0095

188

Umesto samoga -ski, naroćito ako bi se zavrśetak os-nove sudario sa suglasnićkom grupomsk, mnogi pridevi se izvode pomoću slożenih sufiksa, koji sadrże joś jed-nu morfemu ispred -ski: -anski (pośtanski, proroćanski, grobljanski, venecijan$ki), -łuski (mąjćinski, sestrinski, goslinski), -ovski, pośle palatalnog suglasnika -evski (di-vovski, topovski, oriovski, kraljevski, marsevski).

15.3.1.1.    Sufiks -ji preteźno sluźi za izvodenje prideva i> iz naziva żivotin)a, rede Ijudskih iii natprirodnih bića. Ostaje neizmenjen u pasji, kozji, maćji, lisićji, ćovećji, dećji, bożji, vraźji itd., dok izaziva jotovanje zavrśnog suglasnika osnove u medvedi, riblji, kravlji, davolji, je-aenji itd. Javlja se i u obliku -iji (npr. dećiji, boźiji), ali se

on smatra manje pravilnim, osim u izvedenicama kao ovćiji, guśćiji, vrapćiji, gde je zbog suglasnićke grupę lakśi za izgovor nego -ji.

15.3.1.2.    Sufiks -ni je zapravo odredeni vid sufiksa -(a)n, koji obradujemo niże pod opisnim pridevi-nia. U mnogim rećima, medutim, -ni se javlja bez neodredenog vida i ima odnosno znaćenje, npr. rućni (od ruka), nożni (od noga), trbuśni, ledni, kućni, sob-ni, krovni, zidni, ulićni, drżavni, severni (tako i jaźni, istoćni, zapadni), nocni, podnevni, mesećni itd.

Za strane imenice na -ija, poreklom od latinskih na -io -ionis, ovaj sufiks dobija oblik -oni odnosno -ióni: organizacioni, koncentracioni, orijentacioni, invazioni, diskusioni itd. S morfemom -ov- (-ev- pośle palatalnih suglasnika) gradi slożeni sufiks -óvni/-evni, kao u po-s!ovni, kućeuni, duśevni itd.

15.3.1.3.    Sufiks -an, s postojanim a (ponekad se javlja "" samo u odredenom vidu na -ani), sluźi preteźno za gra-divne prideve kao zemljan, peścan (od pesak), koślani

(od kosi), vośtani (od vosak), uljani itd., uz joś neke kao sto su zvezdani, novćani, lanćani (od lanac) i dr.

15.3.1.4.    Slićan prethodnom je sufiks -en {-cni). I nje-ga nalazimo u gradivnim pridevima kao drven, voden, staklen, gvozden, platnen, vunen, uz dosta drugih kao kazneni, crkveni, slużbeni, jedinslven, zdravstveni itd. Oni kao vatren, leden, meden, joś ćeśće nego kao odnośni (’koji se odnosi na vatru‘ i sl.) upotrebljavaju se u opisivanju karaktera iii ponaśanja.

15.3.1.5.    Sufiks'W/i se ja\dja u manjem broju izvedenica od imenica kao krajnji, jutarnji, rećernji, subotnji, ma-ternji, katkad i od priloga kao u danaśnji, noćaśnji (od danas, noćas). Oblik -śnji iii -aśnji javlja se u pridevima od priloga, sadaśnji, sutraśnji, unutrasnji, spoljaśnji, jućeraśnji, skoraśnji, kao i u godisnji (nepravilno prema godina).

15.3.1.6.    Sufiks -eći u pileći, teleći, jareći, praseći itd. nastaje od sufiksa -ji koji je dodat na osnovu genitiva (pilet-a itd.), ali se javlja i uz imenice koję takvu osnovu nemaju-, kao u kereći ( = pseći) iii srneći.

15.3.1.7.    Pridevi na -aći, od glagolskih osnova, znaće da je neśto namenjeno radnji koju glagol iskazuje, npr. pisaći {pisaći sto), sivaći {śivaća maśina), jahaći (jahaće odelo).

15.3.1.8.    U novije vreme, pod uticajem stranih jezika, javlja se mnośtvo prideva na -ći od glagolskih osnova. Oni su u nominativu jednine muśkog roda jednaki glagolskom prilogu sadaśnjem (v. 9.8.3), ali se menjaju kao pridevi i imaju znaćenje participa prezenta: vazeći, vodcći, noseći, leleći, postojeći, tekući, rastući, putujući, vladajući, odgovarajući, zadivljujući, odlućujući, za-strasujući, umirujući, iznenadujući i sl. To ipak nisu pravi participi, jer oznaćavaju stalnu osobinu, a ne mogu zameniti odnosnu rećenicu. Tako se npr. każe leteća riba, leteće bube, neidentijikovani leteći objekt, ali nije moguće *u letećem avionu (mora se reći u aviunu

en(i)

«/'

eći

-aći

Pridevi sa

/.natenjeni

participa