0084

166

(b) Platio si viśe nego śto je trebalo.

Bolje je da se vratimo nego da uzalud ćekamo.

Predlog osim postaje veznik u spój u sa śto:

Nije uradila niśta, osim Sto je obrisala praśinu. I vezniku tek dodaje sc śto kada uvodi rećenicu, ali uz promenu znaćenja. Samo tek upućuje na radnju koją kasni, npr.:

Mogu da dodem tek iduće nedelje.

Tek sam danas saznao za nesreću. dok je tek śto ekvivalentno sa ćim, tj. ukazuje na kratkoću vremenskog razmaka:

lek śto sam zaspao, probudio me je telefon.

12.3.2.    Veznik i ima osnovno znaćenje spajanja, kako medu rećima (juce i danas) tako i medu rećenicama (Ukljućio sam peć i sada je toplo). Treba ga razlikovati od rećce i sa znaćenjem ’takode‘, kao u:

I danas će padati kiśa.

Slićno dejstvo ima i azotna kiselina.

12.3.3.    Kad god postoji semantićka razlika izmedu dve rećenice, makar i bez izrićitog suprotstavljanja, umesto i upotrebiće se adverzativni veznik a, npr.:

U Novom Sadu je pet stepeni, a u Beogradu sedam.

iMaliśan recituje a njegova sestra peva.

A će se takode upotrebiti kad spajamo dve potvr-dne rećenice od kojih druga sadrźi rećcu i ( = takode), iii dve odrećne od kojih druga sadrźi veznik ni:

Juce je padała kiśa, a i danas će (a padaće i danas).

Juce nije padała kiśa, a ni danas neće (a neće ni danas).

Spój a da upotrebljava se za iskljućne rećenice,

Nego śto, nego da

Tek sto

A umesto /'

analogno nemaćkom ohne dass, francuskom sans que i sl.^w, ali uz negirani giagol:

Preśao je granicu a da mu nisu trażili pasoś.

Ni i niti

12.3.4.    Veznik ni ima duzi oblik niti, koji nije mnogo uobićajen u spajanju reći:

Nisu saćuvani njegovi portreti ni(ti) fotogra-fije.

ali je obavezan u spajanju rećenica:

Nemam zaśtitnika niti mi je potreban.

Vc/.nik pa

12.3.5.    Yeznik pa oznaćava redosled (npr. Operi prednje pa zadnje staklo) iii uzroćno-posledićni odnoś (Radili su pa se umorili) i slużi u nabrajanju (Najbliźi Suncu je Merkur, pa Venera, pa Zemlja...); ćesto se kombinuje s predlogom do (od petka pa do ponedeljka; Vodio je loptu od centra pa lsve] do gol-linije). Za upotrebu pa kao rećce vidi niże, 13.4.4.

⁵⁹ Pod uticajem stranih oblika javl ja se i u srpskom bez da (Preśao je granicu bez da su mu trażili pasoś), ali je taj oblik nedopuśten u standardnom jeziku.