hoc, појављују у

време Карла Великог шефени (scabini, кметови, Schöffen —

die Schöpfenden, sententiam creantes), који пресуде стварају.

Вира их себи гроф

) (Graf, comes) или missus regius (краљевскн

изасланик) уз народно саучешће. Таквих je шефена обично би-

вало 7 или 12; другојачији њихов број долази само као

изузетак.

Дакле, су први државни судови били колегиални, а не

/ инокосни. То je исто без сумње било и у доба родовних

судова. Поглавар рода je само суду председавао и саветовао

се je ca представницима појединих породица, из којих се je

род састојао. Нешто је сличчо постојало и у задрузи, где

]ош и сада, код Јужних Словена, домаћин у свим важним

пословима, који се тичу свију чланова задруге, пита најпа-

метније задругаре за савет.

Ваш тако више мање морамо себи представљати суд-

ство код старих Словена пре X века. Још у доба заједничког

племенског живота, т. ј. пре него што су се Словени из своје

прапостојбине разишли у крајеве, које су затим настанили,

већ су они имали органе судске власти. О томе пре свега

сведоче изрази: садъ, sa.d, соудъ, судъ, съдъ, суд; sa,dii, se^dzia,
sudí, судья, судија, sódija, въа\а, södec и т. п. термини, који

се код Словена до сада употребљавају

). Што се пак тиче

колегијалне организације старинских словенских судова, то

још од потоњих времена има многобројних примера, да су

1) [Graf, comes — то je у средњевековној Немачкој био назив за

«талног краљевског „уредника-судију".].

) Grimm, Deutsche Rechtsalterthümer, S. 775—777.

) Према томе су се образовали и неки специални изрази, на пример,

у четком праву реч „poprava", која потпуно одговара немачком Gericht; ca

тим стоји у вези израз „popravce", па затим и „opravce (= Richter, ludex,
iusticiarius]. Упореди руски израз: „людей оправливати [== судити лудима.),

који долази у познатом споменику руске юьижевности ЛИ века- „иоучеше

Владимира Мономаха" (поука великог кнеза Владимира Мономаха СВОЈИМ си-
новима). Други такви термини су: „право", „правда .

111

судство вршиле читаве гомиле лица. У томе je погледу до-

вољно, да упозоримо на чешко и пољско судство не само у

потоњем средњем веку, него и у новом веку. Исто тако je

и руско право знало за шефене на суду. Како у суду самог

кнеза, тако и у суду његових чиновника („намесника", „по-

садника"), заседавали су народни представници, и то т. з.

„добри л>уди" или „најбољи льуди" (добрые люди, лучшЈе

люди), који потпуно одговарају немачким: boni homines, die

frommen íeut, die biederleut, biedermänner. У кнежевом суду

je њихову улогу играла „бојарскаја дума" (савет, састављен

из великаша). Према Владимирском-Буданову иьихов се je

задатак састојао не само у томе, да помажу кнезу у рас-

прав.љању парнице, него и у томе, да учествују у изрицању

пресуде.

) Као судови, који су се базирали искључиво на

демократском начелу, су се у Русији јављала „већа", на ко-

јима je цео скушьен народ иступао као судија. Тим више je

исто тако морало бити у давиије доба, кад су Словенски

народи тек почињали да се одвајају.

Мало што се може казати о местима, на којима су су-

дови радили. Као омиљена за тај цил> су се код Германаца

јављала узвишена места, места за приношење жртава, или

пошумљена места, где су у хладу дрвећа заседавали и су-

дили. Исто тако и код Словена првобитни сајми (народне

скупштине), који су се у исто време јављали као судски ску-

пови, су се држали на отвореним местима. Словенци, који

станују у северо-источном куту Италије, су све до XVIII века

сачували обичај да врше правосуће под ведрим небом.

)

. Судски üocmyuak.

Много je прошло времена, пре него што се je створила

прва судска организација ; исто тако се je полако развијао

и судски поступак, т. ј. оне форме, према којим се je вршила

акција странака, које су водиле парнице, и судских органа,

који су имали да помажу оштећеној странци да добије нак-

наду. Активна сарадња суда у судском поступку Ј£прво-

" битно била врло незначајна. Странке, које су парницу водиле^

саме су се морале старати, да пронађу истину и да неправду

накнаде. Та je саморадња странака обухватала не само прве

кораке судског поступка, као што позивање оптуженог на

суд, него и различита потоньа делања у самој судској сед-

ници. То je било потпуно наравно, што je првобитни судски

„уред" стајао баш на стражњем пољу. Као што знамо, није

онда било сталних судских органа, него су се нарочито за

отправљање правосуђа бирали знаоци права, који су своју

) Владим1рскш-Будановъ, Обзоръ истории русскаго права, стран. 633.

) Podrecca, Slavia Kaliana. Le vicinie, Cividale, 1887, p. 94, 96. Упореди

Rutar, Beneska Slovenija, издање Матице Словенске у Љубљани.

112

функцију вршили само за време судског скупа народной.

Због тога приступки судски поступак (пријава странака суду)

па затим у знатно] мери и подношење доказа морали су да

буду остављени на саме странке. Судски се je спор, као

што смо вен казали, јављао као борба за право; због

тога првобитно су странке саме расправл>але и решавале

своје међусобне спорове. То je већ био један веккки кул-

турни напредак, кад je друштво дошло до убеђења, да ре-

шавање спора има да буде поверено једном приватном су-

Дији, једном посреднику. Дакле се акција посредника мора

сматрати као полазяа тачка за судски поступак. Функција

je тога изборног судије била сасвим проста, јер се je састо-

јала у томе, што je посредник саслушавао претензије обију

странака, па затим je изрицао пресуду. Подношење свих до-

казних материјала, као што и само доказивање па вероватно

исто тако и долазак странака пред изборног судију, једном

речи, све, што се je дела тицало, остајало je у рукама самих

странака. Странке су се пре свега морале измену себе спо-

разумети, да се узајамно одрекну самовласног подмиривања

својих потраживања, и да свој спор поднесу на решавање

изборном судији. Баш оне су одређивале предмет парнице

и рочиште, на које су се морале суду пријавити. Кад су

постали јавни судски скупови и судство je било признато

за једну функцију државне власти, онда су странке престале

да се у погледу лица судије погађају. Ипак су остале функ-

ције странака и далье остале исте, као што и пре. Оштећени

je морао да сам позове кривца, да се у један одређен дан

пријави суду. Код Германаца то се je вршило на тај начин,

да je тужилац са сведоцима долазио у кућу оптуженог и

тражио, да он његову претензију подмири или да се о једном

одређеном року пријави суду. Ако није свога супарника за-

стао, онда je могао да тај позив јави његовој жени или ње-

говим укућанима. Taj се je акт код Франака називао „manjan,"

латински „mannitio" (исто се тако казало: admallare, admo-

nere, commonere), т. j. изазивање, позивање. Северни су Гер-

манци то називали „sterna"

(heirasteřna), што се данас пре-

води као Stäbung,*) — очевидно с тога, што je тужилац, по-

зивајући свога супарника, држао у руци штап. Сличай je

обичај постојао такође код Римљана и затим, као што из-

гледа, и код Словена. О томе сведоче латински термин „actio"

и чешки

„půhon"

) ( = погон), који означавају акцију тужиоца,

кад он супарника изводи на суд.

') Brunner, Deutsche Rechtsgeschichte, II. Band. Leipzig. 1892, S 333.

2) Са чешким термином може да се упореди руски „погонъ", који je

у Новгороду означавао плату судским приставима за позивање (старопољско

pozewne, старочешко mýto), в. ВладимгрскШ-Будановъ, Обзоръ, стран. 639,

Изгледа такође, да на приватно позивање ynosopyje назив тужиоца у пољском

11»

Тек временем, кад су стални судови били установљени,.

