0123

244

244

Sto

U redim slućajevima umesto koji może se upotrebi-ti i zamenica sto, sa dve vrste promene, o koji ma vidi 7.5.1. Zamenica koji ćesto dolazi pośle pokaźne zame-nice on aj u odgovarajućem rodu i broju, a zamenica sto pośle srednjeg roda te zamenice, ono:

Gde su sada one stolice koję sam żeleo da ku-pim?

Ono sto smo planirali mora se ostvariti.

Kakav

21.7.2.    Odnośna zamenica kakav ne upućuje na konkretni antecedent, nego na vrstu antecedenta:

Napravite sami salatu kakvu źelite.

Odnośna zamenica kuliki (ćesto u korelaciji s to-liki u glavnoj rećenici) pokazuje velićinu antecedenta, iii (samo u mnożini) brój bića, odnosno predmeta oznaćenih antecedentom:

1’oslanici mogu sebi da odrede płatu kuliku żele.

Nije doślo toliko turista kolikima smo se nadali.

Zamenica ćiji je odnosno-prisvojna, tj. izrażava pripadnost antecedentu:

Vratiće se ćovek u ćiju si se kucu uselio.

Atribulivnc i apozitiviie rećenice

21.7.3.    U svim do sada navedenim primerima odnośna rećenica ima atributivnu ulogu, jer bliźe odreduje antecedent: (onaj) ćovek koji će nam pomoći, (ona) sałata kakvu żelite i sl. Ukoliko je antecedent po znaćenju već odreden, a odnośna rećenica samo pruża dodatnu in-lormaciju o njemu, kazeino da je apo/.itivna, a u pisa-nju je odvajamo zapetom, odnosno sa dve zapete ako je umetnuta:

Vratiće se Marko Marković, u ćiju si se kucu uselio.

Moja tetka, koją je u Koloru, javlja mi da i tamo pada kiśa.

Treba paziti da se zapeta ne stavlja uz atributivne rećenice, kao sto je pravilo u ruskom, nemaćkom i ne-

kim drugim jezicima. Pogreśno bi bilo npr. ‘F.vo ćoveka, koji će nam pomoći.

Apozitivno je i sto koję se odnosi na ceo sadrźaj prethodne rećenice, npr.:

Vlada će sniziti kurs domaće valute, sto će podstaći izvoz.

Vidi i primere u 7.5.1.

21.7.4.    Odnośna zamenica ko ima za antecedent zame-nicu mu.śkog roda u jednini, npr:

To je ućinio nel<o ko vam ne żeli dobro. Najviśe żali onaj ko je bio najbliżi pobedi (pored: onaj koji je bio...).

Ko se upotrebljava i apsolutno, tj. bez antecedenta, kao u mnogobrojnim poslovicama tipa Ko peva, zlo ne misli; Ko radi, ne boji se gladi, iii u:

Nęka se javi ko żeli da ide na izlet.

Za neżive i apstraktne pojmove ovakvu apsolutnu upotrebu ima zamenica sto:

Może on da govori sto hoće.

Sto możeś, uradi, a sto ne możeś, ostavi meni.

21.7.5.    U pasivnim odnosnim rećenicama moguće je izostaviti odnosnu zamenicu i pomocni glagol biti, a zadrżati samo trpni pridev:

Pismo posiało 12. juna iz Beća stiglo je tek da-nas ( = Pismo koję je poslato 12. juna...)

Tako upotrebljen trpni pridev mora se slagati u padeżu s antecedentom:

U pismu poslatom iz Beća 12. juna izneti su svi podaci.

Pismom poslatim iz Beća potvrdio je da će doći.

21.8. MESNF, REĆENICE

Ove rećenice poćinju prilozima za mesto gde, kud(a), otkudia), odakle iii dokle. Bliske su odnosnim