0105

208

viti, predsedavati itd. Ćeśće je vremensko znaćenje: predosetiti, predvideti, prelhoditi, predstojati, pret-platiti se itd.

16.3.14.    Prefiks pri- prostorno znaćenje u pribliźiti, primaći, privući, prići (pri- + ići) itd. Slićno je znaćenje spajanja u prilepiti, privezati, priśiti, prikucati itd. Znaćenje nepotpune iii vrernenski ogranićene radnje ima u pridrźati, pritvoriti, pricekali, prićuvati, prileći itd. Vidi 15.5.3.8.

16.3.15.    Prefiks pro-: prostorno znaćenje odgovara predlogu kroz, kao u provući (kroz neśto),proneti, proći (pro- + ići), protrćati, proviriti itd. Otuda se javlja i u glagolima koji znaće pravljenje rupe, otvora, kao probi-ti, probusiti, probosti, prorezati itd. Ingrcsivno znaćenje (poćetak radnje) ima u mnogim glagolima, kao prora-dili, prohodati, progovoriti, propevati, progledati itd. Znaćenje potpunog, iscrpnog izvrśenja radnje javlja se u proućiti, proćitati, prożiveli, propatiti, promrznuti itd. Cista perfektivizacija je u probuditi, produżiti, pro-liti, prokleti i drugim glagolima.

16.3.16.    Prefiks raz-¹: prvobitno prostorno znaćenje bilo bi kretanje u raznim pravcima od centra, kao u razvući, razdati, rasterati, razići se, razbeżati se itd., odakle i deljenje, komadanje neke celine, kao u razbiti, rasturiti, rastaviti, razdvojiti, rastrgnuti, raskinuti itd. Izazivanje nekog raspolożenja kod Ijudi oznaćavaju glagoli kao razveseliti, rażalostiti, razbesneti, razljuliti itd., a izazivanje nekog stanja u żivim i neżivim objekti-ma glagoli kao raspaliti, rashladiti, razbudili, raśćistiti i sl. Poniśtavanje neke radnje iii njenu suprotnost znaće glagoli kao razuveriti (naspram uveriti), razoćarali (naspram oćarati), razgradili ( = sagraditi), razmrsiti ( = zamrsiti) i drugi. Vidi 15.5.3.7.

s(a)-

ti-

II z-

16.3.17.    Prefiks s(a)-^7>: osnovno je znaćenje spaja-nja, svojstveno predlogu s(a) sa instrumentalom, kao u skupili, sabrati, svezati, sliti, srasti, sastati se itd. Iz upotrebe predloga s(a) s genitivom proizlazi znaćenje odvajanja (ablativno), kao u svući, skłonili, zbaciti, smaknuti, sjahati itd. Raźne vrste destruktivnih radnji oznaćavaju glagoli kao slomiti, smrviti, zdrobili, samle-ti, zgnjećiti, spaliti itd. Samo za perfektivizaciju sluzi u svrśiti, saćuvati, scikrili, smiriti, zgrejati i drugim glagolima. Vidi i 15.5.3.6.

16.3.18.    Prefiks u-: prostorno znaćenje u glagolima uneti (u neśto), ubaciti, uvesti, uliti, useliti itd., kao i u neprelaznim glagolima ući (w- + ići), upasli, uskociti, utrćati itd. Drukćijeg porekla (od staroslovenskog predloga oy) jesu glagoli koji znaće agresivnu akciju, kao ubili, ukłonili, udaviti, ugusiti, ugasili itd., i poneki neprelazni koji znaće nestajanje, kao umreti, uginuti, umaći, uvenuti. Mnośtvo je glagola u kojima u- oznaćava samo zavrśenu radnju: uraditi, ućiniti, upitati, umiriti, ugrejati, usłediti itd. Mnogobrojne su i PST, za koję vidi 15.5.3.2.

16.3.19.    Prefiks uz-^{2 3}: prostorno znaćenje je kretanje nagore, kao u uzdići, uzjahati, uslrćati, uzleteti, us-puzali se itd. Dodat glagolima koji znaće neku żivu, nemirnu radnju, uz- pokazuje poćetak radnje: uzbunili,

1

Raz- je podlożan istim glasovnim promenama kao iz- (v. gore), dakle ima alomorfe ras- kao u rastopiti, ras- kao u raśćeśljati, ra- kao u raseći, raśiriti, rażalostiti, raza- u mnogim glagolima s dva suglasnika na poćetku osnove, kao razaznati, razaslati, raza-brati itd.

⁷¹ S- se ozvućava ispred zvućnih suglasnika, npr. zbaciti. Duzi oblik sa- dolazi obavezno ispred s, s, z, ż, npr. saseći, saśiti, sazi-dati, sażiveti se, a ćesto i ispred osnova s drukćijim poćctkom, kao sacekati, sagoreti, sahraniti, saopśtiti. Poneki glagoli se javljaju u dva oblika, npr. skupiti i sakupiti, svladati i savladati.

2

Uz- postaje us- ispred bezvutnih suglasnika, dok produżeni

3

oblik uza- ima samo u dva obićnija glagola uzabmti i uzavreti.