ι а поред судова су такође постали и њихови помоћни органи,

и то судски пристави, онда je позивање странака на суд

било им поверено. Званично je позивање постало нужно

бар због тога, што одређивање судских рокова није више

могло да буде оставлено странкама, него je спадало у

дискрециону моћ самог суда. Код Франака се je такав

позив, који се извршивао од судског пристава, називао

bannitio (немачки Bannen), а судска се заповедна власт, која

je припадала кральу или од њега постављеном чиновнику,,

називала „bannum." Bannitio се je извршивала на један исти

начин, као што и горе споменута mannitio, и то: судски

пристав (ргаесо, старонемачки bitu, англо сакс, bydel, ново-

немачки Büttel —- Bieter, одакле je пошао латински bedellus;

још друкчије Weibel = Läufer)

) je долазио у кућу оптужено/v

тамо се je као судски пуномоћник јављао и позивао je оп-

туженог, да се у један одређени дан пријави суду.

Дакле код Франака се може по изворима видети раз-

витак обају облика судског позива, и то, — позива, који

се извршује од тужиоца, и позивања од стране службеног

судског органа (пристава). Томе насупрот извори других

германских племена знају само за службени судски позив„

Исто тако и из словенских извора дознајемо само за служ-

бене позиве; ма да приватни судски позив не може да се

изворима~ потврди, ипак из горе наведених разлога морамо

претпоставити, да je он некад вредно и код Словена.

Да би судски позив могао да буде законито извршен,

пре свега je требало, да пристав на известан начин некой

легитимацијом докаже, да у самој ствари ради у име судске

власти. У томе цил>у су у Чешкој и Моравској у старо доба

и у четком праву, и то, — powód, púwod, што означава оног, који води

супарника (sapierza) суду; али, можда тај назив означава оног, који води

парницу. Ипак се не може на тој етимологији сигурно базирати ма да због

тога, што термини

„půhon" и „powód" нису општесловенски. Руско право,

на пример, назива тужиоца (а у исто време и оптуженог) „истецъ" <= онај,

који нешто тврди; упореди са старопољском речју „isty" -= сигурни); свана

од обе странке се у руском праву такође назива суперникъ (супарник sa-

pierz) или сутяжникъ [= она], који се тегли]. Херм. Јиречек (Herm.

Jireček,

blov. pr., I, s. 173) неправилно израз „истецъ" (упореди старопољску реч

isciec) поставља у етимолошку везу с глаголом „искати", на што, као што

би изгледало овлашћује руски термин „искъ" (тужба), што одговара четком

термину: „pohledávka". Интересантно je, да израз „istec" се je такође упо-

требљавао у четком праву и тамо je имао двојако значење, и то: поверилац

или дужник. Што се тиче термина „powód", то je тај израз имао и шире

аначење, jep je означавао не само тужиоца (латинск. actor), него и conductor'a,

т. j. оно лице, које je било послато од стране тужиоца, да га заступа и

брани. Доказе за то наводи Brandl, Kniha Rožmberská, Praha 1878 str 130

Упореди такоЬе v

sehrd

Knihy

l) Amira, op. cit., p. 163; Brunner, l c., p. 337 et sq.; Grimm, 1

ρ. о*±т sej.

114

морали да пристава, који ca позивом долази, прате још два

чиновника (nuntii beneficiariorum), од којих једног je шиљао

кастелан (castellanus), другог — судија (статут Конрада

Стона, § 2: quilibet eorum debet ducere castellani nuntium et

alium iudicis); доцније je као такав доказ служио земаљски

печат.

) Затим je још требало, да пристава званично доведу

до места, баш где има да позив објави. Првобитно су се-

льаци околине, или т. з. у Чешкој „осаде" (osada), били

дужни, да приставима („коморницима" у Чешкој) пружају

бесплатан пренос

) (Статут Конрада От., § 2). После пошто

je та служба преноса била укинута, коморника (пристава)

доводио je на место или сам тужилац, или његов изасланик.

О_судском «эзиву, који се je извршивао од судских

чиновника, подробно прича Књига Рожмберска (Kniha
Rožmberská, чешки правни споменик XIII—XIV в.). Према

њој je требало, да се лице, које има непокретно имање, позйва

на двојаки начин, и то, — један пут на тргу и други пут

код куће. Коморник (пристав), кога je суд на захтев тужиоца

шильао, прво je морао да објави позив јавно на тргу оног

места, куда долазе слуге оптуженика; затим je још морао

да дође у његову кућу, где он стално са својом женом

станује. Код куће je морао да самом оптуженику или ње-

говој чел>ади јави, у чије име га позйва, у који суд и на

које рочиште.

Одавде се види, да je у старом четком праву судски

позив морао да буде извршен потпуно тачно. Није било

довољно да се оптужени позове код куће (у своме доми-

цилу), него je још требало да се дотични позив објави на

тргу. На тај начин, ако не би оптуженик случајно био код

куће, и ако не би га укућани о доласку пристава са позивом

обавестили, ипак би за то дознао од својих слуга, који до-

лазе на суседни трг.

Кад се je нежењен човек („holomek", „junocha") позивао,

онда није пристав био дужан да дође његовој кући, као

што се захтевало при позиву ожењеног, него je довољно

било, да објави позив на тргу у вароши, која je била близу

оптуженикова стана.

Кад се je позивао неко, ко није сопствену кућу имао,

т. з.

„tkáče" (= скиталац), онда je требало да се његов позив

објави на три трга, да би се могло претпоставити, да he

га извештај о позивању стићи.

') [Упореди дотични пропис Законика цара Стефана Душана, —

„Властелин вели! и да се не позйва без књиге судијине, а прочим — печат"

(чл. 62.)]

) [У старом српском праву служба се je преноса називала „понос",

кад je свак морао ићи с товарним коњма или воловима и колима на посао.

Види: Сшојан Новаковић, Законик Стефана Душана Цара Српског, 2-го

издање, 1898 г., стран. 160—161.)]

115

Истина, сачувани у Рожмберској Књизи прописи о по-

зивању спадају у потоње време. Али се може и мора ми-

слити, да су сличне форме позивања биле Словенима познате

већ у старије доба. За судске приставе су без сумње знале

већ првобитне словенске кнежевине, као што на то упозо-

рује назив „пристав",

) који се je употребљавао код Јужних

Словена, и то Хрвата и Срба, с једне стране, и код Руса с

друге стране. Taj израз означава човека, који je био судији

„приставлен" (adjunctus), [као његов помоћник и извршник].

Сличног термина нема у терминологии судског поступка

код других народа; изгледа, да je то рођени словенски тер-

мин. Од Јужних Словена су га прихватили Мађари, који су

дотичне судске чиновнике називали латински „pristaldi" и

мађарски „poroszló". У Русији je још постојао један [ранији]

термин за приставе, и то, — „д^зтекш" (детскиј). Осим тога

су се пристави у руским градовима називали такође „подвой»

сюе" (подвоскији),

) очевидно с тога, да je њихов претпо-

стављени био „војски", са којим се може да упореди „wojski"

(tribunus), познат у потоњем пол>ском праву. У Пол>ској су

се судски изасланици у старо доба називали „коморници"

(komornicy, camerarii), а у потоње време „wožni" („вожњи"),

без сумње с тога, што су они ретко ходили пешке, а обично

их je становништво возило.

)

Исто тако историја пољског и руског права сведоче,

да je судски пристав заједно с тужиоцем био дужан да дође

на место, где се позив има да објави, т. ј. кући оног лица,

које се позйва.

) Како у Чешкој, тако и у Пољској и у Ру-

сији лица, која су се позивала, прибегавала су различитим

лукавствима, да би службена објава позйва била спречена.

У томе су се цил>у сакривали од пристава, саме су приставе

или њихове службене пратиоце били или чак су их хапсили.

Таква je самовласна пракса изазивала надлежну реакцију од

стране права, као што за то спомиње Рожмберска Књига (§ 8),

која за дотичне случајеве прописује овако: „Ако je требало

да се позове неко такав, о коме се знало, да он изасланика,

који коморника (— пристава) спроводи, бије и на тај начин

га спречава да његову кућу укаже, онда je тужилац могао

да се с коморником (приставом) погоди, да коморних дође

кући оптуженика сам. Ако се je коморник са позивом за-

*) [Види:

Vladimír Mažuranié,

Prinosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik,

suc voce „Přistav" (Svezak, VIII, 1919 g.).]

