0065

128

9.8.2.2. Nastaval< -en, -ena, -eno dolazi na prezentsku > « P“« pr»<tev osnovu liśenu zavrśnog -e iii -i, i to u sledećim tipovima ¹¹ •' glagola:

(a)    glagoli sa infinitivom na -sti: krasti, prezent kradem - kraden; dovesti, dovedem - doveden; pojesti, pojedem - pojeden; ubosti, ubodern - uboden; plesti, pletem - pleten; potresti, potresem - potresen; ugristi, ugrizem - ugrizen itd.;

(b)    glagoli sa infinitivom na -ći i prezentom na

-cent: peći, prezent pećem - pećen; seći, sećem - sećen; tući, tucem - tucen; vući, vućem - vućen; obuci, obućem

-    obućen itd.¹;

(c)    glagoli sa infinitivom na -iti i prezentom na

-i'jem: ubiti, prezent ubijem - ubijen; popiti, popijem

-    popijen; razviti, razvijem - razvijen itd.²

(d)    glagoli na-iti iii -eti s prezentom na -im: stvoriti, prezent stvorim - stvoren; krojiti, krojim - krojeń; uma-njiti, umanjim - umanjen; uplaśiti, uplaśim - uplaśen; trażiti, traźim - traźen itd. Ako je na kraju prezentske osnove nepalatalni suglasnik, dolazi do jotovanja po pravilima iznetim u 3.5.6.1: naseliti, naselim - naseljen; voleti, volim - voljen; zameniti, zamenim - zamenjen; vratiti, vratim - vraćen; roditi, rodim - roden; videti, vidim - viden; poćistiti, poćistim - poćisćen; zamisliti, zamislim - zamiśljen; ugasiti, ugasim - ugaśen; izraziti, izrazim - izrażen; ubaciti, ubacim - ubacen; sklopiti, sklopim - sklopljen; Ijubiti, Ijubim - Ijubljen; slaviti, slavim - slavljen; spremiti, spremim - spremljen itd.

9.8.2.3.    Nastavak -ven, -vena, -veno dolazi na infini-tivnu osnovu, i to:

Trpni priilevi na -ven

Trpni pridevi na -7

(a)    kod glagola na -iti, -ijem ukoliko naspram njih postoji nesvrśeni na -ivati: takvi su politi, prezent poli-jem - poliven (i drugi na -liti)-, skriti, skrijem - skriven (i drugi na -kriti); umiti, umijem - umiven; śiti, kijem

-    siven itd.^{3 4}

(b)    kod glagola na -uti (ali ne onih na -nuti, o ko-jima v. niże): naduti - naduven, obuti - obuven, izuti

-    izuven^il;

(c)    kod nekih, uglavnom nepravilnih, glagola na -eti: mleti - mleven, pożnjeti - pożnjeven, odenuti -odeven, snabdeti - snabdeven.

9.8.2.4.    Nastavak -t, -ta, -to dolazi na infinitivnu osno-vu, i to:

(a)    kod glagola na -nuti: prekinuti - prekinut, na-dahnuti - nadahnut, uźasnuti - uźasnut, zabrinuti -zabrinut, trgnuti - trgnut, zamrznuti - zamrznut itd.⁵

(b)    kod glagola na -eti s nepravilnim prezentom u korne se javlja nazal m iii n: uzeti, uzmem - uzet; oteti, otmem - otet; saźeti, saźmem - saźet; proźeti, prożmem

-    proźet; poćeti, poćnem - poćet; naćeti, naćnem -naćet; zapeti, zapnem - zapet; napeli, napnem - napet; prokleti, prokunem - proklet itd.

(c)    kod nekih glagola na -ati, naroćito ako prethodi glas n: poznati - poznat, priznati - priznat, poravnati

-    poravnat, proraćunati - proraćunat itd. Tu spada i glagol dati - dat i njegove prefiksalne izvedenice: iz-dati - izdat, predati - predat, prodati - prodat, do-

1

^M Tu spadaju i glagoli reći, izreći, doreći, ćiji prezent może biti reknetn, izreknem, doreknem, ali i rećem, izrećem, dorećem, odakle trpni pridevi rećen, izrećen, dorećen (ćeśća je negacija nedorećen = koji nije izrećen do kraja).

2

Palatalizacija (v. 3.5.4), usled koję je k iz osnove pek-, sek- itd. postało c, może delovati i ha suglasnik £ ( > i) i h ( > ś), ali tu je reć o danas retkim glagolima kao źeći, prez. zezem - zeżen, strići, striźem - striźen, vrći, vrśem - vrśen.

³⁹ Neki od ovih glagola imaju trpni pridev na -ven, o ćemu v. niże.

3

⁴¹¹ Naspram svrśenog dobiti nesvrśeni je dobijati i (danas rede) dobirati; otuda je i njegov trpni pridev dobijen, rede dobiven.

4

   Ovako je nastało i £uven od glagola ćuti, ali se danas upotre-bljava samo kao pravi pridev, u znaćenju ‘dobro poznat, slavan!

5

   Pojedini glagoli imaju varijantu infinitiva na -ći, koją je danas ćesto obićnija nego ona na -nuti: pomaći/pomaknuti, dotaći/dota-knuti, uzdići/uzdignuti i sl. Trpni pridev je i u tom slućaju samo pomaknut, dotaknut, uzdignut.