0107

212

17.2. POLUSLOŻENICE

Poluslożenice

Poluslożenice su izrazi od dve reći koji ćine jedinstven pojam, ali svalca zadrżava svoj akcent, a u pisanju se odvajaju crticom: spomen-plóća, leptir-staklo, rak-rana, viśe-manje i slićno. Medu njima je i dosta izraza stra-nog porekla: ndtrijum-hlórid, dizel-mótor, ćimer-kolega i sl.

U pregledu koji sledi nabrojaćemo najćeśće tipove slożenica po vrstama reći. Drugi deo slożenice obićno pripada istoj vrsti reći kao i cela slożenica, npr. imeni-ca kuca u imenićkoj slożenici pali\kuća, pridev nem u pridevskoj slożenicigluvo\nem i slićno. Ib ipak ne vażi za slożeno-sufiksalne tvorenice, jer u njima vrstu reći odreduje sufiks: npr. u krivo\klet-nik drugi deo je osnova glagola kle-ti, ali sufiks -nik daje slożenici imenićku vrednost.

17.3. IMEN1ĆKE SLOŻENICE

Dvoimenićke

slożenice

Slożenice od dveju imenica obićno imaju spójni vokal, kao u paro\brod, grado\naćelnik, puśko\mitraljez. Bez spojnog vokala su slożenice (joś ćeśće poluslożenice) stranog porekla, iz turskog kaosahat-kula, iz nemaćkog kao gas\maska, vizit\karta, generał-major, u novije vreme ćesto s prvim delom iz engleskog kao carler-lel, video-igra i sl.

Slożenice s glagolom

Slożenice od imenice i glagola uvek su slożeno--sufiksalne (SST). Najćeśće imaju nulti sufiks, kao brodo |lom (bród +-o- + lom(iti) +-0), ruko\pis, ljudo\żder, kiśo\bran itd.; javljaju se i sufiksi -(a)c (staklo\rez-ac, zakono\dav-ac itd.), -a (muśkog roda: steto\ćin-a, krvo\pij-a, drvo\delj-a) i drugi.

S pridevom Sa zamenicom

Od prideva i imenice retko su nesufiksalne (puno\moć, Beo\grad), a ćeśće SST (crveno\koż-ac, malo\grad-anin, helo\uś-ka i sl.).

Zamenica + imenica: ovde spadaju mnogobroj-ne slożenice s prvim delom samo-, od zamenice sam (.samo\obmana, samo\volja, samo\unistenje itd.) i pone-ka na sve- (sve\moć, sve\znanje).

Brój + imenica: dvo\broj, tro\list, ćetvoro\ugao itd. SST: dvo\kol-ica, tro\noż-ac, tro\meseć-je itd. Slićne ovima su slożenice s prvim elementom polu-⁷', npr. polu\krug, polu\mrak, polu\proizvod i sl.

Glagol + imenica: ove slożenice uglavnom oznaća-vaju ljudska bića, npr. palĄkuća, deri\koża, vrti\rep, re-tko predmete (npr. vadi\cep). Naziva)u se i imperativne slożenice, jer je prvi deo nastao od imperativa drugog lica jednine na -i {pali, deri, vrti), neki put i od imperativa na -ij gde se glas j gubi, kao u razbi\briga, ispi\ćutura.

Prilog + glagol + sufiks: s nultim sufiksom kao u pravo\pis, daleko\vod, iii s drugim sufiksima, kao u krivo\klet-nik, pravo\sud-e (pravo + sud(iti) +-je) itd.

17.4. PRIDEVSI<E SLOŻENICE

Imenica + pridev: krvo\źedan, vatro\stalan itd.

Imenica + imenica + nulti sufiks: ćoveko\lik, svilo\

| run itd.

Imenica + glagol + sufiks: spaso\nos-an, dobro\ \tvor-an, oći\gled-an itd.; miro\ljub-iv, zimo\groż-ljiv itd.

Pridev + imenica + sufiks: raźno\vrst-an, ostro\ \um-an, prosto\duś-an itd.; donjo\grad-ski, spoljno\ \politic-ki itd.; mlado\lik, sedo\kos, prazno\glav, /w.w| jnogitd. (nulti sufiks).

Pridev + pridev: gluvo\nem, svetlo\plav, (poluslożenice:) crno-żut, kulturno-umetnićki itd.

Zamenica + pridev: samo\zadovoljan, samo\po-uzdan itd.

Zamenica + imenica + sufiks: svoje\vrst-an, svoje|

|ruć-an, sve\sloven-ski, ovo\zemalj-ski itd.

⁷⁵ Od akuzativa nekadaśnje imenice pola ( = polovina), koją se danas upotrebljava nepromenjena, kao prilog (npr. Żeni (Jajem pola piąte). Neki gramatićari svrstavaju oblikpolu- medu prefikse.

S brnjeni

S glagolom

S prilogom i glagolom