) Владимгрскш-Бддановъ, Обзоръ, стран. 639.

) Рожмберска Књига говори не само о хођењу („chodhie", § 4) комор

ника (пристава), него и о вожењу позйва: „Кад тужилац да коморнику

свога коња, да на њему повезе позив..." (§ 15).

) Hube, Prawo polskie w wieku XIII (Písma R. Hubego, t. П, str. 523;

Владимгрскш-Будановъ, Обзоръ, стран. 335-337.

8«

116

каснио с тога,што није околину познао, онда се оптуженик

није могао бранити тим, што није му позив био благовре-

мено уручен, jep je било доказано, да он коморникове пра-

тиоце бије." У Русији, у Пскову, je у сличним случајевима

било слободно да се позив прочита „на погосту" т. ј. у

порти, у присутности попа, па такође, као што Владимирски-

Буданов правилно претпоставља, пред скушьеним^народом

(Псковски Судбени Законик, чл. 25).

Пристав, који je позивао, обавештавао je оптуженика

о року, на који je оптуженик морао да у суд дође. Обра-

зовао се je обичај, да се je позванику одређивало три рока.

Ако није на први рок дошао, онда се други пут позивао;

ако опет није дошао, онда се je позив понављао трећи и

-Јаоследњи пут. То je исто било код Германаца и кед разли-

читих других племена. Старо салијско право зна за четири-

кратно позивање. Ако није позваник на суд дошао, онда je

потпадао под казну7*~изузимајући само, ако je могао поднети

довољне доказе, који би његов недолазак на суд правдали

(echte Not — нужда, sunnis, sonia = правдање).

) Вшегрд (Všehrd,

II, 5)

) те доказе назива правилним изговорима (výmluva);

у Књизи Товачовској

) они се називају „узроци против уста-

јања"

(příčiny proti ustání), [т. j. узроци, из којих се може

не устати, не дићи се, дакле не мицати се, не долазити на

суд]. За трократно позивање je такође знало чешко и пол>ско

право. Књига Рожмберска (одељак VIII, §§ 154-192) нарочито

одређује, колико позива треба у појединим случајевима, да

ли један, да ли три. У пољском праву су се према општем

правилу одрећивала три судбена рока, који су одговарали

трократном позивању; само у изузетном случају je суд одре-

ђивао за странке још и четврти рок.*) Ма да се трократно суд-

бено позивање код Пол>ака и Чеха спомиње тек у потоњим

изворима, ипак, узимајући у обзир постојање истог обичаја у

старом германском праву, треба претпостављати, да се

трократно позивање примењивало код Словена већ одавно.

!) Brunner, op. cit., p. 335-337.

) [Viktorin Kornel ze Všehrd — знаменита чешки правник друге по-

ловине XV века. Његово минументално дело: О

právich země České knihy

devatery јавља се као важан и обилан извор за сазнање чешког права до-

тичног доба].

) [Ctibora

Tovačovskeho z Cimburka Kniha Tovačovska je важан правый

споменик чешког права у Моравској који се je појавио крајем XIV века].

) Hube, 1. с., р. 524, 529. — Давно хрватско право (Lex slavonica a.

1273, art. 3) зна чак и за осмократан позив. [Види

Vladimír Mažuranic, Pri-

nosi za hrvatski pravno-povjestni rječnik, sub voce „Poživ" (Svezak VII, 1918 g·.).

Законик цара Стефана Душана зна само за један позив. „Властелин на ве-

чери да се не позива, разве да се позива пређе обеда и да му се пређе при-

поведа. И кто буде позван пређе обеда са приставом и не приде на обед,

да јест крив, и престоји властелину 6 волов" (чл. 56.)].

117

Трократни рок се je на позваника примењивао у томе

циљу, да би се он, као што треба, за парницу спремио, и то,

да би потребна доказна средства прикупио. Ако није позваник

долазио ни на последњи рок, онда се je осуђивао „ob contu-

maciam", т. j. за то, што није испунио судско наређење, чиме

je суд увредио.

У самом току судског поступка радња je судије, као

председника судбеног скупа, била од потпуно споредног зна-

чаја. Тужилац и оптуженик нису се са својим говорима обра-

ћали судији, него су парбу измећу себе расправљали. Да би

њихови говори били од веће важности, за то су они на суд

долазили не сами, него са већом пратњом, саставльеном од

више лица, која су приводили као сведоке или помагаче у

међусобном „препирању". Некад су странке биле на суд пра-

ћене од свију сродника или суседа, па у Русији се je тај оби-

чај сачувао све до времена издања судбених законика (суд-

ныя грамоты). Псковски судски поступак забрањује парни-

чарима („супарницима"), да на суд долазе са „помоћју"

(помочью), т. j. са помагачима, а Новгородски судбени законик

(§ 6, 13) закраћује странкама да чине „наводку" (= навођење),

т. j. да наводе на суд стране л>уде, који у парници не уче-

ствују. Још и у потоње време, чим је тужилац или оптуженик

био богатији, са тим већом пратњом je на суд долазио, да

судију или бар свога супарника устраши.

Што се у потоње време осуђивало као злоупотреба, то

je у првобитно доба представляло собой једну потпуно на-

равну појаву. Онда je ocehaj родбинске солидарности био

толико развијен, и правки je комунизам био још толико јак,

да се појединац стално наслањао на своје сроднике. Често

je чак правки обичај управо захтевао, да се парничари на-

слањају на своје сроднике. Установа саклеветника (conjura-

tores, consacramentales, Eideshelfer), позната у потоњим изво-

рима и Словенима

), баш се je на томе базирала, што у

првобитно време су се парнице решавале искључиво на основу

заклетве, коју су помагали сродници

), па тек доцније су се

као саклеветници позивали и туђи људи.

Односно реда, којим су странке држале своје говоре,

царовао je формализам. Први je почињао тужилац и говорио

je жалосним речима (одавде су чешки термини „žaloba" и

„nárok", т. j. нарицање, руски „нарекати" [Руска Правда према

Карамзинском препису чл. 99], пољски — „skarga", хрватски —

) Хрвати и Срби су их називали поротницима и душевницима. Види.

Алекса Јовановић, Приносци за историју старог српског права, други део,

Београд, 1900, стран. 24 и след.

[Vladimír Mažuranic, Přinosí za hrvatski pravno-

povjestni rječnik, sub voce „Porota" (svezak, VII, 1918); Бомс. Марковић, О

доказима у кривичном поступку, 2-о издање, Београд, 1921, стран. 47—56.].

) Назоре давног друштва правилно оцењује Tarde, Les transformations

du droit, Paris, 1894, p. 30.

118

„тужба", бугарски „ta.žba", упореди немачки „Klage", латински

„orare", „adorare"). Ca својим говором се je он обраћао своме

супарнику, оптуживао"]е га за повреду права и позивао га

je да одговори. Оптуженик je, ако није хтео да кривицу призна,

морао да тужбу тачку по тачку опровргне. Бременом je npfeo-

битни формализам нешто попустио и у помирењу странака

je примао учешће судија. Тужилац није више оптуженика по-

зивао на одговор, него je то сам суди ja чинио.

) Оптуженик

je у своме одговору морао да поднесе доказе свога тврђења.

Терет je доказиватъа падао искључивр на туженика; ни једакле

вредило начело: asserenti поп neganti incumbit probatio (дока-

зивање пада на оног, који нешто тврди, а не на оног, који

негира). Правилно Тард тврди, да су првобитна друштва

сматрала могућност доказивања не као један терет (onus),

него као једну драгоцену повластицу (favor probandi).

)

/ Као једно од најстаријих доказних средстава се je код

/ многий тгарода јављала заклетва. Туженик je могао да се за-

клетвом очисти од кривице, којом га je тужилац обвињавао.

