0125

248

U osmoj rundi navalio je takvom snagom kao da je tek zapoćeo borbu.

Opominje me da pada kiśa, kao da ja to ne znam.

Koliko iskazuje meru iii intenzitet radnje u glavnoj Koliko rećenici:

Medunarodna zajednica će pomoći koliko budę potrebno.

Może se pojaćati rećcom za uopśtavanje gad (.Pomoći će koliko god budę potrebno), a u glavnoj rećenici może doći korelativno loliko (Koliko si radio, toliko te i plaćaju).

Veznićki spojevi nego sto i nego da izrażavaju M-tjo^s'"• nejednakost izmedu sadrżaja glavne i zavisne rećenice:

Povreda je teża nego sto sam mislio.

Radije ću ići peśke nego da ćekam autobus.

Veznik sto, ćesto s korelativnim to u glavnoj rećenici, uvodi rećenice koję sadrie komparativ pride-va iii priloga i u glavnoj i u zavisnoj, a pokazuju propor-cionalan odnoś dveju radnji:

Sto ih vise opominjeś, deca te sve manje sluśaju.

Sto je metal topliji, to je mekśi.

Umesto korelativnog para sto... to może se upotrebi-ti ukoliko... u toliko:

Ukoliko je metal topliji, utoliko je mekśi.

21.11. UZROĆNE (KAUZALNE) REĆENICE

Prema glavnoj rećenici se odnose kao prilośka odredba za uzrok prema predikatu proste rećenice. Najvażniji uzroćni veznici su jer, sto i pośto, uz veznićke izraze za to sto, budući da, s obzirom na to da⁷* i joś poneke.

^K Takode s ohzirom da. Obi ik bez predloga, obzirom da, mada ćest u govornom jeziku, ne może se smatrati prayilijim.

\

Jer i sto dolaze isl<Ijućivo kada je uzroćna rećenica pośle glavne, dok su ostali obićniji u poloźaju ispred glavne rećenice. Primeri:

Pobedićemo jer smo iskusniji od nasili pro-tivnika.

Zadovoljan sam sto vam mogu pomoći. Budući da nisam gladan, uzeću samo tanjir supe.

S obzirom (na to) da je sezona pri kraju, ne oćekujemo mnogo turista.

Uzroćno posto samo se po kontekstu razlikuje od vremenskog (v. 21.9):

Posto nisam imao (Budući da nisam imao) gotoeog novca, ponudio sam da platim karti-com.

21.12. NAMERNE (FINALNE) REĆENICE

Da i kako

Ne bih U

Iskazuju cilj izvrśenja radnje glavne rećenice. Imaju dva osnovna oblika, iste vrednosti: veznik da s potencija-lom iii s (relativnim) prezentom i veznik kako s poten-cijalom.

Ostao sam u hotelu da bib dovrśio pismo (da dovrśim pismo; kako bib doersio pismo).

Da bi situacija bila jasnija, posluźićemo se crteżom.

Kao dopuna glagolima kretanja i nekim drugim glagolima javljaju se namerne rećenice u obliku da + prezent, koję uvek dolaze pośle glavne:

Odvezi kola mehanićaru da ib pogleda.

Pośli su na stanicu da docekaju dragoggosta. Seśću da razmislim.

Poseban tip namernih rećenica su one s konstrukcjom ne bib li + radni pridev (tj. s negiranim potencjałom u koji je ubaćena rećca li). One nisu odrećne, nego samo pokazuju da se ostvarenje namere shvata kao neizvesno, mało verovatno: