0037

72

Tabela 9

JEDNINA

	MUŚKI	SREDNJI	ŻEŃSKI
N	nov (nov-i) vruć (vruć-i)	nov-o, vruć-e	nov-a
G	nov-og(a), vruć-eg(a)		nov-e
D	nov-om(e), vruć-em(u)		nov-oj
A	nov-og(a), vruć-eg(a) nov (nov-i), vruć (vruć-i)	nov-o, vruć-e	nov-u
V	nov-i, vruć-i	nov-o, vruć-e	nov-a
I	nov-im, vruć-im		nov-om
L	nov-om(e), vruć-em(u)		nov-oj

MNOŻINA

	MUŚKI	SREDNJI	ŻEŃSKI
N	nov-i	nov-a	nov-e
G	nov-ih
D	nov-im(a)
A	nov-e	nov-a	nov-e
V	nov-i	nov-a	nov-e
I	nov-im(a)
L	nov-im(a)

6.3.1. Dvojina prideva (up. 5.2.3) javlja se samo uz bro- Dvojina u

jeve dva, tri, ćetiri i uz zamenicu oba. Od mnożine se ra- muśkom rodu

zlikuje samo u muśkom rodu, gde ima samo oblik na -a,

s vrednośću nominativa i akuzativa, npr. Dosia su ćetiri

nova ućenika; Zadobio je dva vruća udarca. S obzirom

na sklonost brojeva ka nepromenljivosti (v. 8.1.6), pośle

predloga se ovaj oblik może javiti i s vrednośću drugih

padeża, npr. instrumentala u Dolazim s tri stara druga

( = s trojicom starih drugom). U srednjem i żenskom

rodu dvojina se po obliku ne razlikuje od nominativa-

akuzativa mnożine (dva nova naselja, tri nove ućenice).

6.3.2. Neodredeni vid, kao sto smo gore rekli, danas se oćuvao samo u nominativu muśkog roda jednine. Ostatak deklinacije neodredenog vida, kakvu możemo naci u tekstovima starijih pisaca iii u ijekavskim govo-rima, razlikuje se od odredene deklinacije pre svega u genitivu i dativu-lokativu jednine muśkog i srednjeg roda. Genitiv tu ima nastavak -a, a dativ-lokativ -u, da-kle kao i imenice istog roda (zbog ćega se neodredena deklinacija naziva i »imenićkom promenom«, za razli-ku od odredene koją je »pridevsko-zamenićka«). Razli-ku możemo videti ako uporedimo pridev sa imenicom po jednoj i drugoj promeni:

Neodredena

promena

ODREDENI V1D N dobri ćovek G dobrog ćoveka D-L dobrom ćoveku

NEODREDENI VID dobar ćovek dobra ćoveka dobru ćoveku

U ostalim padeżima razlika je jedino u dużini voka-la u nastavku (u odredenoj promeni svi nastavci imaju dug vokal, u neodredenoj samo neki) i mestimićno u akcentu osnove, npr. odredeno lepó dete (dugosiiazni akcent, nenaglaśena dużina na o), neodredeno lepo dete (dugouzlazni). Nijedna od ovih prozodijskih razlika ne odrażava se u pisanju.

Prisvojni pridevi

6.3.3. Nestajanje neodredene promene najbolje se vidi na primeru prisvojnih prideva na -ov, -ev iii -in, npr. kum-ov, kralj-ev, gospod-in. Za njih su tradicio-nalne gramatike priznavale samo oblike neodredenog vida, npr. od kumov śeśir, gospodin brat genitiv bi bio kumom śeśira, gospodina brata, dativ kumovu śeśiru, gospodinu bratu. Danas, medutim, ta tvrdnja vażi jedino za nominativ muśkog roda, gde su ovi pridevi je-dini koji nemaju duzi oblik na -i. U ostalim padeżima upotrebljavaju se oblici odredene promene kumovog, gospodinog, kumovom, gospodinom, śto danas priznaju i najkonzervativniji gramatićari.