Ту je заклетву туженик полагао не само сам,, него, .заједно,

,·' ca многобројним саклетвеницима (клетвеницима, помагачима,

/ cöniuratores, consacramentales). АкоЈшје такву заклетву πα:

ложно, онда je парницу губио. ТЈс"им"заклетве знамо још и

друга доказна средства. Право je свију народа допуштало

доказивање сведоцима и признањем. Цсто тако су свуда

прибегавали Божјем суду, баш чији се je најблажи облик

манифестовао у заклетви. Сам назив споменутог доказног

средства показује, да су се ту парничари позивали на све-

дочанство самог Бога, Који je имао да се у дело умеша

и покаже, ко je прав и ко je крив. _У Божји суд пре

свега спада судски двобој, који je премгГТарду између об-

лика Божјег суда као да најстарији (у колико се je где

употребл>авао.

)

\'1 'Судски двобој je јединствени двострани облик Божјег

суда, који се je извршивао од обе странке. Тек доцније су

дошли до испитивања водом и гвожђем, дакле до блажих

од двобоја облика. Испитивање водом je било двојако, и то,

119

') Brunner, l. с., р. 343 sq.

) Tarde, }. с., р. 27.

) Tarde, l. с. р. 23. Према томе писцу су за судски двобој знала само

ратоборна племена; за њега не спомињу ни брамански правни споменици,

нити Авеста, али се он налази код американских, аустралијских, океанских
народа исто тако као и код класичних народа. Према томе су се давни суд-

ски двобоји јављали као најдивљији од свих облика Божјег суда па због тога
нису могли да нађу згодно земљиште за свеопште прошириван>е и да по-

ставу једно свеопште докавно средство. Ипак су постојали. То се њихово

постојање и примењивање објашњава према Тарду тим, што су се раније

пре двобоја употребљавала нека доказна средства, која су вероватно била

још мање рационална и jom суровнја.

— студеномТцодом и кључалом водом. Испитиванье се je

студеном водом вршило овако: онај, ко се je имао оправдати,

свезивао се je и бацао у текућу или стојећу воду; ако се

je под водом сакривао и тонуо, онда се сматрао као невин

и оправдан, jep вода према ондашњем веровању ништа не-

чистог не прима; ако пак je пре извесног одређеног времена

испливао на површину, онда се je сматрао као крив и ње-

гово се je дотично тврђење признавало за лажно. Испити-

вање кључалом водом се je састојало у томе, што je дотично

лице морало да голом руком у пун котао узавреле воде за-

рони и да оданде извади предмет, који лежи на дну; ако се

буде ожегао вадећи, то значи да je потпуно доказано, да je

крив; не опече ли се, био je потпун доказ за његову неви-

ност или за његово право.

) Испитивање гвожђем je исто

тако било двојако: ко се правдао, онај je морао да у голим

рукама носи усијано гвожђе неколико корака, или да босим

ногама гази неколико корака по усијаним ралицама (judi-

cium vomerum); ако се није опекао, онда je био оправдан.

)

У облает Божјег суда спада и заклетва, jep се и при

заклетви странка позива на сведочанство и на решење Божје.

Збиља, унутрашња се суштина заклетве састоји у томе,

што човек сам на себе призива проклетство и казну Божју

за случај, ако се буде лажно клео (klqtwa, клятва, заклетва,

kletba, klatba). Споља се заклетва манифестује у томе, што

се руком неког свештеног предмета „сегне" (дохвати), ода-

кле су постале речи: prisegnuti, (prisegnuti se), присягать,

присяга,

przysi^gač przysi^ga, присега, prisega přisahá [в. Vla-

dimír Mažuranič, Přinosí za hrvatski pravno-povjestni rječnik,

sub voce: „Priseéi" (Svezak, VIII, 1919 g.)]. Заклетва се дакле

може сматрати као један ублажен облик Божјег суда. Она

се јавл>а као једно врло проширено дрказно средство, за

које знају чак и они народи, код којих не налазимо ни-

каквих трагова судског двобоја нити других облика Божјег

суда.

)

Ма да je Божји суд постао у незнабожачко доба, ипак

се je он сачувао још и у хришћанско доба. Неки су његови

облици били управо похришћањени, jep су били облачени

у црквене форме Тако, на пример, код Франака се je ис~

) [У Србији се je то испитивање кључалом водом називало

кошао или мазија (у потоње време под Турцима). Види: Сшојан Новаковић,
Законик Стефана Душана, 2-о издање, 1898, стран. 166-167; Бозк. Mapxoeuh,
О доказима у кривичном поступку, 2-о издање, 1921., стран. 56-57].

) Траг се испитивања усијаним гвожђем огледа у четком изразу:

„Dobrého nepálí" (доброг не жеже). И до сада Пољаци говоре: Теп sie. opalií,

napalii [тај се опалио, ожегао, опекао, и то у смислу да je остао крив, није
успео]. Упореди израз у Regestrum Varad.: , combustus est."

) Tarde, op. cit., p. 23.

120

питивање кључалом водом вршило под црквеним надзором

и било je праћено црквеним обредима.

) Нарочито се je

црква борила само са судским двобојем, али није успела

да га искорени. Једнострани je Божји суд (испитивање водом

и гвожђем) био потребан навластито за оне л>уде, који нису

имали права да полажу заклетву нити да се у двобоју туку,

дакле поглавито за робове.

)

Словени су чећ знали за Божји суд од памтивека. Хе-

ЈШХОЛД у својој Хроници (Hel m hold, Chronica, I, 83) прича:

Et inhibiti šunt (новопокрштени Словени) de caetero iurare

in arboribus, fontibus et lapidibus, sed offerebant crimine pulsatos

jsacerdoti ferro vel vomeribus examinandos.

) То се место може

разумети на двојаки начин, и то: 1°. да су код Балтијских

Словена пре хришћанства била обична два доказна сред-

ства, — заклетва и Божји суд (у ужем смислу) и да je прво

доказно средство (т. ]. незнабожачка заклетва) било у хриш-

ћанско доба забрањено; или 2^ да су се Словени у незна-

божачко доба служили само заклетвом, на чије су место,

после пошто je она била забрањена, увели Божји суд тек у

хришћанско доба. Први начин разумевања je највише налик

на истину. Добро каже Патета,

) да ништа не смета да се

Хелмхолдове речи разумеју тако, да су Словени већ у незна-

божачко доба знали поред заклетве и за Божји суд, и да

га je хришћанство одржало, а забранило je само заклетву.

Истог je мишљења и Вињаж.

) Да je баш такво мишљење

') [У Србији je испитивање усијаним гвожђем било праћено црквеним

обредом. „И ако кто поиште судом гусара и тата а не буде обличенија",

вели Законик Цара Стефана Душана, „да им јест оправданије железо, што

je положило царство ми; да га узимају у вратех црковних от огња и да га

поставе на светој трапезе" (чл. 150). Према потоњем обичајном праву Срби

су читали црквене молитве при мазији; в. Алекса С. Јззановић, Приноеця

за историју старог српског права, други део, 1900, стран. 13].

) Brunner, 1. с., р. 23. — [Скрећемо пажњу, да и у старом српском

ираву се je испитивање водом примешивало навластито на нижи сталеж.

„Дворане властеоски, ако учини које зло кто од њих, кто буде пронијаревић,

да га оправе отчина дружина поротом; ако ли je себар, да хити у котал"

(Законик џара Сшефана Душана, чл. 106)].

) [Превод: „У осталоме су (Словени) били спречени да се куну др-

већем, изворима и камењем, него су злочинце предавали свештенику, да их

испита гвожћем или ралицама"].

) Patetta, Le ordalie. Studio di storia del diritto e scienza del diritto

•comparato, Torino, 1890, p. 157. — [Назив „ордалије" (немачки Ordalien) je

за Божји суд постао у књижевности од англо-саксонске речи „ordal" (= Ur-

teil), која je у средњем веку означавала пресуду Божјег суда (iudicium Dei,

Gottesurteil). Види: Richard Schröder, Lehrbuch der deutschen Rechtsgeschichte,

3-te Auflage, Leipzig·, 1898, § 13, S. 85. — И у француској се књижевности

Божји суд често назива ordalies, B. A. Esmein, Cours

élémentaire ďhistoire

du droit fraucais, 3-me édition, Paris, 1898, pag. 94. Назив сс „ордалије" yno-

требљава и у пољској, каткад и у руској књижевности].

) Winiarz, Sady bože W Polsce, Kwartalnik historyczny, V, 1891 r. str., 293.

121

тачно, за доказ томе служи стари споменик угарског права,

— Reg-estrum Varadinense examinum ferri candentis [Варадински

регистар испитивања усијаним гвожђем] од прве половине

XIII века. Према њему, још у XIII веку се je Божји суд вршио

уз присутност Варадинског свештенства и словенски се je

називао „правда". Поједини записници причају: „... ad can-

dentis ferri judicium misit eum (eos) Waradinum" [ je

га (их) послао за испитивање усијаним гвожђем у Варадинј,

или: „... ad praudam misit eum (eos) Waradinum

) [„ je

га (их) послао за „правду" у Варадин"]. Ако у Варадин-

ској околини (па вероватно и у целој Угарској) још се je у

XIII веку Божји суд називао словенским именем „правда",

рнда се то јавља као необорив доказ, да je ту у питању

једна давна установа словенског судског поступка, коју су

Мађари прихватили.

У чешком праву за Божји суд спомиње већ Космова

Хроника (Cosmas, Chronicon, II, 4), кад наводи текст т. з.

Бретиславових Декрета од 1039 год. Има тамо речи о judi-

cium Dei, o ferrum ignitum, adiurata aqua [o Божјем суду, о

усијаном гвожђу, о заклетој води

)]. Такође Отонови Статути

(Statuta ducis Ottonis) спомињу за Бож]и суд, и то, — за

judicium aquae (§ 8), judicium ferri (scilicet vomerum = ралице,

§ 18), duellum (двобој — § 36, потврда у Брну од 1229 г.).

Формула имунитетских повластица, које су се у ХШ веку

давале четким црквама,

; набраја оваке облике Божјег суда:

judicium ferri candentis, vel aque, vel vomeres calcandos, ve*

duelli. Из тога се последњег сведочанства види, да се je у

четким земљама знало за оба начина испитивања усијаним

гвожђем (и за ношење усијаног гвожђа и за гажење по уси-

јаним ралицама). Што се тиче judicium aquae (правдања

водом), то се из статута Конрада Отона показује, да ту

има речи о испитивању студеном водом, јер се на једном

месту каже: nullus demittat eum in aquam (нико да га не

пушта у воду). Нема дакле доказа, да се у Чешкој упо-

требљавао котао (немачки Kesselfang·), т. ј. роњење голом

руком у узаврелу воду. У Рожмберској се Кн>изи (§ 175 и

след.) просто каже: právo voda, právo železo,

) т. j. правдање

водом и правдање (усијаним) гвожђем. Али, није ту објаш-

!) Regestrum Varadinense, изд. Karacsonyi i Börowszky, у Пешти, 1903 г.,

стран. 158, 159 и след.

) [О заклшьашу воде за Божји суд код Срба види: Алекса С. Јова-

новић, ПриносцИ за историју старог српског права, други део, 1900, стран. 13].

) Herm.

Jireček, Codex Juris bohem., I, p. 52.

) Упореди у Руској Правди — „правда железо" „неправа железо"

(Тројицки препис и Карамзински прение, чл. 17, [према Сергејевићевој деоби,
III, 22; в. L. K. Goetz, Das Russissche Recht, I. Band, 1910, S. 24; III. Band,
1912,

S. 102].

122

њено, која се ту вода има у виду, да ли студена, или кльу-

чала, и да ли се гвожђе има да носи, или да се по њему

гази.

Řad práva zemského

) (§ 53) наводи испитивање усијаним

гвожђем, комбиновано са заклетвом, и то на овакав начин:

туженик има да се ca два прста дотакне усијаног гвожђа и

да се уз то закуне, да je невин.

) У § 68. истог чешког

правног споменика

(Řad práva zemského) описује се још

један нов начин испитивања студеном водом:

„Póvod má

do vody břiesti, a pohnaný za nim, tři kročeje vzdáli. A když

by póvod utonul v těch třech kročejich před nim, tehdy poh-

naný má sč zase vrátiti, a toho nevinen býti. Pakli póvod

přebrde, tehdy pohnaný má za nim břiesti, a přebrde-li také,

tehdy jest jeho prázden; pakli utone, tehdy ty dědiny i život

ztratí". [Тужилац треба да загази у воду. Нэему je следовао

оптужени три корака назад. У том растојању ако потопе

тужилац, оптужени се враћа потпуно оправдан, као и у

случају кад преброде здраво обојица. Потоне ли оптужени,

губи тим и парницу и глав^

ј]. Изгледа, да се испитивање

кльучалом водом ни]е у четком праву употребљавало. Кад

je у XIV веку Божји суд био у Чешкој укинут, a Štítný и

Ondřeje z Dube су о томе писали, ни један од ньих не спо-

миње за испитивање кључалом водом, него оба говоре само

о бацању у воду*).

По-ьско право такође зна за судски двобој, за двојако

испитивање гвожђем и за испитивање водом. У Књизи пол>-

ског обичајног права од XIII века има речи само о испити-

ваньу студеном водом; ипак акта нама пружају доказ, да je

постојало и judicium aquae ferventis (правдање кључалом во-

дом). Занимљиве су подробности појединих обликаБожјег суда,

за које дознајемо из споменуте Књиге обичајног права. Тамо

се прича, да су оптуженог на место за испитивање гвожђем

спроводили два свештеника, да je свештеник морао да уси-

јано гвожће прекрсти, а место за испитивање да светом во-

дом покропи. Бајаги некад, кад се je испитивање гвожћем

вршило, служила се je литургија, што се у потоње време није

више чинило, али je при томе испитивању свештеник читао

седам покајних псалама и нарочиту молитву. Вшъаж

) те

') [Rad práva zemského (Ordo judicii terrae =~= Земаљски судски поступак)

— правки чешки споменик од средине XIV века].

) Божји се je суд често саједињавао ca заклетвом.

) [Наводимо превод према Алекс. С. Joeanosuhy (Приносци, II, 10-11),

који тај начин испитивања водом, од њега добро назван „брођењем", опи-
еује баш речима Rada pravá zemského, ма да извор не цитира.]

·*) Herm.

Jireček,

Slov. právo v Čechách a na Moravě, I, str. 190.

) Winiarz, Sady bože W Polsce, Kwartalnik historyczny, V, 1891, stran.

299—304.

обреде упоређује ca германским и изводи правилан закључак,

да су они у Пољску прешли из Немачке; што се пак тиче

саме установе Божјег суда, то je она била самостално поз-

ната Словенима, као што и многим другим народима. Према

чешком праву такође се je Божји суд вршио уз присутност

и уз учешће свештенства, као што се види из Статута Кон-

рада Отона (§ 8), где се каже, да човека, који се правда,

може да на воду пусти само „sacerdos cum suo cooperatore"

(„само свештеник са својим сарадником").

Исто тако и руско право зна за Божји Суд. Руска Правда

(у опширнијој, или, према Сергејевићевој деоби, у трећој ре-

дакцији) пружа први извештај о испитивању гвожђем и во-

дом (Карамзински препис, чл. 17, 99 и 100; Тројицки препис,

чл. 17, 81 и 82; према Сергејевићевој деоби, III, 22, 23, 111,

112.),') а у уговорима са Немцима налазимо последњу одредбу

законодавног карактера односно испитивања гвожђем

); ипак

судска акта сведоче, да се je испитивање водом примеши-

вало у пракси још у XVII веку. О форми тога Божјег суда

нема ближих извештаја. Из проповеди Серапиона, проповед-

ника XIII века, дознајемо, да су Руси употребл»авали само

испитивање студеном водом. Пахман сматра, да се je баш

тај облик испитивања студеном, а не кл>учалом водом упо-

требл>авао код Руса искључиво, и то из тих разлога, што

je старо руско право сматрало испитивање водом као мање

тегобно, него испитивање гвожђем.

)

Из Руске Правде дознајемо, да je шшеЈЈу доказа по-

стојала извесна поступна традација, и то~овака.Ј/ делима о

убиству

) и код свих других новчаних потраживања, где je

punctum litis (предмет парнице)износионајмање пола „гривне'

)

у злату, туж"еник je имао да се правда гвожђем; кад je вред-

ност предмета парнице износила најмање две гривне у сребру,

онда се je одређивало испитивање водом, а за парнице, које

су се водиле због ситнијих предмета (од вредности мање од

две гривне), довољан je доказ била заклетва („рота"). Дакле

видимо, да се je у Русији Божји суд употребљавао не само

1) [Види L. K. Goetz, Das Russische Recht, I Band, S. 24, 48, 50; Ш Band,

S. 102-106; IV Band, S. 202-205.]

) [Уговор Смоленског кнеза Мстислава са Ригой, Готландом и другим

немачким градовима од 1229г., чл. 14; Владимгрскш-Бддановъ.Хрнс'ГОыагм,
выпускъ I, изд. 4-ое, 1889 г., стран. 102.].

) Владимгрскш-Будановъ, Обзоръ, стран. 647. Исто тако и према Књизи

пољског обичајног права (од XIII в.) се je иепитивање водом примењивало

само на мање кривице.

) „Исца начнеть головою клепати", — „ако тужилац почне туженог

обвињавати главой" (т. ј. убиством). Клепати = pulsare, accusare, impetere.

) [„Гривна" je стара руска новчана јединица; в. L. K. Goetz, Das Rus-

siche Recht, I Band, S. 67, 274-5; III Band, S. 19—20, 104; IV Band S. 94.).

124

у кривичним, него и у грађанским парницама, где су у пи-

тању биле имовинске штете. Владимирски-Буданов (1. с., стран.

648) изузима испод тога парнице, које су се тицале уговора,

а у којима су доказна средства били сведок („послух") и за-

клетва. Слично je ствар стајала и у четком праву, које (према

Рожмберској Књизи) je Божји суд допуштало и у таквим де-

лима, која бисмо данас назвали грађанскима. Што се тиче

пољског права, то Вињаж (Winiarz, op. cit., p. 304 sq.) насу-

прот Винаверу

) доказује, да Божји суд се je у Пољској при*

мењивао само на кривична дела; исто тако и Хубе у своме

делу о Пољском праву у XIII веку

) говори о Божјем суду

у оделжу, посвећеном кривичном судском поступку. Ма да

je Божји суд био једно обично доказно средство поглавито

у кривичном поступку, ипак без колебања идемо за Вина-

вером и признајемо, да се je Божји суд у Пољској приме-

њивао и на нека грађанска (према данашњем схватању) дела.

У корист тога говори и та околност, што није старо право

спроводило разлику између кривичног и грађанског поступка.

И у српском праву се je Божји суд употребљавао, и

то према ЗакоНику Цара Стефана Душана, — правдање

„железом" (гвожђем) уз учешће свештенства (чл. 150) и ко-

тао (чл. 84 и 106)

); сем тога je обичајно право признавало

још и испитивање студеном водом.

)

Најзад у Бугарској такође налазимо трагове Божјег суда.

)

Општа особина Божјег суда се je у праву свих Словен-

ских нарда састојала у томе, шго су сг н>ям служили само

као помоћним (субсидијерним) доказним средством тек онда,

кад се није могао поднети пикакав други доказ (заклетва,

сведоци или признање).

)

Г*· Сем тога као једно распространено доказно средство

се je код Словена јављао судски двобој, — битка, бој (што

су Мађари прихватили у облику „báj"), судска борба, поле,

1900.].

') [Maks Winawer, Najdawniejsze prawo zwyczajowe Polskie, Warszawa,

) [Romuald Hube, Prawo polskie W wieku XIII, Warszawa, 1874; i

Pisma, tom II, Warszawa, 1905.].

) Подробније о томе Сшојан Новаковић, Законик Стефана Душана

Цара Српског, друго издање, Београд, 1898, стран. 166, 196, 210 и 236. [Бож.
В. Марковаћ, О доказима у кривичном поступку, друго издање, Београд 1921

г., стран. 40—62. — Законик Стеф. Душана зна и за судски двобој бар у

војсци (чл. 131).].

4) Алекса С. Јовановић, Приносци за историју старог српског права,

други део, Београд, 1900, стран. 10—16, где су наведени и други облици

Божјег суда у Србији.

) Бабчевъ, История на старобългарското право, София, 1910, стран

387 и след. /

) То je вешто приметно Вињаж (Winiarz, op. cit., p. 294),

125

jep се je двобој вршио на пољу (упореди немачки Kampf ca

латинским campus, одакле произлазе kampe, campio, cham-

pion; упореди такође и чешко „zápoliti"); долазе код Сло-

вена за двобој и латински термини: pugna, duellum. Потоњи

чешки израз „sedáni" [литерално — седање, подразумева се,

на коња, т. ј. узјахавање на коња] je очевидно постао с тога,

што у току времена je првобитни пешачки двобој био за-

мешен коњичким. Двобој je већ код старинских народа био

за решавање спорова једно толико обично средство, да je

собой замењивао битку читавих војска. Ваш о таквом се

двобоју прича у VII књизи Илијаде, и то како су се тукли

Хектор са Ајаксом; један исти се je двобој догодио између

Давида и Голијата, Хорација и Куриација, св. Већеслава и

Радслава, једног Руса и једног Печенега (што je забележено

у почетном Руском Летопису под 993 г.) и т. д.

) Ако ипак

ту врсту двобоја оставимо на страну, свакако ћемо у правним

споменицима наћи довољно података, да су давни Словени

прибегавали двобоју и као једном судском доказном средству.

О постојању судског двобоја код Руса сведоче Ибн Руста и

Гардизи. Према њиховом сагласном извештају руски су кне-

зови решавали спорове између својих поданика на један

миран начин; али, кад није споразум био постигнут, онда

су се парничари тукли.

) Ако би неко тврдио, да то се тиче

Варјаго-Руса, а не Словена, онда се из других места може

навести читав низ података, да je код Словена судски двобој

постојао. Чешко право зна за двобој, кад су се борци тукли

мачевима и палицама (штаповима). Statuta ducis Ottonis (по-

тврђена у Брну 1229 г.) говоре (§ 36) о duellum, quod in vul-

gari dicitur kiy (o двобоју, који се у народном говору назива

„штот"); Рожмберска Књига (§§ 129 и 184) разликује две

врете „седања" (= узјахавања, па затим двобоја), и то

„právo s meči sedati" (право узјахавања са мачевима) и „právo

za kyje sedati" (право узјахавања ca штаповима). Довол>но

подробне прописе о „седању" садржи

Řád práva zemského

(Земаљски судски поступак XIV в.). Са мачевима и штито-

вима могли су да се туку само равни између себе у ста-

лешком погледу шлехтићи (племићи), и то, — два „пана"

или два витеза (§ 25). Ако je виши био позват на двобој од

нижег, онда je могао да се не туче, али je морао да се очисти

(оправда) заклетвом од стране шест сведока; ако не би то

учинио, онда je морао да се туче (§§ 26 и 28). Ако je „ме-

штанин" (грађанин) позвао на двобој сељака, морали су да

*) Друге примере двобоја, који су замењивали битке, и то из пољске

историје наводи Кутшеба, — Kutrzeba, Pojedynki w Polsce, Krakow, 1909,
str.

15 и 16.

) Гаркави. Сказашя, стран. 269; гроф Kuun, Honfoglaläs kutföi. [L. K,

Goetz, Das Russische Recht, I. Band, S. 191—192].

126

се туку ca штаповима, и при томе су се служили великим

штитовима; то je исто вредило, ако су оба супарника спадали

у сељачки сталеж (§ 29).

Řad práva zemského допушта двобој

и за женске, али при томе им оставлъа повластицу, да je

позвани од једне женске човек имао да „са мачем и великим

штитом стоји у јами, дубокој до појаса, да се у тој јами

креће, како може, и да се од женске брани" (§ 32).

У польском праву о двобоју говори Књига обичајног

права XIII века, која разликује двобоје ca мачевима и са

штаповима; о двобојима у Пољској говоре и акта.

) Књига

обичајног права описује и начин, на који су се двобоји вр-

шили. Исто тако и код Руса се je „поље" (= двобој) јављало

као обично доказно средство. Ма да Руска Правда о судском

двобоју не говори, ипак у потоњим правним спомениуима

од XIII до XVII века има о њему много сведочанстава.

; У

Русији су се исто тако у двобоју тукли са мачевима или са

штаповима („дубины", „дерева"), одакле се може извести за-

кльучак, да и тамо су двобоји били једно прастаро доказно

средство. У Србији су двобоји, као што изгледа, исто тако

били распрострањени, као што се може закльучити из чл.

131. Законика Цара Стефана, где има речи о двобоју, као

средству за решавање спорова између војника. Стојан Но-

ваковић у своме издању Законика Цара Стефана Душана

тврди, да и израз „уздање" у члану 102. исто тако значи

судски двобој, али то тумачење je погрешно, као што je

доказао Алекса Јовановић.

)

Што се тиче Бугарске, то Бобчев доказује, да и тамо

je судски двобој постојао.

)

Затим као обично доказно средство се je код свију

Словена јавл>ала заклетва, која се je првобитно називала

„рота,"

) као што се непосредно види из руских извора и

као што се може изводити из Законика Цара Стефана Ду-

') Winiarz, op. cit., р. 291, 297 и т. д.; Kutrzeba, op. cit., р. 7 sequ.

) СергЪевичъ, Лекцш и изсл^Ьдоватя по древней исторш русскаго

права, 2=ое дополненное издате, Петербургъ, 1899 г., стран. 45

2 и

453 >

Влидимгрскш-Будановъ Обзоръ, стран. 648—650. [L. K. Goetz, Das Kussische
Recht, I Band, S. 191—192; III Band, S. 103; IV Band, S. 205—206.].

) Сшојан HoeuKOBuh, Законик Стеф. Душана, 2. изд., 1898, стран. 206

—207; Алекса С. Joecmoeuh, Приносил за историју старог српског права, део

други, стран, 15—16; [упореди Бож. Mapnoeuh, О доказима, 2. изд., стран. 58]

) Бобчевъ, op. cit., pag. 385.

) Владимтрскш-Будановъ ^Христоматгя по исторш русскаго права, выпускъ

I, изд. 4-ое, 1889., стран. 41. и Обзоръ, стран 64э) приписује томе изразу

значење: „свада, спор, битка;" Brancu, (Kniha Rožmberská, стран. 134) сматра,
да je тај израз сродан санскритском изразу „rat" = dicere, fari. [Види:

Vladimír

Mažuranič,

Přinosí za hrvatski pravno-poviestni rjeěnik. sub voce: „Rota" (Své-

zak VIII, 1919 g.)].

шана („порота") и из чешке [и пол>ске] формуле заклетве

(„rota"). Заклетви су прибегавали како у грађанским, тако

и у кривичним делима; заклетву je полагао тужилац или

туженик у оним случајевима, кад није било сведока. Словен-

ско право, као и германско, осим заклетве, коју je полагала

једна од странака, зна још и за заклетву, коју су полагали

помагачи у заклетви или саклетвеници. После пошто je за-

клетву положила једна од странака, су се заклињали и њени

помагачи за потврду истинитости исказа, на који се странка

заклела (juramentum de credulitate, т. j. заклетва, којом до-

тично лице изјављује, да верује у истинитост претходног

исказа странке). Према мишљењу Лангеа

) и Сергејевића,

)

„послуси" (— сведоци) Руске Правде нису ништа друго, до

помагачи у заклетви.

) За саклетвенике зна и Књига пол>-

ског обичајног права, где више пута има речи о сведоцима,

који имају да се закуну заједно са позваником. У четком

праву за помагаче у заклетви зна Рожмберска Књига. Ји-

речек*) сматра, да je чешко право ту установу прихватило

од немачког права, али изгледа, да такво мишљење није

тачно, и да je споменута установа била заједничка за многе

народе.

)

Irj, Разуме се, да су се Словени служили као доказним

средствима и сведоцима, који су били позивани у разли-

читом броју, и признањем. Исправе долазе као доказно

средство тек доцније. Није требало доказа, кад je кривац

био ухваћен на делу, или као гато се je код давних Словена

говорило, — „са лицем" (Правда Руска, Тројицки прение

чл 17 и 31; према Сергејевићевој деоби, III, 23, 44; Законик

Стеф. Душана, чл. 92, 149, 150, 180). Са тим стоји у вези

читав низ израза у словенским језицима, као гато, — чешко

líčiti, přelíčeni, пољско licowač (Hube, Písma II, 544), српско

„личити се," „одлика"

);руско „личить," „обличить," „улика;"

бугарско „полича си," „личи се" (Бобчев, op. cit., 402).

Пошто су докази били од обе странке поднесени, из-

рицала се je пресуда и тим се je првобитна судска радња

завршивала. Извршивање пресуде је већ спадало у надлеж-

) Ланге, Изсл-Ьдоваше объ уголовномъ npaaii Русской Правды, С.-Пе-

тербургъ, 1860 г.

) Сергеевичи, Лекц!и и изслЬдовашя по древней исторш русскаго

права, 2-ое изд., 1899, стран. 456.

) [В. L. K. Goetz, Das Russische Recht, III, 18; IV, 189-199. Гец мисли,

да не свагда, али више пута je послух означавао помагача у заклетви].

) Herm.

Jireček,

Slov. právo, II, 235.

) Ваш тако мисли и Бобчевъ, op. cit., р. 395.

") [„Кад je крвник у бегству, ньегова породица, да избегне освету,

личила се, т. j. одрицала се н>ега, плативши породици убијеног или повре-

ђеног „одлику" (Алекса С. Јовановић, Приносци, II, 30).]

128

ноет странке, која je победила (упореди

Řad práva zemského,

§ 21). Пошто ипак није осуђена странка хтела да се пре-

суди покори и да тужиоца намири, те се je дакле показало,

да Ћресуда без судског извршења не вал>а за странку, која

je парницу добила, па због тога je временем и извршивање

пресуде прешло у руке судских органа. Докле пак то није

наступило, странке су се саме старале о извршиваььу пре-

суда, што се je вршило у облику залоге. Таква залога, -која

одговара појму о sacramentum у римском праву (legis actio

per sacramentum), подбробно се описује у четким правним

споменицима, и то у Рожмберској Књизи (§§ 259-291), у

Majestas Carolina

) и у

Řad práva zemského (§ 56 и след.).

Тамо се она назива „vdanie" или „vzdanie"

) [Према опису

у Majestas Carolina се je vdanie вршило на овај начин: „Кад

дође дан, у који изасланици (пристави) судски вал>а да виде

, пгрбену штету, онда тужилац или заступник му вала да их

на оном месту на коњу дочека, а чим их спази, вал>а да

сјаше с коња, да скине капу и отпаше мач, да скине каба-

ницу и остало рухо до појаса. Ако тако не учини, онда

онај коњ, мач и рухо, у чем би га пристави на коњу за-

текли, припада њима. А кад их дочека, пошто je скинуо рухо,

и пошто би приспео и тужени или заступник му, он, сту-

пивши десном ногом на баштину, вал>а да рече: Чујте,

изасланици (или пристави), ето тај (показујући на њ прстом

и именујући ко je, и откуда je) учинио ми je таку и

таку штету (на пример: попасао ми стоком жито, отре-

сао ми вотњак, похватао рибу, исекао шуму, или каква je

већ штета била) и штета та износи толико и толико гри-

вана сребра, како већ жалба гласи. Онда тужени, пошто

онако исто скине што je назначено од одела, вал>а да на

ту исту баштину ступи левом ногом и да рече: Чујте, иза-

сланици (или пристави), та je баштина моја, a није његова

(ако има каква права, вальа да их покаже), и с тога се против

тужиоца уздам, (wzdáwám) и дајем прашким судијама триста

пенеза. Онда тужилац вал>а да рече: Чујте, изасланици, ja

сам парницу потерао, и ja дајем уздања прашким судијама

триста пенеза. Други пут вал>а да рече тужени: A ja дајем

шест стотина пенеза. А тужилац на ново за њим: И ja дајем

шест стотина пенеза. Трећи пут говори тужени: A ja дајем

девет стотина пенеза. А четврти и последњи пут рећи ће ту-

') [Majestas Carolina — чешки Законик, који je био састављен око

1346-1350 г. под Карлом IV. Ма да није био од сајма примљен па због тога

није добио формалну законску снагу, ипак je утицао на развитак чешког

права],

) О „vzdání" je 1844. г. писао у

Časopisu Českého Musea Р. J. Šafařík.

Упореди Herm.

Jireček, Srovnalost starého práva slovanského se starým právem

helenským, římským a germánským. (Rozpravy z oboru historie, filologie, a lite-

ratury, 1860., str. 90 i 91).

129

жилац: A já дајем на огреб, што je значило онолико колико

парбена ствар залеже." Затим je следовао двобој.] То исто

се мора разумети и под изразом „узданија" у чл. 102. За-

коника Цара Стефана Душана.

)

У току дугог времена je сам суд узимао у обзир, да

нећесам осуђени дужник хтети, да се пресуди покори. Због тога

су у четком праву још у XVI веку били у обичају τ. з.

„posudky," или рочишта, која су се одређивала већ после

пресуде, и на којима су странке могле да се споразуме од-

носно извршења пресуде. У руском праву још у XVII веку

(по Уложешю Царя Алексея Михайловича 1649 г.) je осуђена

странка имала да се после пресуде споразуми (раз^лашься)

са тужиоцем. Ако осуђени дужник није свој дуг плаћао,

суд je имао дужност да га на то принуди, и то на тај начин,

да се осуђени дужник батина пред судском зградом. За

сваку стотину рубаља имао се je батинати у току месеца

дана. Ако пак није ни после тога повериоца подмирио, онда

je долазило извршивање на његовом имању; кад осуђени

дужник повериоца није био у стању да намири, онда je морао

да му свој дуг одслужи.

)

После пошто je код Словена било уведено државно

судство, ипак су још у току дугог времена велику улогу у

старом словенском праву играли преживљаји вансудског оства-

ривања права. Ти преживљаји су се баш сачували у т. зв.

„своду" и „сочењу". Подробније о томе пишу: Herm.

Jireček

(Slov. právo, 1,172—178), Владимирски-Буданов (Обзоръ, стран.

640 и след.), Сергејевић (Лекцш и изсл^довашн по древней

исторш русскаго права, 2-ое изд., стран. 457 и 458), Филиппов

(А. Н. Ф и л и п п о в ъ, Начальный стадш процесса виндикацш

движимостей по leges barbarorum (Vestigii minatio и Anefang)

въ Сборник* статей по исторш права, посвященномъ Влади-
MÍpCKOMy-Буданову, К1евъ, 1904 г.), Алекса Јовановић (При-

носци, II, 32 и след., 28-—29), Медаковић (Живот и обичаји

Црногораца, Нови Сад, 1860, стран. 122 и след.).

[Свод je био једна врста нарочитог поступка, у коме

су се комбиновале тужба о успостављењу својине (actio

vindicatoria) и тужба због крађе (actio furti). Он се je ca-

стојао у следећем. Ако je неко своју ствар изгубио или

му je она била украђена, па затим je баш ту ствар нашао

код неког другог, онда je власник од тога другог лица

тражио, да му каже, од кога je ту ствар добио. То друго

je лице било дужно да то учини, и власник je с њим до-

лазио код трећег указаног лица, које je опет било дужно

') [В. Сшојан Новаковић, Законик Стеф. Душана, 2. над. 1898 г.,

стран. 206—208.]

) Сергеевича, Лекцш и изслЪдовашя по древней исторш русскаго

права, 2-ое изд., стран. 472 и 473.

130

да каже, од кога му je ствар. И тако дал>е je власник

„са сводом" ишао, док се није најзад нашло лице, које није

знало казати, откуд му je ствар. Онда je власник-тужилац

своју ствар узимао, а оно се je последнье лице, које није

било у стању да подозрение са себе „сведе", сматрао као

крадљивац (тат), па према томе je одговарао. Подробне про-

писе о своду садржи Руска Правда, која зна за свод коња,

одела, стоке па уопште изгуб-ъених или украђених ствари,

а особито још за свод украђеног роба (Академијски препис,

чл. 13, 15; Карамзински препис, чл. 30, 34; према Сергеје-

вићевој деоби, I, 18, 21; III, 41, 47).

) Законик Цара Стефана

Душана зна за свод због разбојништва или крађе, и то

кад je дотични предмет готово по правилу стока.

)

Сочење je једна врста кривичне истраге, кад je оште-

ћена странка сама тражила кривца помоћу нарочитог по-

казивача — „сока", коме je за проналаженье кривца обе-

ћала нарочиту награду, — „сопбину"

;].

1) Види: L. K. Goetz, Das Russische Recht, I. Band, 1910, S. 123, 125,

137—138, 268, 272; III Band, 1912, S. 145-184; IV Band, 1913, S. 206—215.

) Законик Цара Стефана Душана: „Аште кто што ухвати гушено

или крадено, лицем, или силом узето, всаки о том да да свод. Аште кто

буде купил где љубо, или у земљи царства ми, или у иној земљи, вину да

да о том свод; аште ли не да свода, да плаћа по закону" (чл. 180). — „И

свод коњски и ини добитак, или кои годе, правда. Што се гуси или украде,

тому да да сводника, (или) да плати всако само-седмо. Ако ли рече: „Купих

у того земли", да оправе душевници от глобе; ако ли га не оправе душев-

ници, да плати с глобом" (чл. 193); види такође о своду у хрватским правним

споменицима

Vladimír Mažuranié,

Přinosí za hrvatski pravno-povjestni rječttik,

sub voce: Svod. (Svezak IX, 1920).

) Алекса C. Јовановић, Приносци за историју старог српског права,

други део, 1900, стран. 28—29;

Vladimír Mažuranié,

Prinosi za hrvatski pravao-

povjestni rječnik, sub voce: „Sok." (Svezak IX, 1920).

Садржај.

Страна

Предреврр 3
Глава !. О политичком уређењу код Словена пре X века 5
Глава II. О зачетцима државног уређења код Словен-

ских народа пре X века 46

Глава III. О приватном праву код Словена пре X века 65
Глава IV. О кривичном праву код Словена пре X века 89

ГХава V. О судству и судском поступку код Словена /

пре X века » 1Q6

Wyszukiwarka

Podobne podstrony:
Slovensko
kratky slovensko cesky slovnik vratane anatomickych vyrazov
Install Slovenian
slovencina ZS, SCS starocerkiewnosłowiański, gramatyka(1)
poznamky slovensky jazyk 1 rocnik
poznamky slovensky jazyk 3 rocnik
3 Pravo a prameny
pravo vernutsja
sesja pravo odp, Podstawy Prawa w Gospodarce
Hohlov Pravo na sovest 271645
PSIHICKE OSOBINE JUZNIH SLOVENA Jovan Cvijic
BNS II 5 6 2009 Úrad jadrového dozoru Slovensko
Je slovenčina ťažký jazyk
Pravo soc zabezpeceni str 15 id 385245
Pamiatky Slovenska
okolo slovenska
poznamky slovensky jazyk 2 rocnik
Prvá slovenská Encyklopédia medicíny
Slovensko

więcej podobnych podstron